Uprkos početnim lutanjima, koja su rezultirala i otvaranjem „pobedničkog šampanjca“ u Izbornom štabu Demokratske stranke zbog, kako je rečeno, pobede Borisa Tadića u Srbiji i Nišu, ispostavilo se da je Niš osvojio Tomislav Nikolić. Radno telo RIK zvanično je saopštilo da je u drugom krugu predsedničkih izbora Nikolić dobio 49,57 odsto (83.
Uprkos početnim lutanjima, koja su rezultirala i otvaranjem „pobedničkog šampanjca“ u Izbornom štabu Demokratske stranke zbog, kako je rečeno, pobede Borisa Tadića u Srbiji i Nišu, ispostavilo se da je Niš osvojio Tomislav Nikolić. Radno telo RIK zvanično je saopštilo da je u drugom krugu predsedničkih izbora Nikolić dobio 49,57 odsto (83.069 glasova građana), a Tadić 48,51 odsto glasova upisanih birača (81.299 glasova), što je prednost od 1,06 odsto u korist Nikolića. Novo-stari predsednik Srbije pobedio je u centralnoj u i najvećoj gradskoj opštini Medijana, a Nikolić u preostale četiri gradske opštine. Na izbore je izašlo 70,87 odsto birača, što je veća izlaznost od republičkog proseka i može se smatrati (referendumskim) lakmusom za utvrđivanje političke slike centra juga Srbije.
Niške demokrate smatraju da ovakav rezultat predstavlja uspeh, jer je Nikolić u prvom krugu predsedničkih izbora 20. januara ove godine vodio sa skoro sedam odsto prednosti. Tada je izašlo 64,81 odsto upisanih birača (kojih je skoro 240 hiljada), Nikolić je dobio 42,52 odsto, a Tadić 35,69 odsto glasova, što je bila najveća razlika u korist Nikolića među većim gradovima u Srbiji. U drugom krugu razlika je bitno smanjena, ali je Niš dao prednost Nikoliću, poput Kragujevca i ostatka centralne Srbije, koju radikalsko-domaćinska Srbija već smatra svojim biračkim telom. Uprkos tome što je krajem devedesetih umeo da bude prvak, perjanica i simbol demokratije, kako su ga označavali lideri tadašnje demokratske opozicije zbog ubedljivih izbornih i građanskih pobuna protiv „crveno-crne koalicije“, Niš je sada glasao drugačije od Beograda i Novog Sada, kojima su se tada pripisivali slični politički epiteti.
Kulturološki tradicionalizam
– Ovakav kulturološki tradicionalizam u Nišu i centralnoj Srbiji podrazumeva zatvorenost, kao vrstu samoizolacije koju izaziva osećaj inferiornosti i strah od kompetativnosti. Otvorenost prema Evropskoj uniji, koju nudi Tadić, podrazumeva znanje, rad i spremnost da se uđe u konkurenciju, što zatvorenost ne trpi. Tome, naravno, treba dodati i činjenicu da u ovom delu Srbije postoji ogroman broj žrtava tranzicije koja se u stvari nije ni dogodila, jer se umesto nje dogodio lopovluk. Stoga je razumljivo da birač kaže – ja jesam gubitnik u ovoj tranziciji, ali sam žrtvovan bez razloga i uzalud, jer pravu tranziciju ne vidim, vidim samo lopovluk – kaže Đokica Jovanović, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji živi u Nišu.
Niš je „skliznuo“ u politički konzervativizam i na prethodnim predsedničkim izborima, u junu 2004. U drugom krugu predsedničkih izbora, na koje je izašlo 46,3 odsto građana s pravom glasa, Tadić jeste ubedljivo pobedio (55,3 odsto) Nikolića (43,3 odsto), ali posle po njega veoma nepovoljnog prvog kruga. Predsednik Srbije je u prvom krugu bio treći ( 23,8 odsto), iza Tomislava Nikolića (26,5 odsto) i Bogoljuba Karića (25,7 odsto glasova upisanih birača). Iste godine, na lokalnim izborima, za gradonačelnika je izabran „predstavnik domaćinske Srbije“ Smiljko Kostić, koji je u političkom bekgraundu beležio članstvo u SPS, a kasnije se pridružio Novoj Srbiji. Najviše odborničkih mandata u gradskoj skupštini tada jeste dobila DS, ali ni SRS nije imala zanemarljivu biračku podršku, a socijalisti su posle višegodišnjeg političkog nokdauna uspeli da „ustanu“, daju gradskog menadžera i uđu u skupštinsku većinu.
U DS ocenjuju da je na nešto slabiji rezultat Tadića u Nišu u odnosu na Beograd i Vojvodinu u velikoj meri uticala činjenica da se na jugu Srbije bitno lošije živi nego na njenom severu. Republički poslanik DS Boško Ristić kaže da u Srbiji ne postoji ravnomerni regionalni razvoj, te da se decenijama unazad više ulagalo u sever zemlje, dok su građani na njenom jugu sve lošije živeli.
Radikali se slažu sa ocenom da građani, posebno oni na jugoistoku Srbije, vrlo teško žive. Ipak, predstavnici ove stranke (ne)retko naglašavaju da građani za izvestan broj demokrata koji su bili na lokalnoj vlasti, posebno krajem devedesetih, vezuju korupciju, tako da DS to plaća na izborima, od 2004. do sada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
