Nismo javno preduzeće, ne odgovaramo Vladi Srbije za svoj rad

– Suviše se dreke podiglo ni oko čega. Fudbalski savez je ozbiljna i uređena organizacija koja funkcioniše po jasno utvrđenoj regulativi. Naš Statut precizno definiše svaku situaciju, pa i kadrovske i sve druge promene. Moraju se poštovati pravila, red, redosled, hijerarhija i legalnost. Sve radnje van tog okvira su jalovi, na propast unapred osuđeni, pokušaji menjanja stvari silom ili prečicom. Možda je to u javnosti izgledalo drugačije, ali mi iz FSS smo se baš iz ovog razloga, za poslednju Skupštinu FSS pripremali kao za svaku drugu redovnu sednicu. Što je na kraju i bila. Predsednik Karadžić je, kao mandatar, jedino iskoristio pravo da svoj status stavi na proveru. Apsolutna podrška od članova Skupštine samo je potvrdila ispravnost puta kojim on i mi, njegovi saradnici idemo – objašnjava na početku intervjua za Danas generalni sekretar FSS Zoran Laković, angažovan na više odgovornih funkcija u Evropskoj fudbalskoj organizaciji.

Ta stvar je prebrinuta, a da li je i budžet? Ima li FSS dovoljno novca da zatvori finansijsku konstrukciju za 2014. godinu?

– Savez je i dalje finansijski najstabilnija sportska organizacija u Srbiji. I nažalost jedna od retkih firmi u zemlji koja pozitivno posluje. Ne slučajno. Pre dve godine smo, percipirajući sadašnju lošu ekonomsku situaciju ovde i u našem okruženju, preduzeli dve važne mere. Izvore prihoda smo vezali za inostranstvo, pojačavši istovremeno zaradu od prodaje TV prava, a troškove plata i svih ostalih primanja zaposlenih u FSS smanjili na svega devet odsto budžeta. Da zaključim – imamo novac predviđen za ovu godinu.

Koliko košta “servisiranje” A reprezentacije?

– Koliko god da nas košta A reprezentacija, nikada ne može biti skupa, jer je to jedini nacionalni tim čiji nam rezultati donose prihode. Samo na njoj možemo da profitiramo. Od nje žive ostale selekcije. Tim i na druge načine obezbeđenim parama finansiramo mlađe kategorije, u čiji razvoj smo prošle sezone uložili 30 odsto više nego tri godine, recimo. Što u kvalifikacijama, što na raznim turnirima u Srbiji i Evropi, reprezentacije od 17, 19 i 21. godinu u 2013. su odigrale 134 zvanična meča, a bilo je prilično i onih bez intoniranih himni. Nije jeftino, ali jedino tako možemo imati uvid u sav fudbalski potencijal, razvijati ga i stvarati igrače za najjaču reprezentaciju. I to sve bez pomoći državnih institucija i(li) javnih preduzeća. I bez planirane zarade od plasmana na Svetsko prvenstvo u 2014. smo ušli u “plusu”, bez ikakvih dugovanja prema bilo kome, što me kao generalnog sekretara čini posebno zadovoljnim.

Savezu ide dobro, što se ne može reći i za klubove. Da li se njihovo opšte stanje može opisati kao životarenje na ivici izdržljivosti ili je već katastrofalno? Dokle će te gasiti “požare” u njima?

– Stanje je sve teže i biće sve lošije ako se uskoro ne počne s privatizacijom u sportu. Skoro svaki klub u Jelen Superligi i Prvoj ligi posluje s gubitkom. Država nema interesa a ni para da pomaže više nego što inače čini, a ni FSS neće moći doveka da “zapušava” tuđe rupe, što nam inače nije obaveza. Zbog toga smo resornom Ministarstvu omladine i sporta poslali naše predloge izlaska iz ove neodržive situacije. Smatramo da je potrebno promeniti vlasničku strukturu, kako bi klubovi prestali da budu svačiji i ničiji. Takođe, nužno je definisati imovinu, tj. raščlaniti ko je i kako dužan da je čuva i ulaže u nju. Potrebno je utvrditi poreski status sportskih kolektiva i s tim u vezi možda uvesti odgovarajuće olakšice. Tom prilikom smo se založili i za preciziranje uloge i strukture takozvanih posrednika u kupoprodaji igrača, tj. menadžera i sve popularnijih investicionih fondova, koji u velikom broju slučajeva pokupe dobar deo “kajmaka” od transfera.

