Nisam bio Vučićev sluga, on se plašio Kurira

Mi smo zemlja u kojoj svako ko digne glas i kaže nešto suprotno od onog što želi Aleksandar Vučić dobija hajku i izmišljotine i gura se u blato – kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Rodić, predsednik Adrija medije grupe i vlasnik tabloida Kurir. Lavinu reakcija u javnosti ali i napada prorežimskih medija izazvala je njegova odluka da uđe politiku.

U intervjuu za naš list govori o motivima budućeg angažmana, odnosu sa Vučićem, navodnim poreskim dugovima, reketiranju političkih neistomišljenika…

* Kao razlog vašeg ulaska u politiku naveli ste borbu protiv diktatorskog režima Aleksandra Vučića. U kom momentu ste shvatili da je Vučić diktator? Šta se promenilo od pre nekoliko meseci, kada je on bio gost redakcije Kurira tokom predizborne kampanje?

– Nije samo Vučić bio gost redakcije Kurira već i svi ostali predsednički kandidati za koje smo procenili da imaju značajno biračko telo iza sebe. Trojici najjačih kandidata, prema istraživanjima, omogućili smo i prenos uživo njihovih mitinga, učešće u našim emisijama na video-kanalu, kao i ujednačeno praćenje aktivnosti u novinama. Drugi dnevni listovi, osim naravno Danasa, prikrivali su mnoge važne izjave i napade na opozicione lidere tokom kampanje. Što se tiče vladavine Vučića kao diktatora, on je, podsetio bih, kao potpredsednik Vlade prvo pokušao da se ulaguje intelektualcima u Srbiji, NVO organizacijama, međunarodnoj zajednici, pokušao je da bude prihvaćen kao neko ko je odustao od radikalske politike. Mi smo podržali tada promenu njegove politike, ali smo iz godine u godinu videli da se vraća sebi i onome što je njegovo suštinsko biće. Jedno priča, drugo radi.

Pogledajte samo njegovu privatnu vojsku s kojom uteruje strah ljudima i guši svaki otpor. I na nas je, kao i na druge tiražne medije, vršen pritisak, ali smo se borili i odolevali im. I oni koji ne vole tabloide ne mogu da ospore da nismo prećutkivali informacije. Mi smo jedini prenosili demonstracije studenata i naša naslovna strana bila je „Najmasovniji protesti u novijoj istoriji“. Vest o demonstracijama ni lupom niste mogli da pronađete na nekadašnjim perjanicama nezavisnog novinarstva od Blica do TV B92.

* Ipak, smejali ste se i srdačno pozdravljali s Vučićem kad je došao u posetu?

– Ne samo da sam se smejao nego sam uživao. To je bila demonstracija uticaja naše kompanije. Zar mislite da bi Vučić, najmoćniji čovek u Srbiji, posle našeg pisma u kome smo mu javno rekli da ćemo na svaki njegov napad na našu kompaniju odgovoriti snažno, došao u posetu ili već tada pokrenuo hajku na mene? Da li bi se ponašao snishodljivo i govorio „srećan sam“ da se nije plašio da ćemo mu ugroziti rejting? Kako je srećan u kompaniji kod čoveka koji je, prema mišljenju sadašnjih plaćenih analitičara, „pokušavao i ranije da reketira Vučića“? Kako tada nismo bili za njega reketaši i kriminalci? Sve ovo što je sada pokrenula njegova stara uigrana ekipa samo je osveta. On ne može da podnese što smo mi svoji i što smo na strani naroda.

* Suparnički tabloidi, Pink, kao i neki analitičari, tvrde da je vaša odluka privremenog karaktera i da će se uskoro promeniti, u zavisnosti od toga kakav dogovor sklopite sa vladajućom strankom, odnosno predsednikom. Svi se sećamo naslovnice „Srbijo, izvini“, kada je Kurir iznenada krenuo u borbu za slobodu štampe, optužujući Vučića za pritisak na medije, cenzuru… Međutim, brzo ste odustali od te borbe. Zbog čega?

– Malo je neobično da me toliko napadaju i fabrikuju izmišljotine, ako unapred tvrde da ću ja odustati. Što se onda trude ako sam ja neko na koga može lako da utiče vlast? Mi živimo u zemlji u kojoj je Vučić potplatio vojsku plaćenika, što onih koji u njegovo ime obmanjuju po televizijama, što onih koji prebijaju novinare po ulicama. Sve institucije ćute, sve je samo na hrabrim pojedincima.

