Stručnjaci nakon “niške studije“ o delotvornosti zaštitnih maski u borbi protiv kovida

Danas je objavio rezultate te studije , koja je predstavljena na četvrtom Kongresu socijalne medicine „Javno zdravlje (Zaštita i unapređenje zdravlja stanovništva)“, održanog ovog meseca u Beogradu.

Na osnovu anketiranja 1.035 građana Nišavskog i Topličkog okruga, koji su se PCR testirali u Institutu za javno zdravlje Niš u poslednja tri meseca prošle godine, tim stručnjaka sa Instituta i niškog Medicinskog fakulteta je, između ostalog, zaključio da “nošenje zaštitnih maski u opštoj populaciji, kako u zatvorenom tako i na otvorenom prostoru, statistički beznačajno sprečava zaražavanje koronom, odnosno nema uticaja na stopu infekcije od kovida 19”.

Epidemiolog Radmilo Petrović, penzionisani stručnjak Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“, koji je i autor epidemiološke maske koju je proizvodila kompanija “9. septembar” iz Gornjeg Milanovca, izražava sumnju u validnost ovakvih rezultata, pošto je “evidentno da su maske odradile veliki dao posla”.

Maske su i dalje korisne

„Zaštitne maske su i dalje veoma korisne u zaustavljanju korona infekcije i treba ih koristiti, posebno u zatvorenom prostoru, pošto su na otvorenom minimalne šanse za zaražavanje. Maske zaustavljaju ogromnu količinu kapljica, odnosno sluzi, koje su veće od 100 nanometara, a veličnina korona virusa je između 80 i 160 nanometara, dakle, u proseku 100. Maska će zaustaviti najveći procenat takvog virusa. Jedan manji procenat će svakako proći, ali to je dobro jer će se onda stanovništvo prokužiti i steći imunitet“, kaže Petrović za Danas.

On dodaje da pri svakom istraživanju treba voditi računa o tome koje maske građani ili zdravstveni radnici koriste, pošto su različiti stepeni zaštite i proizvođači.

Svetska zdravstvena organizacija deli maske po nivou filtracije na tri grupe: one koje imaju najniži nivo zaštite i koriste ih građani, one sa nešto većom zaštitom, koje koriste zdravstveni radnici u kovid ambulantama i one sa najvećom zaštitom za medicinare u „crvenim zonama“.

„Nijedna maska ne štiti 100 odsto. U ‘crvenoj zoni’ zaštita je 99 odsto. Građani u svetu najčešće nose maske sa manjim stepenom filtracije koje štite oko 90 odsto. Ovaj stepen zaštite, naravno, važi samo ukoliko se maske pravilno koriste“, kaže Petrović.

Steva Stanišić, infektolog, anesteziolog i načelnik odeljenja intenzivnog lečenja niške Klinike za infektivne bolesti, koji je od samog početka epidemije bio “na prvoj liniji” borbe protiv kovida, takođe, kaže da je logično da svaka barijera, te tako i maska, štiti od infekcije koja se prenosi kapljično, što je slučaj sa korona virusom.

„Da nismo koristili maske, pretpostavljam da bi veliki broj zdarvstvenih radnika iz “crvene zone” pomrli. A zbog maski i druge zaštitne opreme zaražen je mali broj nas, iako smo u svakodnevnom kontaktu sa pacijentima, ponekad krajnje bliskom, kada ih, recimo, hranimo ili intubiramo. Veliki broj nas sada nosi maske N95, a ne silikonske koje se lepe za lice, i koje imaju veću zaštitu, kao što smo radili na početku. Nosimo, naravno, i vizire, naočare i mrežice za kosu. Takođe, sve češče nosimo mantile, umesto skafandera, pošto sada znamo da virus ne prodire kroz kožu“, kaže Stanišić, koji se, inače, zarazio korona virusom kada je hitno ušao da pomogne pacijentu, a nije imao svu zaštitnu opremu, pa ni propisanu masku.

Efikasne, samo ako se pravilno stavljaju i koriste

I on naglašava da su maske veoma efikasne samo ukoliko se pravilno stavljaju i koriste.

One neće sprečavati zarazu ukoliko se, recimo, stave u prostoru gde je “ekspozicija virusa” velika, pa se onda stave u džep, pa ponovo na lice, i tako danima.

Maska se mora baciti odmah posle upotrebe ukoliko je osoba bila izložena velikoj količini virusa, kaže on.

Prema javno dostupnim podacima, istraživanje koje se bavilo i efikasnošću maski u borbi protiv korone, a koje je realizovao niški tim stručnjaka, predvođen Aleksandarom Višnjićem, profesorom Medicinskog fakulteta i lekarem Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite pri Institutu za javno zdravlje u Nišu, jedno je od retkih, ako ne i jedino te vrste u Srbiji.

U studiji je navedeno da su njena ograničenja što istraživači nisu razmatrali vrste zaštitnih maski, što su ispitanici sa jednog geografskog područja, a period ispitivanja samo tri meseca.

 Šekler: O maskama mislim isto što i prošle godine

„Morao bih da detaljnije pogledam tu studiju, kako bih dao precizniji komentar. U svakom slučaju, i danas ostajem pri onome što sam za maske rekao u decembru prošle godine“, kaže za naš list Milanko Šekler, mikrobiolog i virusolog iz Veterinarskog instituta u Kraljevu.

Šekler je u to vreme, između ostalog, rekao da maske zaustavljaju 95 odsto kapljica kojima se prenosi korona virus, ali samo pod uslovom da se pravilno koriste.

Ukoliko se maska nepravilno koristi – nosi ispod brade, stavlja na lakat i šaku, vadi iz džepa, pa stavlja na lice, dodiruje rukama, nosi po nekoliko dana- to može da stvori više problema nego koristi, kazao je on tada.

Još vesti iz ovog grada

„Nismo neprijatelji države, već stub društva“: Prosvetni radnici protestvovali i u centru Niša

Skupština grada Niša usvojila odluku o isplati zaostalih zarada radnika propalih društvenih preduzeća, a oni danas, ipak, protestovali

Uprkos pritisku BIA: Niški prosvetari, ipak, organizovano krenuli na protest u Beograd

Nišlija uhapšen zbog pokušaja ubistva muškarca