Predsednik FSS Karadžić kaže da je umesto izgradnje Nacionalnog stadiona realnija rekonstrukcija Zvezdinog ili Partizanovog objekta. Po kom kriterijumu će biti izabran jedan od njih?

– Trebalo bi imati hrabrosti i realnosti pa reći da u glavnom gradu, gde se inače grade nacionalni stadioni, samo Crvena zvezda ima regulisano pitanje imovine, što je jedan od osnovnih uslova za eventualno ulaganje u rekonstrukciju nekog objekta. To je skupa investicija, za koju FSS nema para. Nema ga ni država, odnosno ima prioritetnija ulaganja. Izlaz je u stranom kapitalu. Savez je već pronašao britansku MEJS kompaniju, raspoloženu za takvu saradnju, a oni su obezbedili investitore.

Koliko je loša infrastruktura ostalih fudbalskih stadiona u zemlji?

– Stadionska infrastruktura nam nije na nivou razvijenijih i bogatijih članica Evropske fudbalske federacije, ali je mnogo bolja nego pre par godina. Pre samo dve sezone jedino su Crvena zvezda i Partizan mogli da igraju kada padne mrak, a u međuvremenu, uz našu pomoć, zasvetleli su ili će uskoro dobiti reflektore stadioni u Jagodini, Čačku, Užicu, Kruševcu, Nišu, Novom Pazaru, Kragujevcu… Na tu temu ćemo uskoro pričati i s ljudima iz Subotice. I tako redom. Dok ne budu svi mogli da organizuju noćne utakmice, u tzv. udarnim terminima, i tako više prihoduju od televizijskih prenosa i ulaznica. Kada uspemo u toj misiji, moći ćemo ranije da počinjemo i kasnije da završavamo domaća takmičenja.

Nedavno je doneta odluka o ukidanju Arbitražne komisije pri Zajednici klubova JSL i formiranju Arbitražnog suda pri FSS. Čime je bila motivisana? Je li to pobeda često nezaštićenih igrača i Sindikata profesionalnih fudbalera?

– Savezova briga nisu samo 2.500 registrovana kluba već i 150.000 registrovanih fudbalera i fudbalskih trenera. Moramo voditi računa i o njihovim interesima. Zato smo se odlučili za Arbitražni sud, koji bi svojim ustrojstvom, načinom delovanja i članstvom trebalo da uveća nezavisnost u sporovima. Prvi smo u regionu izabrali taj provereni model sa Zapada. U međuvremenu smo postali rigorozni po pitanju isplate dugovanja bivšim fudbalerima i članovima stručnih štabova. Svi znaju da pre ili kasnije moraju da regulišu ugovorne obaveze prema svojim nekadašnjim, jer u suprotnom ne mogu da registruju novajlije.

I jesenas je bilo dosta povika na suđenje, a ovog proleća ih ima još više. Kako vi vidite halabuku na temu arbitriranja – kao refleksiju još slabijeg suđenja ili kao zgodan alibi za sopstvene greške?

– Dokle god bude fudbala biće i sudijskih grešaka. Pa, vidite koliko ih ima, iz kola u kolo, u Ligi šampiona, Ligi Evrope i najjačim kontinentalnim prvenstvima. Jasno je i da su ovde sudije često paravan za pogrešne odluke trenera, lošu firmu ekipe i slabo odrađene prelazne rokove. Nije nam suđenje tako slabo kakvim ga neki predstavljaju, ali iskreno priznajem da kvalitet arbitriranja nije recipročan ulaganjima FSS u edukaciju i uslove rada sudija. Ne možemo se kriti iza Milorada Mažića i njegovog ugleda u UEFA i FIFA. Prvi smo u regionu uveli šestoricu sudija umesto dosadašnje trojice po meču i svakoga od njih opremili savremenim sredstvima međusobne komunikacije. Što još njihove propuste nije umanjilo u meri u kojoj smo očekivali. Samo, nije rešenje ni u suspenzijama i skidanjima sudija s lista. Moramo da nastavimo da im pomažemo da budu bolji u svom poslu.