Nisam ja odustao posle pisma „Srbijo, izvini“, video sam da tada neću moći da pobedim. Bili smo blokirani u svim medijima, na svim televizijama i pod 24-satnom hajkom. Nisam imao dobar urednički tim, jer su Lađević i Milovanović trčali da jave Vučićevom kabinetu šta objavljujemo. Bio sam okružen njegovim ulizicama koje su me odmah izdale jer je Vučić ponudio više. Danas su kobajagi vlasnici jednih novina, iako svi znamo da su tamo sluge.

* Kakav je vaš odnos sa Aleksandrom Vučićem u proteklih pet godina, otkako je na vlasti? Da li je bilo pritisaka na uređivačku politiku Kurira, ili ste, kako tvrde neki novinari, bili kućni prijatelji i „više hleba i vina popili u njegovoj kući nego u svojoj“?

– Sve što kažem sada može se tumačiti zlonamerno, ali apelovao bih da ljudi koji lako osuđuju ne gledaju sve površno ili kako im servira Vučićeva mašinerija. Mi smo imali turbulentne odnose, ali i odnose takozvanog primirja, što je slučaj sa svakim od medija u Srbiji i sa svakim političarem. Nije sporno da kad posedujete medij, sedite sa političarima u Srbiji i imate priliku da čujete neke njihove ideje ili potencijalne odluke. Vučić nas je nekada progonio kao ministar informisanja, onda je pokušao da mi pomogne kada nas je progonio Dinkić. Ali arhive mnogo govore. Dok su nas beli listići nenamerno ili namerno stavili u poziciju da pobedi Tomislav Nikolić i sa njim Aleksandar Vučić, mi smo preko svojih novina ukazivali da će to biti pogubno po Srbiju. Mi smo, a ne neko drugi, objavili koliko je bogatstvo Nikolića i njegovih sinova, prikazali slike vila i kuća i pitali se kako se toliko može zaraditi od politike.

Neki intelektualci su se tada utrkivali da u SNS i SPS „prepoznaju“ De Gola i Čerčila. Pa Vesna Pešić i Dušan Pavlović su tada veličali u „Utisku nedelje“ Nikolića i Vučića, govorili da će glasati za njih, jer je Tadić „zao“, a DS „kriminalni klan“. Analizirajte koliko je nekadašnjih boraca za demokratiju stalo u red gurajući se da pomognu vladavinu Vučića… ogroman je spisak.

* Tabloidi vas prozivaju da ste u politiku ušli zbog neplaćenog poreza od dva do četiri miliona evra. Vi ste to demantovali, ali čini se da vladajuću stranku niste razuverili jer je i ministar Stefanović rekao da morate da kažete istinu o dugovima državi.

– Ako bih odgovarao „tabloidno“, baš bih voleo da mi Stefanović kao bivši novinarčić u pokušaju radikalskog lista „Pravda“ pokaže gde je zaradio ogroman novac za vilu koju sada poseduje. Baš bih voleo da vidim taj izvod iz banke za kredit koji je, kako je rekao, uzeo u švajcarcima, a da ga njegova simbolična plata šefa policije ne dovodi u egzistencijalni problem. Ali odgovoriću argumentima. Sve izvode o poreskim prijavama objavili smo u našim novinama. Zbog medijske blokade građani nisu mogli da vide da imam i dokaze iz suda da nikada nisam krivično odgovarao. Postojali su montirani politički procesi protiv mog oca u prošlosti. Nismo se mi dopadali nijednoj vlasti. Mi smo štampali list Demokratija kada niko nije smeo, a posle su nam i za to stizale montirane presude s velikim novčanim kaznama. Ovde predugo traje sistem kadija te tuži, kadija ti sudi. Pogledajte kad ste poslušnik Vučića i kada mu „rentirate“ svoje televizije kao što su to uradili Mitrović i Peconi kako Vučić prestaje da bude onaj kobajagi borac za pravdu. Odmah im država daje pomoć, kredite, refinansira, deli čak i stimulacije, ogroman novac od reklama državnih firmi… Ja nisam nikada bio Vučićev sluga, nikad nisam morao da zapošljavam njegove žene ili devojke, pa umesto pomoći mogu da očekujem samo progon.

* Vaši bivši saradnici, Dragan J. Vučićević, Saša Milovanović i Duško Vukajlović, tvrde da su maltene preživeli vaš teror i teror vašeg oca kada su bili urednici Kurira. Kako to komentarišete?

– Video sam da Vučićevića na Tviteru nazivaju trogloditom. Nisam znao šta tačno znači ta reč i kada sam pročitao na internetu da je to „zaluđenik koji najviše voli da bude u mračnim ćoškovima pećina“, pomislio sam da zaista on i jeste takva osoba. On je u današnjem 21. veku zaista čovek sa manirima pećinskog čoveka. Ona njegova slika gde stoji bos u nekim pantalona i jakni u nekoj kafani jeste njegova suština. Jedan „najamni radnik“ spreman da sve uradi za svakog gospodara, a posle da ga izda. Pa setite se šta je sve dobio od Miškovića, kao najveći bednik ucenjivao ih je da mu kupuju i frižider i sav nameštaj, a čak i džip i stan. I šta je posle sve izgovorio i napisao o Miškoviću. Što bi odnos prema meni i mom ocu bio drugačiji. Sluga našao novog gospodara.

