foto: Kafana NišŠta sve čuni duh Beograda? Nećemo nabrajati, ali nezaobilazni deo su beogradske kafane, one prave, gospodske, koje su pod najezdom nekakvog fenseraja ostale u drugom planu.
Crveni i plavi karirani stoljnaci, limeni poslužavnici, žuti i crveni klaker, lik cara Konstantina, švajsovani čevapi, su samo neki detalji koji krase jednu od poslednjih takvih, gospodskih, kafana, smeštenu podno rahmetli Železničke stanice.
Oni koji naiđu u ulicu koja nosi ime Čačanina, potpukovnika srpske vojske Aleksandra Glišića, teško da mogu da zaobiđu bordo fasadu, dva velika prozora i žuti natpis „KAFANA NIŠ“.
Ona na tom mestu postoji od 1937. godine, i oduvek nosila je ime grada čiji su deo Ćele kula, Čegar, kao i Niška tvrđava, čije zidine su i logo ove, s kraja 2021. godine obnovljene kafane.
View this post on Instagram
„Uvek me zanimao ovaj posao i kada se pojavila opcija da se preuzme kafana koja nosi ime grada iz kog sam, odlučio sam se baš za nju“, kaže vlasnik kafane, Nišlija, Marko Živković, uz crveni klaker, na plavom stoljnaku. On se kao pravi vlasnik, ne libi i da ako treba pripomogne konobarima, kao i da obriše šank.
Istorijat kafane ide otprilike ovako – do 1945. bila je privatna, onda je, nakon komunističkih promena, nacionalizovana i postala je deo ugostiteljskog preduzeća „Pomoravlje“, nakon demokratskih promena je privatizovana, a dok je sadašnji vlasnik nije zakupio, imala je nekoliko zakupaca.
Kada gost uđe na drvena vrata, dok ga zapljuskuju zvuci laganog džeza, svojstvenog njujorškim barovima s kraja 60ih godina, što ovom lokalu daje dodatni šarm, prvo vidi šank i konobara Nidžu koji goste raspoređuje za neki od slobodnih stolova, sa kariranim stoljnakom. Zatim im govori da svoje jakne i kapute mogu da ostave na čiviluku, koji je pažljivo postavljen kod svakog stola.
Nidža, decenijski konobar, u uvek opeglanoj beloj košulji, goste nakon toga pita da li su za neki aperitiv, a oni kojima za reč „klaker“ nije potreban kakav rečnik stranih reči, odabraće upravo ovo bezalkoholno gazirano piće, u nekom starom Beogradu, jedno od retkih dostupnih sve negde do šestdesetih godina prošloga veka.
Koji god da ste odabrali, bilo onaj žuti od limuna, ili crveni od kruške, njegova nestvarna boja i sladunjavi ukus, bilo sam, bilo smešan sa džinom ili vinjakom, učiniće da to ne bude jedini put da naručite ovo piće koje se u puni u jednoj niških sodara.
Nakon toga sledi ono po čemu je ova kafana već na dobrom glasu, odlična hrana, od neke od čorbi, preko mućkalice, pa sve do jela pomalo čudnog imena – švajsovanih čevapa, uz koje, napominje Nidža, najbolje ide albanska salata.
Pomenuti konobar Nikola-Nidža nije jedini koji služi goste, tu su još dvojica svršenih studenata glume, dok je kuvar završio Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo, preskočivši tako novinarski karijerni put, i završivši onde gde gotovo svaki novinar na kraju završi – u kafani. Doduše, on je završio u kuhinji iz koje izlaze južnjački specijaliteta, poput teleće glave, pihtija, i već spomenutih švajsovanih ćevapa.
Poreklo više puta spomenutih ćevapa vodi do porodične kafane „Mali vikend“ iz Sićeva, sela kraj Niša, dok značenje njihovog naziva niko sem gazdarice sićevačke kafane niko ne zna.
