Foto: Beta/Miloš MiškovApelacioni sud u Nišu smanjio je kaznu Nemanji Stamenkoviću (20) sa sedam na šest godina zatvora, na koju je osuđen jer je 4. januara prošle godine u tom gradu, upravljajući velikom brzinom „audijem A 6 kvarto“, izazvao tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su smrtno stradali pešaci na trotoaru Andrej Prekljušaj (12) i Dejan Ilić (48).
Portparolka Apelacionog suda Snežana Milošević saopštila je da je Apelacioni sud delimično usvojio žalbu branioca, u delu odluke o krivičnoj sankciji.
Ona je kazala da je Apelacioni sud ocenio da je “kazna zatvora od šest godina adekvatna i učinjenom delu i učiniocu“, nakon što je “na nešto drugačiji način cenio utvrđene olakšavajuće okolnosti u odnosu na Osnovni sud, u smislu odredbi zakona koji regulišu odmeravanja kazne”.
Prema njenim rečima, Stamenkoviću je ostala mera zabrane upravljanja motornim vozilom ‘B’ kategorije u trajanju od pet godina.
On je obavezan na plaćanje sudskih troškova, a oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućeni na parnicu.
Presuda Apelacionog suda je pravosnažna, a na nju postoji mogućnost izjavljivanja samo vanrednih pravnih lekova koji ne odlažu njeno izvršenje.
Osnovni sud u Nišu osudio je Stamenkovića u julu prošle godine na kaznu zatvora u trajanju sedam godina i zabranu upravljanja vozilom od pet godina.
Maksimalna zakonom propisana kazna za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja je osam godina zatvora, ali Stamenkoviću nije izrečena pre svega zato što je mlađe punoletno lice, a pritom je mlad i neosuđivan.
“Uzrok skretanja automobila je nepropisna brzina. Delo je izvršeno iz nehata, ali on je bio svestan svojih postupaka, jer se školovao za vozača i bio svestan posledica, a njegovo sećanje je bilo očuvano. Bez obzira što postoje olakšavajuće okolnosti, ima mesta za ovakvu kaznu zbog težine posledica. Izgubljena su dva ljudska života, od kojih je jedna žrtva dete”, rekla je tada sudinica Gordana Petrović.
Ona je dodala da je sud prihvatio mišljenja veštaka saobraćajne i medicinske struke, a da nije prihvatio odbranu okrivljenog.
Stamenković se u završnoj reči izvinio i tražio oproštaj, dodajući da bi “voleo da vrati vreme, da se ništa od ovoga nije desilo i da su svi živi i zdravi”.
Zamenik osnovnog javnog tužioca Vladimir Stanojević je zatražio u završnoj reči maksimalnu kaznu između ostalog i zbog velikog uznemirenja javnosti, dok je Stamenkovićev advokat Saša Knežević optužio medije da su vodili krivični postupak umesto suda.
Stanojević je kazao da je nesumnjivo utvrđeno da se Stamenković kretao brzinom većom od 130 kilometara na čas, i tu u delu grada, na Bulevaru Medijana, gde je dozvoljena brzina od 60 kilometara, i izgubio kontrolu nad vozilom, kojim je upravljao “na nasilnički i bahat način”.
On je još rekao da je veštačenjem utvrđeno i da je Stamenković u trenutku nesreće bio uračunljiv, svestan, priseban i organizovanog ponašanja, te da nisu pronađeni bilo kakvi organski poremećaji i drugi razlozi koji bi opravdali tegobe koje je on, po sopstvenoj tvrdnji, imao u momentu nesreće.
On je Stamenkovićevu izjavu da je u trenutku nesreće “izgubio svest”, nakon što je “osetio grčenje u mišićima vrata i tela i šum u uhu”, te “počeo da gubi orijentaciju u prostoru”, dok su “predmeti počeli da mu beže pred očima” nazvao neistinitom.
Stamenkovićev advokat Knežević je ocenio da su mediji odgovorni za “veliku tenziju i histeriju koja se proteže kroz čitav postupak”, a koja je zasnovana na “puno izrečenih laži”.
“Sve vreme je postojao pritisak medija, ne javnosti, već medija koji su sami konstatovali da je javnost uznemirena. Krivični postupak treba da vode sudovi, a ne mediji“, rekao je Knežević u završnoj reči.
On je kritikovao način na koji se izveštavalo, kao i “protivzakonito ‘curenje’ detalja iz istrage”.
Na jednom od ročišta psihološkinja Tatjana Milenković, članica komisije veštaka, kazala je da je utvrdila da je kod Stamenkovića saosećanje sa žrtvama „sasvim marginalizovano“ i da postoji “izostanak autentičnog osećaja krivice“, već je takav osećaj “deklarativan”.
Ona je rekla da je tokom razgovora Nemanja S. bio više fokusiran na sebe, svoje tegobe, život i detinjstvo, a da nijednom nije spontano pomenuo preminule.
Stamenković je tokom suđenja potvrdio da je do nesreće došlo, ali je negirao krivicu, navodeći između ostalog da je u trenutku nesreće imao neurološki ispad zbog kojeg je izgubio svest.
On je tada izjavio saučešće porodicama poginulih i zamolio ih za oproštaj, ali je dodao da su „sve tri porodice oštećene“.
U “audiju” su bili i saputnik D.O. (51) i dve maloletne devojke, a niko od njih nije povređen.
Ovaj slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti, naročito u Nišu, gde su organizovani građanski protesti, na kojima je kritikovana policija jer “nije reagovala na višestruka upozorenja na brzu, bahatu i opasnu vožnju automobile na Bulevaru Medijana”.
Građani su optuživali policiju i za zataškavanje ovog slučaja, pošto nije objavila ime vozača “audija”, kao ni detalje nesreće.
U niškoj Policijskoj upravi kategorički su negirali ovakve optužbe.
Nešto kasnije, na sastanku tadašnjeg ministra policije Aleksandra Vulina sa pripadnicima Policijske uprave Niš smenjen je načelnik niške saobraćajne policije Dragan Pešić.
Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