* Adrija medija grupa je htela da kupi Politiku. Pričalo se o Novostima. Zašto to nije realizovano?

– Svako ko ima ozbiljnu kompaniju želi da proširi svoju delatnost. Činjenica je da smo mi pokazali interesovanje da spasemo Politiku i Novosti od propasti, koja se na kraju sada i dogodila. Otpuštaju ljude, nemaju novac za plate, kredibilitet tih novina ne postoji. Sećam se kada je tadašnja urednica Ljilja Smajlović apelovala javno da ih spasava država od nas iz Kurira. Više joj se dopala Vučićeva kapa, dok je nisu izbacili iz Politike. Ali pazite taj apsurd. Kurir jeste najjači brend naše kompanije, ali je tabloid kao bilo koji u svetu. Pogledajte šta sve objavljuju tabloidi u najuređenijim demokratskim državama u svetu o političarima i poznatim ličnostima. Međutim, mi u Adrija mediji vrlo dobro znamo kako se pristupa uređivanju različitog brenda. Pa naš Njuzvik je ogledalo kredibilnog novinarstva. Pogledajte Nacionalnu geografiju za sve generacije, Elle i Cosmopolitan za žene ili Men’s Health za muškarce. Ne postoje bolje, kvalitetnije novine za te ciljne grupe. Naravno da bismo i Politiku i Novosti podigli na temelj kakav zaslužuju, ali smo od početka bili pod pretnjama i podmetanjima.

* Na koji način mislite da se bavite politikom? Ulaskom u stranku, osnivanjem sopstvene? Ko će vam pomoći u tome? Imena koja se, u tom smislu, uz vas vezuju u režimskim medijima jesu Dragan Đilas i Miroslav Mišković. Koliko ima istine u tome?

– U kolikoj je panici diktator Vučić, iako se ustoličio na funkciji predsednika u sledećih pet godina, ali zna da neće još dugo moći da obmanjuje građane da je bilo šta korisno uradio, kada je potegao i te besmislice da Đilas i ja sarađujemo. Dragan Đilas se i danas sudi sa našim novinama i to su procesi koji traju. Kad god smo nešto loše mislili o njegovoj vladavini, mi smo ga kritikovali. Ipak, kada je objavio program „za spas Srbije“, naši novinari su smatrali da je legitimno da se to prenese, jer jeste vest. Samo na osnovu toga izgradila se teorija zavere u vođinim medijima da smo mi u nekom dogovoru. Diktator i sam zna da spinovanjem ovakvih izmišljotina vređa i sopstvenu inteligenciju.

O načinu mog političkog angažmana pričaću uskoro. Odluku sam tek nedavno doneo, konsultovao se sa decom i suprugom. Mogao sam da budem medijski magnat koji ima najveću kompaniju u regionu. Ali smem li da ostanem u udobnoj fotelji kad istraživanja pokazuju da 59 posto roditelja podržava da njihova deca napuste ovu zemlju? Ko će ostati? Samo članovi SNS i njihove porodice?

* Kurir se, takođe, na isti način obračunavao sa političkim i drugim neistomišljenicima. Đilas, koji se sada ne skida sa naslovne strane Kurira kao pozitivac, nekada se sa naslovne strane nije skidao – ali kao negativac. Čak je napravio i izložbu Kurirovih naslovnih strana protiv njega. Zašto mislite da će vam narod verovati da ste odlučni da se pokajete?

– Mi nismo ničiji servis, već se bavimo vestima u odnosu na to kakvi se događaji zbivaju. Može neko da se zove Đilas, Nikolić, Tadić ili Vučić. Njegov tretman u našim izdanjima zavisi od politike i dela. Pošto je najveći problem Srbije sistem vladavine koji pravi Vučić, sada smo posvećeni temama koje drugi kriju ili o njima ne smeju da pišu. Izuzimam časne nedeljnike i list Danas iz ove grupe, kao i televiziju N1, oni rade profesionalno.

* Koliko ste se vi mešali u uređivačku politiku Kurira i da li ste, kako sada tvrde vaši bivši saradnici, vršili pritisak na urednike da napadaju određene ličnosti, dok ste od „meta“ tražili novac kako bi se hajke zaustavile? Dragan Vučićević i Saša Milovanović vas optužuju da ste reketaš?

