Niš: I ove izborne godine mediji na konkursu dobijaju značajno više novca nego kada izbora nema

Na taj način se ponavlja praksa da vlast u izbornoj godini značajnije povećava izdvajanje za medije u odnosu na godine bez izbornog nadmetanja.

Na ovogodišnjem konkursu građani kao poreski obveznici izdvojiće tu cifru, odnosno od 100.000 do čak 20 miliona dinara po projektu, a da nisu pitani da li to žele, kao ni da li su zadovoljni medijskim projektima koje finansiraju.

Grad Niš je, takođe, 2020. godine, kada su održavani parlamentarni i lokalni izbori, izdvojio 89 miliona dinara, odnosno deset miliona dinara više nego u prethodnoj, neizbornoj godini.

U neizbornoj 2018. godini izdvojeno je, recimo, 54 miliona dinara.

U izbornoj 2016. godini, kada su građani birali parlamentarne i lokalne predstavnike, mediji su za projekte dobili 68.205.000 dinara, što je za oko 11 miliona više nego prethodne neizborne godine, kada im je pripalo 57.235.000 .

Jedini izuzetak od pravila bila je 2017. godina, kada su održavani predsednički izbori, a budžetski iznos za medije bio nizak (20.500.000 dinara).

Predsednik niškog Odbora za ljudska prava Dragan Đorđević, koji je i član Saveta za štampu, kaže da je očigledno da je veće izdvajanje na niškom konkursu za sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa u izbornoj godini “postala praksa”.

On ocenjuje da je reč o dodatnoj motivaciji za medije koji konkurišu i dobijaju sredstva.

“Jedan od ozbiljnih problema je što ne znamo na osnovu kojih parametara je taj iznos uvećan, a posebno što ne znamo šta građani dobijaju za svoj novac, jer se ne rade evaluacije konkursa. Takođe, gradska uprava nikada nije pitala građane šta smatraju temama od javnog i životnog interesa, a u čitavom konkursnom procesu uporno isključuje javnost”, kaže Đorđević.

Na konkursima u Nišu, inače, već godinama unazad mediji koji su vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlasti dobijaju oko četiri petine sredstava.

Više od dve trećine konkursnog novca završi u medijima čiji su vlasnici članovi niške porodice Rasdimirović ili porodice direktora BIA Bratislava Gašića.

Pojedini mediji, poput Južnih vesti i Medijske kutije, zbog ovakve prakse prestali su da konkurišu.

Postoji i svetao primer

“Za razliku od Grada Niša, gradska opština Pantelej, koja je deo Grada, pred ove konkurse organizuje javne skupove na kojima građani govore šta smatraju medijskim temama koje treba finansirati njihovim novcem. Kao da za Grad i tu gradsku opštinu ne važe isti zakoni i pravila”, kaže Đorđević.

Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Pašalić u Nišu: Svaki drugi građanin žali se na rad katastra

Zločin sa nadstrešnicom, čin drugi: Branislave Nušiću, šta kažeš na ovo?

U Nišu pao prvi sneg

Jedina opoziciona opština u Srbiji formira Komisiju za „građanske slobode“: Javni poziv niške opštine Medijana za nevladin sektor