Nino Brajović: Zadatak – vratiti državi medije

…odnosno 51 odsto udela u vlasništvu, ustalasao strasti između najvećih novinarskih udruženja. Udruženje novinara Srbije, čiji je Brajović i danas generalni sekretar, smatra da je za njih ovaj predlog prihvatljiv, jer treba naći rešenje kako bi ova agencija nastavila sa radom, dok iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije upozoravaju da bi ovakvo rešenje sigurno ugrozilo fer tržišne odnose.

Ova izjava ne bi bila neobična da Vlada Srbije nije donela odluku davnog 31. oktobra 2015. da ugasi ovu državnu novinsku agenciju i da se potpuno povuče iz njenog upravljanja. Tako će država, uprkos brojnim medijskim strategijama, samoproklamovanom povlačenju iz medija, zapravo početi da se vraća tamo odakle u suštini nije ni odlazila. Jer ako država ima svoje medije preko kojih će da širi propagandu, onda je sav dugogodišnji posao na medijskoj reformi bio uzaludan i sva priča o fer tržišnom odnosu na koji su se sve vlade od 5. oktobra 2000. obavezivale u pregovorima sa EU bila besmislena. Uostalom, ne bi bilo prvi put da se točak istorije nasilno vraća unazad. Suštinski država se nikada nije ni povukla iz vlasništva daleko većih medijskih kuća u njenom vlasništvu – iz Politike, Novosti, od RTS-a je kao napravila javni servis, a od TV Pink zvaničnu propagandnu alatku za obračun sa neistomišljenicima i za besomučnu tabloidizaciju stvarnosti.

Prećutna podrška provladinim tabloidima je u poslednje četiri godine stizala od ministara koje su naprednjaci postavljali, iako je tu bilo kršenja ne samo novinarskog kodeksa, nego i jako ozbiljnih krivičnih dela za koja bi tužilaštvo trebalo da reaguje po službenoj dužnosti, ali tabloidi su uvek pobeđivali zahvaljujući političkoj podršci vlade. Zato je i veliko pitanje da li će Brajović nešto uspeti da uradi za vraćanje digniteta novinarskoj profesiji.

Nino Brajović je rođen 21. juna 1958. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, a na Televiziji Beograd radio je od 1983. do 1992. godine. Bio je urednik brojnih političkih emisija, ali i specijalni izveštač sa Kosova, iz Slovenije i Hrvatske (1987-1991), urednik „Dnevnika“ u 19,30 i unutrašnjopolitičke redakcije RTS-a.

Bio je predsednik UNS-a u dva mandata. Javni servis je napustio 1992. i od tada je radio kao slobodni novinar. U Vladi Sremsko-baranjske oblasti pod upravom UN bio je sekretar za informisanje, kao i koordinator akcije „Izgradimo toranj na Avali“. NUNS je svojevremeno Tužilaštvu za ratne zločine podneo krivičnu prijavu protiv NN lica iz državnih medija zbog pozivanja ili podsticanja na ratne zločine, ali je ta krivična prijava odbačena. U knjizi koju je Tužilaštvo za ratne zločine objavilo pod nazivom „Reči i nedela“, pored aktuelnog predsednika skupštinskog Odbora za Kosovo Milovana Drecuna, koji je bio vojni izveštač Radio televizije Beograd, navode se i novinarski radovi novog državnog sekretara, naročito iz Vukovara.