Svoju prvu pobedu posle koje je njegovo političko opredeljenje i put bio sasvim izvestan Aleksandar Čotrić, poslanik Srpskog pokreta obnove na listi Za evropsku Srbiju, izvojevao je u četvrtoj godini srednje škole kada je sa svojim drugarima iz odeljenja ubedio nastavnicu srpskog jezika da učenici po svom izboru obrađuju roman Vuka Draškovića „Nož“.
– Nastavnica je molila da to bude bilo koja druga knjiga. Mi smo bili uporni i ona je prihvatila. To je bila naša učenička pobeda i na neki način moj prvi kontakt s Vukom – priča Čotriću razgovoru za Danas.
Čotrićse s liderom SPO-a upoznao najpre putem literature. ”Čitali smo se međusobno”, šaljivo komentariše posle dvadeset i kusur godina.
– Upoznali smo se četiri godine pre formiranja stranke, nakon što sam 1986. došao u Beograd iz Jadranske Lešnice, sela ispod Cera kod Loznice. Sretali smo se na disidentskim tribinama u SKC-u, Domu omladine, Patrijaršiji. U to vreme sam većpočeo da pišem. Objavljivao sam u Omladinskim novinama, Studentu i drugim listovima. Vuk je većčuo za mene i to mi je rekao prilikom prvog susreta – navodi sagovornik Danasa.
Kako kaže, još kao srednjoškolca zanimala ga je politika i nije bilo dileme čime će se baviti. Motivaciju za uključivanje u politički život našao je čitajući imigrantsku i disidentsku literaturu.
– Dobijao sam novine koje su izdavale naše srpske imigrantske organizacije poput Srpske borbe iz Čikaga, Naše reči iz Londona, Srpske zore iz Pitsburga. Mislio sam da mnogo toga treba da se promeni u tadašnjoj državi. Pre svega da se uvede višepartijski sistem. Bio sam i ostao za to da Srbija treba da bude monarhija i da u njoj treba da bude uspostavljena istinska demokratija. Shvatio sam da to mogu da ostvarim samo ako se aktivno uključim u politiku, a program SPO-a bio je najbliži mojim idejama – objašnjava Čotrić.
Na pitanje da li je nekada pomislio da napusti stranku, jasno odgovara – nikada.
– Punih 18 godina sam u SPO-u i uvek sam bio ponosan na to što sam njegov član. Najviše sam bio vezan za stranku kad je bilo najteže, a toga je bilo zaista mnogo. Onda kada je Vuk uhapšen 9. marta, a kada su se neki tadašnji članovi vrha stranke sklonili u kuću na Fruškoj gori, bio sam u sedištu stranke i čekao policiju. Ona je došla i uhapsila Milana Marjanovića, tadašnjeg potpredsednika, mene pretresla i uperila kalašnjikove u nas. Onda kada je stranka 1993. bila na teškim iskušenjima, kad su i Vuk i Danica bili uhapšeni i kada je pretila opasnost da će da nas zabrane. Članove su nam hapsili i prebijali. Težak trenutak je bio 2000. kada je stranka postala vanparlamentarna i kada su mnogi funkcioneri otišli. Mislio sam da je to pravi trenutak da pokažem da u stranci nisam zbog bilo kakve koristi, većzato što čvrsto verujem u ono za šta se SPO zalaže i da pokažem odnos prijateljstva prema Vuku – priča Čotrić.
Osim što je političar, Aleksandar Čotrićje književnik sa pozamašnim opusom knjiga i nagrada. Nije se međutim bavio onim za šta se školovao, a to su pravne nauke.
– Sa 16 godina sam sasvim spontano počeo da se bavim pisanjem, jer su mi roditelji bili prosvetni radnici i u kući smo uvek imali mnogo knjiga i novina. Čitajući Ježpokušao sam da pišem aforizme. Kasnije, kada sam došao do prvih primeraka Studenta i Omladinskih novina, koje su objavljivale prave satirične aforizme, počeo sam da se time ozbiljnije bavim. Desilo se da napišem prvih desetak aforizama i da oni budu objavljeni. Još dok sam bio u selu, postao sam redovni saradnik više beogradskih listova – kaže Čotrić,
Upis na Pravni fakultet objašnjava razmišljanjem da je uvek dobro završiti pravne nauke jer se nikad ne zna kada čoveku to znanje može da zatreba radi sigurnijeg posla.
– Pisanje je moja ljubav, ali nije sigurno da od njega može da se živi. Pročitao sam Kafkinu biografiju, koji je bio pravnik po obrazovanju, jer se smatralo da to obezbeđuje sigurniju egzistanciju – priča naš sagovornik.
Na pitanje da li se bolje živi od politike ili književnosti, Čotrićodgovara da se uvek bavio i jednim i drugim, a da je pisanje bio samo dodatni izvor prihoda. Svoju poslaničku platu troši na plaćanje računa i pomoćmajci, a 15 odsto od nje, kao i drugi poslanici SPO-a, daje stranci.
Svoje životno iskustvo i sebe opisuje aforizmom: „Moje greške su poučne. Za svakoga, osim za mene“.
Omiljeni Orvel, Andrić i Bono Voks
Što se tiče literature koja ga zanima, Aleksandar Čotrićje pročitao sve što je napisao Slobodan Jovanović, a voli i ruske klasike Dostojevskog i Tolstoja. Od domaćih pisaca favorit mu je Ivo Andrić. Prema njegovom mišljenju, najbolja knjiga koju je ikada pročitao je Orvelova „1984“. Od novijih dela čita sve što je napisano na polju satire, aforizama i kratkih priča. Kada je rečo muzici voli U2, Riblju čorbu, Azru, ali i Olivera Dragojevića, Džibonija i Petra Graša. Omiljeni filmovi su mu „Južnjačka uteha“ Voltera Hila, „Underground“ Emira Kusturice, kao i „Balkanski špijun“ i „Profesionalac“ Duška Kovačevića. Vatreni je navijač Crvene zvezde i ne propušta utakmice u kojima je ona domaćin.
Članovi DSS prelaze u SPO
Novi Sad, Beograd – Šef informativne službe Gradskog odbora SPO-a Ivan Nožinićizjavio je da je u proteklih nekoliko meseci više od 50 članova DSS-a prešlo u tu stranku. Nožinić, koji je i sam pre nekoliko meseci napustio funkciju portparola Pokrajinskog odbora DSS, rekao je agenciji Beta da je ove „migracije članstva prouzrokovalo skretanje sa evropskog puta te stranke“. Portparol DSS Andreja Mladenovićkazao je da ta stranka u protekla tri meseca revidira spisak članova u Novom Sadu, jer „jedan broj ljudi koji su bili na spisku članova nije bio aktivan“. „Moguće je da su neki od njih otišli u neku drugu stranku“, rekao je Mladenović. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
