Foto: Z. Miladinović/Danas„Samo reci heroj!“, glasi grafit čiji je sastavni deo i lik Ratka Mladića, nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog u Hagu na doživotni zatvor zbog ratnih zločina, a iscrtan na zidu Osnovne škole “Miroslav Antić” u Nišu.
Na obližnjem školskom kiosku brze hrane jasno je i pogrdno navedeno i da je Milo (Đukanović) “Šiptar”.
Nešto dalje, na ogradi školskog dvorišta, poruku “Deca smo ovog grada” potpisala je “banda navijača Crvene zvezde”.
Ista “banda” napisala je i grafit preko puta škole: “Uvek protiv zakona”.
Deo javnosti nedavno je reagovao i na mural na dečijem igralištu u naselju Nikola Tesla, na kojem se između ostalog nalazi slovo “Z”, koje simbolizuje podršku Rusiji u invaziji na Ukrajinu.
Kako ne bi bilo zabune o tome šta žele da poruče, nepoznati autori su oslikali i srpsku i rusku zastavu, te precrtali simbole NATO i Evropske unije.
Sociološkinja Natalija Jovanović: Nasilje iz 90- tih je došlo na naplatu, sa kamatom
Ova škola u gradskoj opštini Pantelej i dečije igralište u gradskoj opštini Niška Banja nisu nikakav izuzetak, ili posebno loš primer, pošto se slične poruke mogu videti i na ostalim objektima i prostorima namenjenim vaspitanju i obrazovanju dece i mladih.
“Neprimerene poruke”- bilo da su uvredljive, mrziteljske, šovinističke ili rasističke, već godinama unazad nisu retkost, kao što nije retkost ni da prođu godine dok ne budu uklonjene.
“Većina mladih autora ovakvih poruka i ne zna šta one simbolizuju. Izvesno je da u društvu, pa tako i među njima, sada postoji potreba da se podržava Vladimir Putin, zbog mitologizacije odnosa sa Rusijom, kao našom ‘majkom’, a i kao posledica našeg traumatizovanog odnosa sa Rusijom iz 1948. Mlade dodatno zbunjuju i druge poruke koje se svakodnevno šalju, kao što je, recimo, isticanje kupovine moćnog oruzja iz Kine kao našeg velikog uspeha”, kaže za Danas dekanica niškog Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović, inače sociološkinja koja se tematski bavi sociologijom obrazovanja, a posebno agresivnošću kod mladih u Srbiji.
Ona ocenjuje da su mladi ljudi nesumnjivo “sve agresivniji”, iz više razloga. Najpre, agresivnost su akumulirali usled uskraćivanja različitih sloboda. Dodatno ju je povećalo i nesigurno okruzenje- osiromašenje, ratna psihoza, podele u društvu, agresivni sadržaji u medijima, navijačka atmosfera i militarizam kao društvena vrednost.
“Mladi ljudi imaju potrebu da se identifikuju, često i sa nasilnicima. Oni pritom imaju i doživljaj žrtve, pošto je Srbija jedno postraumatično društvo. Devedesete su godine kada smo bili neposredno izloženi ratu, sukobima, bombardovanju, tranziciji… A svako nasilje dolazi na naplatu, sa ogromnom kamatom. Dok je svet išao napred kroz tehnološki razvoj mi smo jedni drugima prebrojavali krvna zrnca i delili se na partizane i četnike. Nametani su nam kvaziidoli. A ta deca iz devedesetih su roditelji tih današnjih mladih ljudi. Mnogi od tih mladih su napustili ili upravo napuštaju zemlju, ne želeći da i njihova deca preživljavaju posledice jednog nesnadjenog društva”, ocenjuje Jovanović.
Ona dodaje da agresivnosti mladih doprinosi i “onlajn realnost”, u kojoj oni provode veći deo vremena, i čije su žrtve. Takva realnost je ne samo beg od stvarnosti već i prostor “prepun nasilja, koje se servira najpre kao igrica, a potom kao osećaj moći”.
“Umesto svega toga, kao nacionalne prioritete trebalo bi uporno isticati- i medijski i u politikama- ulaganje u obrazovanje, kvalitetno znanje, škole, obrazovanje nastavnika i vaspitača. Kažite mi kada ste čuli o nekom projektu države koji glasi: izgradnja novog državnog fakulteta ili univerziteta. Većina državnih fakulteta radi u uslovima iz perioda svog osnivanja, što je nedopustivo”, kaže Jovanović.
Neprimerene grafite i murale skida JKP Mediana, ali isključivo na zahtev škola ili drugih institucija
U gradskoj opštini Pantelej kažu za Danas da je za skidanje grafita ili murala neprimerene sadržine sa javnih objekata, kao što su škole, zdravstvene stanice i slično, nadležno gradsko javno komunalno preduzeće Mediana, koje postupa isključivo na zahtev tih institucija.
Ukoliko se takvi sadržaji nalaze na stambenim zgradama, nadležne su skupštine stanara, koje ih mogu ukloniti same ili “angažovati treće lice”.
Grafiti i murali se mogu ukloniti peskarenjem ili prefarbarenjem, kazali su.
Gradska uprava za društvene delatnosti do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na naša pitanja ko su naručioci i autori murala na dečijem igralištu u naselju Nikola Tesla, da li su oni dobili saglasnost za njegovo oslikavanje i da li će mural eventualno biti uklonjen ili izmenjen.
Grad Niš je, inače, u novembru prošle godine usvojio Pravilnik za oslikavanje murala, koji propisuje da njih mora da odbori Uprava za društvene delatnosti.
Mural “ne sme biti neprimerenog izgleda ili sadržaja koji može podstaći mržnju ili diskriminaciju bilo kakve vrste, niti sme biti u suprotnosti sa javnim interesom Grada Niša”.
U Pravilniku se mural definiše kao “potpuna slika na zidu koja ima svoju estetsku vrednost, bez promotivnog, komercijalnog ili političkog karaktera”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
