Vraćam se ovde, sa porodicom, i živećemo na zgarištu. Snaći ću se za šator ili bilo šta pod krovom, kaže Vesna Stojanović, jedna od 40 ljudi iz Niša koji su 8. aprila uveče izgubili krov nad glavom u požaru.
Ljuta je na Grad iz kojeg su, odmah po gašenju vatre, obećali da će dobiti trajni smeštaj u gradskim socijalnim stanovima, a potom im te stanove ponudili kao privremeni smeštaj, uz obavezu da plaćaju mesečnu kiriju od 8.000 dinara.
U ovom požaru izgorele su montažne barake u Ulici Aleksandra Medvedeva, kod građevinske škole „Neimar“, koje pripadaju preduzeću u stečaju „Građevinar“, a koje je koristilo deset porodica bivših radnika tog preduzeća. Oni su, kažu, barake dobili od „Građevinara“ kao privremeni smeštaj dok od svog preduzeća ne dobiju stanove, što se do danas nije dogodilo.
– Moja penzija ne dostiže ni 19.000, a oni mi pomažu tako što mi nude smeštaj koji treba da platim 8.000. Sa 11.000 ne mogu da živim, objašnjava Danica Anđelković, koja je takođe ostala bez doma. Ona se privremeno „uselila“ u stan komšija, porodice Stojiljković, koji žive preko puta izgorelih baraka, u kućici od tridesetak kvadrata. Kućica je već godinama bez struje, ali je ostala čitava.
I Neda Stefanović kaže da njenoj porodici ne odgovara ponuda Grada. Njena četvoročlana porodica ima mesečno primanje od 17.000 dinara i „gomilu dugova“, pa je plaćanje kirije od 8.000 dinara, uz troškove za komunalije, „nesreća u najavi“. Od kuće, u čije sređivanje su ulagali sve što su mogli, ostali su samo temelj i dimnjak. Ipak, spremni su da se vrate na zgariše, ukoliko im bilo ko pomogne da obnove ono što su imali.
– Ovo što nam Grad nudi nije pomoć, već način da nas privremeno smire, a da mi za to vreme punimo budžet kroz kirije. A nama je pomoć države neophodna, jer smo ostali bez ičega, a imamo decu. Postoje različita rešenja koja za Grad i državu ne bi bila neki teret, a za nas bi bila spas. „Građevinar“, recimo, ima stanove koji su sada u gradskom vlasništvu. Ili, na zgarištu su ostali temelji, na kojima mogu da se podignu neke montažne kuće, koje nisu skupe, kaže ona.
Kabinet gradonačelnika je krajem prošle sedmice saopštio da je postignut dogovor između gradonačelnice Dragane Sotirovski i članova ovih porodica da im „Grad pomogne u obezbeđivanju privremenog smeštaja u stanovima za socijalno zbrinjavanje“. Kabinet je naveo da su se članovi socijalno ugroženih porodica „saglasili sa predlogom“ o privremenom smeštaju u stanovima za socijalno zbrinjavanje, a uz plaćanje minimalnog zakupa, što je „po zakonu jedino moguće“.
„Porodice čiji su domovi izgoreli moći će da konkurišu i za dobijanje socijalnih stanova u Ulici Majakovski, pod istim uslovima sa drugim socijalno ugroženim porodicama“, navedeno je na sajtu Grada, nakon prošlonedeljnog sastanka gradonačelnice Sotirovski i njenih saradnica sa porodicama koje su ostale bez domova.
Pojedine porodice su, međutim, odmah nakon sastanka kazale novinarima da „nikakav dogovor nije postignut“, a da im je Grad ponudio da dve godine koriste gradske socijalne stanove uz plaćanje zakupnine, što nije prava pomoć. Rečeno im je da neće moći da budu ni vlasnici socijalnih stanova u Ulici Majakovski, već samo korisnici, takođe uz plaćanje zakupnine Gradu. „Razjašnjeno“ im je da nema nade da od svog nekadašnjeg preduzeća dobiju obećane stanove, niti da ih dobiju od investitora koji će ih graditi na zgarištu, pošto barake nisu bile u njihovom vlasništvu.
Zamenica gradonačelnice Dušica Davidović je, međutim, odmah nakon požara najavila da će Grad za ovih deset porodica „obezbediti trajni smeštaj“. Kazala je da je već formirana komisija koja bi za nedelju ili dve trebalo da utvrdi koji gradski socijalni stanovi mogu biti iskorišćeni za takav trajni smeštaj.
Stranka slobode i pravde u Nišu je ovih dana ocenila da je takvo rešenje, pritom besplatno, jedino adekvatno. Gradski odbor SSP je zahtevao od nadležnih da ovim porodicama ustupi socijalne stanove na besplatno korišćenje. Kirija od 8.000 dinara je „verovatno za vrh gradske vlasti malo, ali za porodice koje su ostale bez ičega – mnogo“.
Grad nije odgovorio na ovakve primedbe i apele pojedinih porodica i dela opozicije. Prema dostupnim podacima, četiri porodice su privremeno smeštene u Sigurnoj kući, a jedna u gradskoj ustanovi „Mara“, što im je omogućio Grad. Ostali su potražili utočište kod rođaka i prijatelja. Većina razmišlja da prihvati ponudu Grada o dvogodišnjem smeštaju u socijalnim stanovima, jer nema drugog izlaza, osim da završi na ulici.
Kirije kao jedan ručak niške vrhuške
– Kako da ljudi plate, kada su im izgorela dokumenta, ušteđevina, sve što su godinama sticali? Sramno je da Grad ne može da izdvoji sredstva za plaćanje kirije za deset porodica koje su ostale bez domova. Toliko košta jedan ručak vrhuške niške vlasti u kafani, a za ručkove su izdvojili milione iz budžeta, naveli su u SSP.
Nestaju poslednji tragovi
Sa zgarišta polako nestaju i poslednji tragovi njihovog života u doskorašnjim domovima. Prema rečima komšija do kojih vatra nije stigla, ostatke spaljenih kuća i danju i noću pohode sakupljači starih stvari i odnose predmete od metala koje mogu da prodaju u staro gvožđe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.