– Ti „visokomoralni“ urednici su deceniju uređivali moje novine i sad su „progledali“ i rekli „jao, jao šta je radio, a mi smo se bunili“. Vi danas imate situaciju da vam o poštenju govore ljudi koji su najnepošteniji. Pogledajte samo predsednika Vučića, čovek govori građanima da je odlična plata od 20.000 dinara, radno vreme od 12 sati, da može da se jede za 10.000 dinara i „ne kuka“, kako piše najnoviji naprednjački tabloid Alo, da se izbacuju ljudi iz stanova zbog duga od 9.000 dinara. U pitanju je onaj isti Aleksandar Vučić, koji pet i po godina nije plaćao komunalije i infostan, a godinu i po dana račune za telefon uživajući u svim privilegijama koje je imao kao političar. Može li se on promeniti kad nam kaže da sada plaća i kiselu vodu koju pije u Vladi? Naravno da ne. Imam 42 godine i nikada nisam krivično gonjen.

* Zašto ste tokom svega ovoga napustili zemlju?

– Neverovatno je da je tako jaka Vučićeva propaganda da mi i vi postavljate kao jedan ugledni dnevni list to pitanje. Bio sam u Makedoniji u poseti najtiražnijem uglednom listu „Sloboden pečat“, koji je deo moje kompanije. Bila je to prilika da se vidim sa gospodinom Zaevim, premijerom Makedonije, koji mi je ukazao izuzetnu čast. Moja porodica je, pošto je počeo raspust, već otišla na planirano letovanje. Ja sam otac tri sina i za mene je prirodno da sa njima provedem deo letovanja. Poslao sam svojoj redakciji sliku sa plaže upravo se šaleći „evo kad pišem pisma diktatoru“. Srbija je moja zemlja i iz nje neću odlaziti. Svestan sam da diktator ima stranačku policiju, stranačko pravosuđe, stranačke huligane, stranačke medije… Svestan sam i kakvu hajku vodi protiv mene.

Neki prijatelji mi kažu da je ovo model ponašanja koji je Vučić već primenjivao na pokojnom Slavku Ćuruviji. Izmišljene sudske presude, višemilionske kazne, blaćenje 24h, stvarno podsećaju na taj scenario. Naravno, nikada se ne bih poredio sa pokojnim Slavkom Ćuruvijom, ali ne mogu da ne podsetim da ni njega nije volela građanska Srbija, ali mu danas rado stavlja cveće pored spomen-ploče. Nisu tada prepoznali da je on krenuo u ključnu bitku protiv diktatora Miloševića. Ne prepoznaju možda ni danas da ja mogu da doprinesem da se narod probudi i progleda ko nas vodi i gde nas vodi. Ali svakako neću odustati!

Razgovaraću sa ambasadorima

* Da li ste u vezi sa vašim političkim angažmanom razgovarali sa nekim od inostranih ambasadora u Srbiji, pošto je i to jedna od teza vaših protivnika?

– Nisam razgovarao, što ne znači da neću razgovarati, jer je to sastavni deo politike.

Ogoliću režim

* Informer i Srpski telegraf i TV Pink napadaju vas svakodnevno od vaše najave bavljenja politikom. Šta biste im odgovorili?

– Njima ništa, jer nisu samostalni, oni su samo sluge diktatora. Ali njemu mogu da poručim ono što dobro zna i zbog čega je sa drhtavim kolenima i dolazio u Kurir u vreme izborne kampanje – ja sam borac i ja ne odustajem. Ogoliću režim i probiti sve njegove medijske blokade dok drži njihove urednike anestezirane i podmićene.

Spremamo serijal o kontroli medija

* Kakva je medijska scena Srbije? Šta je najviše ugrožava, odakle dolaze pritisci? Vi ste insajder kako vlast kupuje tiražne medije. Ispričajte nam neki detalj.

– Mislim da dok se ne oslobodi neka televizija sa nacionalnom frekvencijom da može da izveštava slobodno o stvarnosti u Srbiji, građani koji nemaju internet živeće i dalje u toj paralelnoj stvarnosti koju kreira Vučić. Što se tiče detalja kako on kupuje i uređuje medije, moraćete da budete strpljivi i sačekate serijal koji će objavljivati dnevni list Kurir.

* Ko je vlasnik Srpskog telegrafa, tabloida koji su napravili vaši bivši bliski saradnici?

– Ja znam ko je vlasnik, ko im daje novac, koga moraju da slušaju, gde idu sa blokčetom da im se izdiktira šta da pišu, koje firme ucenjuju i traže novac. O tome će biti reči u našem serijalu o medijima. Ali korisno bi bilo da i ostali istraživači novinari zaista objave dokaze kako jedan čovek vlada medijima kao hobotnica. Večiti ministar informisanja.