Niš bez novog Lokalnog antikorupcijskog plana

Nekadašnja članica Radnog tima Vesna Crnogorac i nekadašnja koordinatorka Radnog tima Zorica Miladinović kazale su agenciji Beta da Niš sada kasni sa donošenjem novog LAP-a skoro dve godine, jer su po modelu koji je usvojila Agencija za borbu protiv korupcije opštine i gradovi bili obavezni da donesu nove Lokalne antikorupcijske planove najkasnije do 30. juna 2017. godine.

Niš je, istakle su Crnogorac i Miladinović, ranije prednjačio u institucionalnoj borbi protiv korupcije, međutim danas ima LAP koji nije u skladu sa modelom koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije i nema Lokalni antikorupcijski forum (LAF), odnosno lokalno antikorupcijsko telo.

Miladinović je podsetila da su članovi Radnog tima koji su podneli ostavke pokušali septembra prošle godine da pokrenu donošenja LAP-a slanjem predloga mera za oživljavanje tog postupka gradonačelniku Niša Darku Bulatoviću, predsedniku Skupštine grada Radetu Rajkoviću i Gradskom veću, ali je taj predlog ostao „mrtvo slovo na papiru“. Predstavnici grada kojima je upućen predlog mera za oživljavanje postupka donošenja novog LAP-a do današnjeg dana nisu ni jednom rečju reagovali na taj dopis, istakla je Miladinović.

„Još tokom rada Radnog tima bilo je jasno da ne postoji interesovanje grada za donošenje novog Lokalnog antikorupcijskog plana. Članovi Radnog tima koji su predstavljali grad bili su potpuno nezainteresovani za izradu LAP-a, a mi smo imali brojne predloge, apele i dopise. Kada je počeo da ističe rok za donošenje LAP-a krenuli su da opstruišu rad tima i da brane sami sebe time da ne mogu da budu prihvaćene mere LAP-a koje smo mi predložili. Međutim u Modelu LAP-a jasno piše da lokalne samouprave koje su već imale LAP, a Niš je jedan od prvih gradova u Srbiji koji ga je imao, ne treba da se vraćaju nazad i snižavaju kriterijume i standarde koji su već osvojeni“, naglasila je Miladinović.

Ona je dodala da su predstavnici LAF-a podneli ostavke u Radnom timu za izradu LAP-a, zbog opstrukcije i pošto njihovi najznačajniji antikorupcijski predlozi, čvrsto zasnovani na poštovanju kriterijuma predviđenih u Modelu LAP-a, nisu naišli na podršku većine članova Radnog tela.

Vesna Crnogorac podsetila je da Niš ima stari Lokalni antikorupcijski plan koji je još 2011. godine usvojila Skupština grada, ali je potrebno da ima novi LAP, po Modelu koji je usvojila Agencija za borbu protiv korupcije.

„Donošenje novog LAP-a preduslov je za formiranje Lokalnog antikorupcijskog foruma (LAF) jer taj dokument propisuje način izbora članova LAF-a. Lokalni antikorupcijski forum radilo je u Nišu ‘punom parom’ od 2014. do juna 2017. godine, kada su svi članovi LAF-a podneli ostavke. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije predviđa da svaka opština i grad u Srbiji ima Lokalni antikourupcijski forum. Usvajanje LAP-ova u svim lokalnim samoupravama i formiranje lokalnih antikorupcijskih tela predviđeno je i Akcionim planom za pregovaračko Poglavlje 23, usvojenim od strane Vlade Srbije aprila 2016. godine“, istakla je Crnogorac.

Radni tim za izradu Lokalnog antikorupcijskog plana nije se sastao od marta prošle godine, a zapravo taj tim mora da bude izabran ponovo jer su u njemu ostali samo predstavnici vlasti, napomenula je Crnogorac.

„Zakonska obaveza gradova i opština je da dostavljaju Agenciji za borbu protiv korupcije izveštaj o tome dokle su stigle sa formiranjem LAP-a. Mi ne znamo kakve izveštaje šalje Gradsko veće i da li ih uopšte šalje, jer suštinski se ništa ne dešava. Da ironija bude veća, drugi gradovi i opštine u Srbije već su usvojili Lokalne antikorupcijske planove i formirali Lokalne antikorupcijske forume po Modelu LAP-a koji je donela Agencije za borbu protiv korupcije, a Agenciji je uzor za izradu Modela bio je izbor LAF-a u Nišu 2013. godine“, rekla je Crnogorac.

Prema njenim rečima, u Nišu postoji interesovanje za ponovno formiranje LAF-a jer sada građani nemaju kome da se obrate kada sumnjaju na korupciju i primete nepravilnosti u radu organa vlasti, ustanova i institucija.

