Nisam prisvajao istraživanja

Iskreno, bio sam zapanjen i skandalizovan sadržajem Vaših poruka, koje ste dostavili putem elektronske pošte Centra za društvenu stabilnost u vezi sa temama tri tribine o životu i delatnostima Jovana Ristića, a koje sam u proteklih nekoliko meseci održao u ?ulturnom centru Novog Sada. Dimenzije moje zapanjenosti proširene su, zbog saznanja da ste Vi, Vaše primedbe postavili u okvir jedva prikrivenih optužbi za moj nekakav „nesavestan rad“ ili „prekršaj“.

Međutim, ostalo mi je potpuno nejasno, na kojim osnovama temeljite Vaše primedbe. Stekao sam utisak da ste Vi uputili zamerke na moju, eventualno odličnu memoriju, jer sam (prema Vašim tvrdnjama) uspeo da upamtim značajan deo Vaše doktorske disertacije! Međutim, nisam siguran na koji način bi trebalo da se postavimo u odnosu na takvu mogućnost, pogotovo u kontekstu Vaših zamerki ili optužbi. No, krenimo redom. Na prvom mestu, napisali ste sjajnu doktorsku disertaciju, koja je i te kako bila potrebna našoj istorijskoj nauci i na tome Vam iskreno čestitam.

Jedini propust, koji sam eventualno napravio, mogao bi da se odnosi na činjenicu da navedenu čestitku nisam uputio ranije, ali prema mom mišljenju, tu bismo jedino mogli da pronađemo moj propust. Zbog mogućeg pogrešnog utiska kod dela javnosti i čitalaca lista „Danas“, želeo bih da naglasim da nikada i nigde nisam, ni pomislio, a pogotovo ne izjavio da su istraživanja i njihovi rezultati, koje ste izneli u Vašoj disertaciji, zapravo „moja istraživanja“. Dakle, nikada, nigde, ni u jednom obliku, nisam prisvajao Vaša istraživanja.

Ukoliko sam u svom izlaganju koristio reč istraživanja, to se isključivo odnosilo na meni dostupne izvore i literaturu, posebno one, koje možemo da pronađemo na Internetu. Naime, ne znam da li ste imali iskustava u vezi sa tribinskim programima, ali trebalo bi da znate da tribinski program, svakako ne poseduje naučni karakter. Ne možemo, čak ni da ga uporedimo, a kamo li da ga poistovetimo sa naučnim skupovima, simpozijumima, seminarima, okruglim stolovima, naučnim predavanjima, katedrama, i drugim segmentima procesa saopštavanja ili interpretiranja rezultata naučno-istraživačkih poslova, koji se uglavnom odnose na delatnost akademske zajednice.

Javne tribine predstavljaju oblik razgovora sa prisutnom publikom („uživo“ ili u „onlajn“ formatu) na različite teme i namenjene su najširim slojevima javnosti, a ne samo akademskoj zajednici, kojoj Vi pripadate. Iz datih razloga, one ne podrazumevaju i ne zahtevaju (ali ni ne isključuju) da se u toku tih razgovora, govornik ili predavač poziva na konkretne naučne izvore ili druge reference, kada iznosi mišljenje ili tvrdnju u okviru date teme razgovora. Možda Vas sada muči pitanje, iz kojih razloga?! Upravo, zbog činjenice da je očigledno da govornik/predavač NE SAOPŠTAVA REZULTATE SVOJIH NAUČNIH ISTRAŽIVANJA, već u tribinski, „otvorenoj“ formi (u interakciji sa publikom) prepričava rezultate (objavljene ili neobjavljene) istraživanja (naučnih i nenaučnih), kompetentnih delatnika iz oblasti na koje se odnose teme takvih razgovora. Dakle, govornik/predavač u toj situaciji ne stiče nikakvu akademsku/naučnu korist (npr. bodove), već vodi razgovore o temi za koju postoji javni interes, a o kojoj su drugi pisali ili već saopštili rezultate svojih naučnih istraživanja.

Prema tome, u okviru tribina vodili smo razgovore na temu profesionalne biografije Jovana Ristića i u datu svrhu pročitao sam na desetine radova, dela i što je najvažnije, imao sam uvid u rezultate naučnih istraživanja u vezi sa životom i delatnostima Jovana Ristića, a do kojih je došao akademik Čedomir Popov.

Dati rezultati dostupni su u Ličnom fondu Čedomira Popova, koji se nalazi pod arhivističkom zaštitom Matice srpske. Zapravo, saznanja iz date arhivske građe predstavljaju okosnice mojih izlaganja o Jovanu Ristiću. Bez obzira, što ste, kako rekoste, „najmlađi istraživač“ i bez obzira što ste, zaista napisali izvanrednu disertaciju, nemojte sebi da laskate (prekomerno). Niste jedini, niti najbolji poznavalac dela Jovana Ristića!

A šta se Vama učinilo, da li Vi moje izlaganje doživljavate, kao „audio knjigu“, ja tu zaista ne mogu da Vam pomognem, jer to nije tačno. Ukoliko se saznanja iz Vaše disertacije poklapaju sa saznanjima kod drugih autora ili istraživača, to znači da ste Vi uradili „dobar posao“, te da su saznanja, koja Vi pružate, na osnovu Vaših istraživanja, uistinu verodostojna. To nikako ne znači da sam ja „sedeo i napamet učio“, šta ste Vi napisali! Pobogu!!!

Ponavljam, niste jedini pisali o Jovanu Ristiću. Prema tome, Vaše pretnje, u kojima izražavate sumnju da sam se okoristio Vašom disertacijom („umnožavanjem, distribuiranjem i javnim saopštavanjem“), potpuno su neutemeljene. Dali ste na uvid javnosti Vašu disertaciju i javnost je imala taj uvid i stekla određeno mišljenje. Međutim, javnost je imala uvid i u druga dela o Jovanu Ristiću, a i ja sam deo te javnosti. Ne znam kako Vi zamišljate tribinski program i javne razgovore o određenoj temi, ali prema logici koju ste Vi izneli, tribine moraju da poseduju isključivo akademski okvir i karakter naučnog skupa, gde je onda dužnost lica koji pruža saopštenje da poštuje akademske regule i da u toku izlaganja, navodi reference za svoje tvrdnje. TO ONDA NIJE TRIBINA!

A po toj logici, Vi biste onda zabranili svim građanima u našoj zemlji da razgovaraju o određenoj temi (evo, o Jovanu Ristiću, recimo), samo iz razloga što je neko, nekad o toj temi nešto i napisao. Ako sam ja „samoproklamovani“ stručnjak (nikad nisam tvrdio da sam stručnjak), izgleda da je kod Vas probuđena sujeta, kad tako pretenciozno tvrdite da ste „najbolji, najmlađi“ i „naj“ istraživač ličnosti i dela Jovana Ristića. Još nešto, ne mogu da se „otmem utisku“ da Vi ne razumete da tribine i njihovi programi služe za popularizaciju različitih tema, a ne za prezentaciju originalnih istraživanja. Ne želim ni da pomislim da ste Vašim ličnim stavom u listu „Danas“, zapravo nameravali da „popularizujete“ Vašu doktorsku disertaciju.

Autor je master istoričar