Jutarnju kafu, uz neizostavni ratluk, ili pak rakiju „Razgibavaču“ koju proizvodi voditelj emisije „Mentalno razgibavanje“ Marko Stepanović, u ovoj kafani možete popiti u društvu Dejana Ramba Petkovića, Dragana Stojkovića Piksija, Duška Radovića… Doduše oni će vas gledati sa zidova kroz fotografije.
Gde god da sednete kada se okrenete oko sebe na zidovima ćete zasigurno videti neko od poznatih lica – glumaca, pevača, sportista… rođenih Nišlija ili onih kojima je i Niš ostavio trag u životu ili su oni ovaj grad oplemenili svojim prisustvom. Ipak, za jedan od tih likova potrebno je zamisliti se da bi se utvrdilo tačno ko je na fotografiji.
Dobro obavešteni izvori nam kažu da je vlasnik kafane Marko Živković na početku života ove obnovljene kafane Niš nudio besplatno piće
onima koji pogode da li se na središnjoj, najvećoj fotografiji, između blažonopočivšeg Patrijarha Irineja i glumice Radmile Savićević, nalazi glumac Robert de Niro, ili pak srpski pesnik Branko Miljković, što su svakako dva najčešća odgovora. I oni koji odaberu da ne kažu niti jedno ime, govore da ih lik pesnika kojeg je ubila prejaka reč, rođenog u Nišu, podseća na lik nekog glumca.
Za sada tek nekoliko fotografija je potpisano, otkriva nam Marko, a to su ona na kojoj je Nenad Milosavljević, frontmen niške „Galije“, kao i fotografija niškog muzičara Ninoslava Ademovića i glumca Irfana Mensura.
„Imam i potpise budućih zvezda, meni dragih Nišlija, mojih drugara Milivoja Stanimirovića i Save Stojanovića“, kaže Marko.
Prostor koji sem fotografija krase i obeležja Radničkog iz Niša, ploča Šabana Bajramovića, replika vojne karte iz 1737. za austrijsko-turskog rata, nije od ’37. uvek bio kafana. Jedan deo je bio obućarska radnja, koju je imala istog vlasnika kao kafana.
Na središnjem delu kafane je polica sa brojnim predmetima i knjigama, od kojih su svi posredno ili neposredno vezani za grad čije ime ovaj lokal nosi. Tu je skulptura od kašika „Ikar“ Bobana Ilića, kao i figura cara Konstantina i minijatura scene iz „Ivkove slave“, filma takođe snimanog u Nišu. Za starinski radio „Niš“ model Meksiko, vlasnik nam kaže da ga je pozajmio iz babine garaže, kao i da je tu još jedna njemu vrlo draga stvar – lampa koju koriste mornari sa crvenim i plavim signalima, koju je od ujke na poklon dobio još kao mali. A tu je i lik Zorana Radmilovića, na boci vina, koja je poklon glumca Milana Cacija Mihailovića.
„Beograd je u kafanama, kao i u mnogim drugim stvarima, izgubio svoj stari duh koji je meni veoma zanimljiv i lep. Zato sam odlučio da zadržim neke stvari koje su imale stare beogradske kafane, kao što su karirani stoljnaci, limeni poslužavnici, da ide ratluk uz kafu, čak i uz espreso, kao i da muzika bude prikladna kafani, kako ne bi bilo tih fensi elemenata“, navodi vlasnik obnovljenog „Niša“.
A kafane to nije bez muzike, pa tako u „Nišu“ možete na boemskim večerima čuti i onu najskuplju pesmu, zbog koje „pada glava“ – Bajaginu numeru „Pada vlada“ iz filma „Profesionalac“.
I uspešnosti realizacije te ideje svedoči rečenica koju je jedan od gostiju dok je Nidži plaćao račun rekao – „Napokon jedna prava kafana u Beogradu“.
View this post on Instagram
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