U Crvenoj zvezdi su sve vreme Partizanove dominacije bili ubeđeni da su komšije protežirane od FSS i države, a sada obrnute optužbe stižu iz redova crno-belih, koji kaskaju za komšijama u šampionskoj trci. Imate li utisak da je bilo i ima onih s povlašćenim statusom?

– Nema protežiranih. Nije ih ni bilo. Kada se na kraju svake sezone sve sabere, oduzme i podvuče crta, uvek se dođe do toga da su večiti rivali imali podjednak broj sudijskih odluka na svoju štetu i u njihovu korist. Raduje me, međutim, ova neizvesnost u prvenstvu, kakvu skorije nismo imali. Kao ljubitelju fudbala, pa i fudbalskom radniku, drago mi je što niko sa sigurnošću ne može da predvidi ko će osvojiti titulu, ko izaći u Evropu, a ko ispasti u niži rang. Sve je otvoreno.

Da li ste i vi bili meta nečijih (in)direktnih političkih pritisaka, kao što je prvi čovek fudbalske organizacije?

– Niko me nikada nije pozvao i rekao mi taj političar ti je to i to poručio, tražio, naredio. Ali znam za slučajeve pozivanja na neke viđenije državnike. Bez uspeha, podrazumeva se. Fudbalski savez Srbije nije državni organ ili javno preduzeće, pa da za naš rad odgovaramo Vladi ili Skupštini Srbije. Samo Skupštini FSS.

Znaju li UEFA i FIFA za takve slučajeve mešanja politike u sport, inače strogo zabranjeno njihovim aktima?

– Za to zaduženi ljudi u UEFA i FIFA sve prate i, verujte mi, bolje poznaju situaciju u našem fudbalu od nekih koji u njemu rade. Ništa im se ne može sakriti.

FIFA blagonaklona prema Kosovu

Prvi operativac FSS sumnja da će nepriznati FS Kosova stati s kršenjem trojnog dogovora o načinu organizacije prijateljskih mečeva, kao što je uverenja da ga međunarodne fudbalske organizacije neće primiti u članstvo mimo propisa.

– Trebalo bi biti realan i reći da tamošnji Savez neće odustati do ispunjenja svojih konačnih ciljeva, a to su prijem u FIFA i UEFA, tj. učešće njihovih reprezentacija u kvalifikacijama za velika takmičenja. Reklo bi se da Svetska fudbalska federacija ima blagonaklon stav prema njima, ali dokle god se FIFA i UEFA budu pridržavali sopstvenih propisa, Kosovo bez članstva u Ujedinjenim nacijama neće moći da uđe u međunarodne fudbalske organizacije.

Bez pomilovanja za Šimunića

Laković ne veruje da će advokat hrvatskog reprezentativca Josipa Šimunića pred Sportskim sudom za arbitražu u Lozani izdejstvovati ukidanje FIFA kazne od 10 mečeva neigranja za selekciju naših komšija i zabranu pristupa stadionima tokom Mundijala u Brazilu 2014, zbog ustaškog pokliča na kraju jednog meča “vatrenih”.

– Nije moje da se bavim tim slučajem. Samo ću reći svoje lično mišljenje da je ukidanje ili umanjenje kazne moguće jedino u slučaju ozbiljne povrede postupka u istraživanju ovog slučaja, a sumnjam da je FIFA napravila previd tog tipa.

(Ne)moguće regionalne lige

Kao član UEFA Komisije za ispitivanje mogućih opcija organizovanja regionalnih liga, naš sagovornik iz prve zna da li je fudbalsko udruživanje eks jugoslovenskih republika realna ideja ili politikantsko zamlaćivanje.

– Postoji više sličnih zahteva iz različitih delova Evrope, ali je do sada zaživela samo zajednička ženska fudbalska liga Belgije i Holandije. Udruživanje su planirali i Litvanija i Letonija. Slovačka i Češka, Rusija i Ukrajina, ali je sve zakomplikovala ideja o rusko-ukrajinskom Gasprom takmičenju, s budžetom većim od onih u Ligi šampiona. Sada su svi na čekanju, jer UEFA mora voditi računa o eventualnom udruživanju najbogatijih evropskih liga, kojima bi bila obesmišljena UEFA takmičenja. Mora se voditi računa i o ekonomskom aspektu, odnosno posledicama regionalnih liga.