„Nisam robot, imam i ja dušu“: Peticija da škola traje četiri dana nedeljno ima skoro 44.000 potpisa

U tekstu peticije, objavljenom na sajtu change.org, navodi se da učenici pored pet dana škole imaju samo dva dana odmora, koje moraju da iskoriste za učenje za kontrolne i odgovaranja, kao i za domaće zadatke.

„Da bi imali vremena da se posvete i drugim stvarima trebalo bi uvesti četiri dana školovanja. Nadam se da će se i drugi složiti“, piše u peticiji, ali nije moguće utvrditi ko je njen autor.

Potpisnici peticije su naveli različite razloge zbog kojih su podržali ovaj predlog, od kojih su neki zabrinjavajući. Tako jedan od potpisnika kaže da mu „škola daje suicidne misli i bira sa kog mosta da skoči“, a drugi razmišlja „da li da se umije ujutru ili da ubije“, a jedna potpisnica je za komentar da će se „ubiti zbog škole“ dobila četiri „lajka“.

„Nisam robot, imam i ja dušu“, „Duže smo u školi nego kod kuće“, „Zbog samo dva dana odmora ne mogu da se posvetim drugim obavezama osim škole i moram da učim i preko noći da bih sve postigla“, „Prođe mi pola života u školi“, „Previše nas umori i nemamo vremena ni za domaći, a kamoli za bilo šta drugo“, piše u komentarima.

Jedna potpisnica peticije kaže: „Nemam nikad dovoljno vremena ni da učim, ni da uradim domaći i onda se ljute na mene, a ceo dan za stolom“, a druga zaključuje da je „škola od vaspitno-obrazovne institucije postala urušena neodržavana ugrada u koju niko ne voli da ide zbog prisilnog učenja i lošeg kvaliteta nastave, kao i zapošljavanja nedovoljno obučenih nastavnika“.

Zanimljive su i reakcije prosvetnih radnika, budući da su i oni u svojim grupama na društvenim mrežama iznosili mišljenja o predlogu da se u školu ide četiri dana u toku nedelje.

S jedne strane su oni koji smatraju da su današnja deca razmažena i da se ne bi bunili da sede po kafićima po ceo dan, te da je najbolje da svima odmah podelimo diplome dok veliki broj prosvetara ukazuje na realan problem preopterećenosti učenika.

„Naša deca nisu lenja, niti razmažena! Treba menjati planove iz korena! Moje dete je 5. razred, pokušavam da ispratim šta uče! Toliko bespotrebnih, nejasnih definicija da je to strašno! Na primer geografija prve dve lekcije preko 20 novih pojmova atmosfera, hidrosfera, litosfera, biosfera, fizička geografija, društvena geografija, meteoriti, meteoridi, meteori, asteroidi, sunčev sistem, sažvežđa, kosmos, zvezde …Da ne nabrajam za ostale predmete…“, glasi jedan od komentara.

Nastavnici ukazuju da su đaci mlađih razreda nekada imali po tri do četiri časa dnevno, a da sad prvaci imaju i po pet časova, te da je broj časova u starijim razedima značajno povećan jer je došlo do povećanja broja predmeta.

„Danas bi neka od dece imala devet časova, da su ostala na dodatnoj nastavi. Inače, osam obaveznih. U petom razredu su imali po osam sa dodatnom nastavom. U sedmom po devet časova. Normalno? Nije!“, piše jedna nastavnica.

Luka Babić, iz neformalnog udruženja srednjoškolaca „I mi se pitamo“, za Danas kaže da se ne slaže sa predlogom o smanjenju broja radnih dana.

– Bez reforme školskog programa i fonda časova sve ostalo je besmisleno. Ukoliko ne reformišemo plan i program, a smanjimo broj radnih dana, samo ćemo unazaditi kvalitet obrazovanja. Ova peticija ne nudi nikakva rešenja i dovela bi sve u neku vrstu haosa jer nije promišljena. Bez reforme bi postojeći fond časova bio samo „prepakovan“ u manji broj radnih dana što bi bilo još gore i za učenike i za nastavnike – smatra Babić, inače učenik Treće gimnazije u Beogradu.

Redakciji Danasa nedavno su se obratili gimnazijalci koji su nas zamolili da pišemo o problemu prevelikog broja časova.

Oni su izneli primedbu na to što učenik prosečne gimnazije ima okvirno 35 časova nedeljno, što je, kažu, skoro duplo više nego fond profesora u istoj toj gimnaziji.

Do sada su, podsetimo, rasterećenje školskog programa tražili i sindikati, kao i Društvo direktora škola Srbije, ali se resorno Ministarstvo ovim predlozima nije bavilo.