NIN istražuje: Šta otkriva postupak protiv policajca Božidara Stolića?

U Srbiji apelacioni sudovi koji donose konačne presude, donedavno nisu odlučivali o Skaj aplikaciji kao dokazu, iako su u pojedinim evropskim zemljama već donete pravosnažne osuđujuće presude na osnovu ove komunikacije.

Inače, odbrane optuženih u svim postupcima pred srpskim pravosuđem osporavale su Skaj kao dokaz. Iako je Apelacioni sud u Beogradu poništio presudu suspendovanom inspektoru Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP-a Božidaru Stoliću, optuženom da je dostavljao informacije grupi Veljka Belivuka, iz tog rešenja, u koje je NIN imao uvid, vidi se kako se Skaj aplikacija tretira na višoj sudskoj instanci.

Naime, u rešenju Apelacionog suda od 7. aprila 2023, kojim je poništena presuda i postupak protiv optuženih Stolića i Filipa Golubovića vraćen na novo suđenje – daju se detaljne smernice kako treba pristupiti Skaj aplikaciji da bi bila prihvaćena kao dokaz.

U Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) kažu za NIN kako oni gledaju na rešenje za Stolića u pogledu Skaj aplikacije.

„Iz obrazloženja odluke Apelacionog suda jasno proizlazi da je Skaj zakonit dokaz, te da Apelacioni sud prihvata stav Javnog tužilaštva za organizovani kriminal iznet tokom postupka da se taj zakoniti dokaz po našem zakonodavstvu ima smatrati ispravom, a ne dokaznom radnjom računarske pretrage podataka, kako je to u ukinutoj oduci ocenilo Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu“, navode u TOK-u.

U rešenju petočlanog veća Apelacionog suda navodi se da „nije dovoljno reći kako to navodi prvostepeni sud (tzv. Specijalni sud) u obrazloženju presude, da je dokaz pribavljen putem međunarodne pravne pomoći“.

Zatim se podseća na to da je Srbija kao država potpisnik konvencija o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Francuskom, Evropom i u Ujedinjenim nacijama.

Navodi se i da je u skladu sa važećim konvencijama (koje se nabrajaju i u zamolnici srpskog Tužilaštva za organizovani kriminal, upućenoj Francuskoj, da im dostavi dokaze sa Skaja) „prvostepeni sud propustio da najpre navede jasne i argumentovane razloge u pogledu zakonitosti dostavljene predmetne Skaj komunikacije po kriterijumima države u kojoj je pribavljena i to kroz analizu načina na koji je ista pribavljena u Republici Francuskoj, a u sklopu navedenog i kroz ocenu da li je navedena komunikacija pribavljena na način koji nije u suprotnosti sa načelima našeg pravnog sistema i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava“.

Zatim se u rešenju Apelacije objašnjava da je veće Specijalnog suda bilo dužno „da analizira činjenice da iz dokaza i podataka u spisima predmeta proizlazi“ da je vođena zajednička istraga holandskih, belgijskih i francuskih organa, te „da su podaci sa servera Skaj platforme prikupljeni na osnovu odluke koju je doneo nadležni pravosudni organ Francuske, zamenik predsednika zaduženog za istrage Apelacionog suda u Parizu – Brice Hansemann (Bris Anseman)“.

Ovaj sudija je 21. decembra 2020. doneo odluku da se postave uređaji za hvatanje informatičkih podataka na eksternom serveru za Skaj aplikaciju u Francuskoj.

Više čitajte u novom štampanom izdanju NIN–a.