„Dok je LAF radio bilo je zaista mnogo prijava građana i posla ‘od jutra do mraka’. Čak smo u jednom trenutku shvatili da ni pedeset Lokalnih antikorupcijskih foruma ne bi moglo da zadovolji sve potrebe građana Niša, a ne nas petoro koji smo radili volonterski i još u neadekvatnim uslovima. Građanima smo pomagali da dobiju status uzbunjivača, ukazivali na nepravilnosti u radu Gradskog veća i javnih preduzeća, na dupliranje funkcija tadašnjeg gradonačelnika Zorana Perišića. Bilo je i drugačijih zahteva, recimo, direktor niškog Kliničkog centra Zoran Radovanović tražio je od LAF-a preporuke kako da u zdravstvu zaustavi korupciju, što je za svaku pohvalu“, istakla je Crnogorac.

Na pitanje o tome kada će u Nišu biti formiran novi Radni tim za izradu Lokalnog antikorupcijskog plana grada načelnica Službe za poslove Gradskog veća Grada Niša Marina Janković odgovorila je samo da je prethodnom Rаdnom timu istekаo rok zа izrаdu nаcrtа Lokаlnog аntikorupcijskog plаnа. Janković je naglasila da grаd Niš primenjuje Lokаlni plаn zа borbu protiv korupcije iz 2011. godine koji je još uvek nа snаzi, „do donošenjа novog аktа ili stаvljаnjа postojećeg аktа vаn snаge“.

Predsednik Udruženog pokreta slobodnih stanara i jedan od bivših članova LAF-a Đokica Jovanović mišljenja je da zapravo usvajanje LAP-a i formiranje LAF-a postavljeno na lošoj osnovi i da ti postupci moraju biti bitno promenjeni.

„Traži se da gradska Skupština da saglasnost za konstituisanje LAF-a, a to u našim uslovima znači da saglasnost daju političke partije koje su na vlasti. Poznato je da tamo gde politička partija da imprimatur tamo nema slobode delovanja. Upravo su političke stranke pravile barijeru za delovanje LAF-a u Nišu“, kazao je Jovanović.

Jovanović je napomenuo da je odbio da bude u komisiji za donošenje novog LAP-a jer su tu bili i članovi političkih partija i gradske vlasti.

„Ukoliko znamo da su vlast i političke partije generatori korupcije, kako možemo sa njima da pravimo bilo kakvu antikorupcijsku koncepciju? Zato komisija i ne radi i naravno da se neće doneti LAP i neće biti formiran LAF. Po svemu sudeći LAF neće nikada biti formiran kao potpuno nezavisno samostalno telo. LAF i druge kontrolne ustanove, institucije građani moraju da formiraju sami, mimo organa vlasti. Građani sa punim pravom mogu da traže iz budžeta sredstva za rad LAF-a, ali nikako ne treba da traže bilo koji vid dozvole da formiraju LAF“, istakao je Jovanović.

Istraživanje koje je internet portal „Medijska kutija“ iz Niša realizovalo u okviru projekta „Gradovi i opštine protiv korupcije“ pokazalo je da od 145 gradova i opština u Srbiji, njih 81 ima Lokalni antikorupcijski plan, dok je telo za praćenje primene LAP-a formiralo samo 20 gradova i opština.

Među gradovima i opštinama koje nisu usvojili LAP, niti formirali takozvano Telo za praćenje primene LAP-a, spadaju Beograd, u kojem živi četvrtina stanovnika Srbije, kao i Niš, koji je bio lider u institucionalnoj borbi protiv korupcije na lokalnom nivou.

Zorica Miladinović, koja je u pomenutom projektu bila angažovana kao menadžer, napominje da je istraživanje pokazalo da gradovi i opštine u Srbiji ne razumeju u dovoljnoj meri značaj institucionalne borbe protiv korupcije na lokalu, odnosno donošenja LAP-a i formiranja Tela za praćenje primene LAP-a. „Istraživanje takođe ukazuje i na mogućnost da ne postoji neophodna politička volja, ali ni kapaciteti jedinica lokalne samouprave da se ovaj mehanizam realizuje u praksi i zaživi“, istakla je Miladinović.

Rezultati istraživanja su, po mišljenju Zorice Miladinović, još jedno upozorenje da bi u ovom procesu nešto sistemski trebalo menjati: „Pre svega je potrebno regulisati da usvajanje LAP-a i formiranje Lokalnih antikorupcijskih tela bude obavezno, ali je potrebno da se obezbedi institucionalni i sveobuhvatni monitoring ovog procesa, a da gradovima i opštinama koje nisu usvojile planove i formirale tela budu izricane neke vrste mera. To se može učiniti kroz predstojeću izmenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i (ili) još jednu izmenu, odnosno dopunu modela Agencije“, izjavila je Miladinović.

Tekst je realizovan u okviru projekta Medijskog centra Beta u saradnji sa udruženjem Fraktal kao sastavni deo projekta „Udruženja građana kao ravnopravni partneri u monitoringu javnih finansija“ i sprovodi se u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima 2014-2015 Evropske komisije. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno i stavove organizacija koje su podržale projekat.