Nismo nameravali da nasrćemo na suverenitet Gruzije

Šef ruske vlade žestoko je branio odluku da se izvrši invazija na Gruziju navodeći da je Moskva bila prinuđena da deluje pošto je Gruzija napala Južnu Osetiju 7. avgusta. „Da li ste od nas očekivali da obrišemo krv i sedimo skrštenih ruku“, upitao je Putin grupu zapadnih naučnika i novinara na jučerašnjem ručku.

Napadajući Zapad jer dovodi u pitanju prekomernu upotrebu sile Rusije, Putin je rekao da Rusija nije mogla da se brani „džepnim noževima“ ili „praćkama“ od gruzijske armije, koju su obučili Amerikanci. „Kada su upotrebljeni tenkovi i izvedeni napadi teškom artiljerijom protiv naših vojnika, jesmo li trebali da pucamo iz praćki? Šta je adekvatna upotreba sile?“, upitao je Putin. Prema mišljenju ruskog premijera, Zapad debelo greši kada tvrdi da Rusija ima carske ambicije. Naprotiv, ističe Putin, „ne želimo da diramo suverenitet bivših sovjetskih republika“.

S druge strane, gruzijski predsednik Mihail Sakašvili izjavio je da je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju ne bi li omela ambicije Tbilisija da se priključi NATO, potez koji izaziva bes Kremlja. Sakašvili je apelovao na Alijansu da ne odbacuje Gruziju, upozoravajući da bi na taj način bile ispoljene slabosti NATO i da bi to dodatno ohrabrilo potencijalno nove ruske agresije.

„Ako NATO uputi znake slabosti, biće jasno da je invazija Rusije zaplašila Alijansu, te u tom slučaju ova priča nikada neće biti okončana“, navodi Sakašvili. „Ljudi govore, Gruzija je u sukobu, pa možda ne bude prihvaćena u članstvo, nego Ukrajina. Ali ukoliko razmišljate na ovaj način, vi automatski prizivate sukob u Ukrajini“. Prema mišljenju gruzijskog lidera, „ruske akcije imale su za cilj da uzdrmaju temelje Alijanse i proces odlučivanja“.

U međuvremenu, stigao je i odgovor iz NATO. Naimen lideri Alijanse saopštili su da će naredne nedelje poslati delegaciju u Gruziju u znak podrške toj zemlji nakon ruske upotrebe „neproporcionalne sile“ protiv malog suseda. „Iako se fundamentalno razlikujemo od Ruske Federacije, NATO Rusiju ne smatra pretnjom“, izjavio je generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer nakon razgovora u Rigi sa ministrima inostranih poslova tri baltičke države Litvanijom, Estonijom i Letonijom.

Propali pregovori o slanju dodatnih posmatrača OEBS

Beč – Razgovori sa Rusijom o slanju dodatnih pripadnika međunarodne posmatračke misije OEBS u Južnoj Osetiji i Abhaziji propali su, saopštile su juče zapadne diplomate upozoravajući da je konzervativni položaj Moskve doveo u pitanje njeno obećanje o povlačenju trupa sa gruzijske teritorije.

„Postalo je jasno da Rusija ne želi bilo kakav sporazum. Mislim da se oni plaše činjenice da vide posmatrače u kavkaskom regionu“, izjavio je jedan dioplomata koji je želeo da ostane anoniman. „Razgovoru su propali i nema više nastavka diskusije“, dodao je on. Najveća bezbednosna agencija Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sa sedištem u Beču trenutno ima 28 posmatrača u Gruziji. Bilo je pokušaja da se broj članova misije poveća na 100 nakon ruske prošlomesečne invazije. Ali sva nastojanja da se pridobije Rusija kada je reč o predlogu za slanje dodatnih posmatrača pali su u vodu. Poverljiva dokumenta OEBS u koja je uvida imala agencija Asošiejted pres sadrže detalje o tome kako su ruske snage ograničavale kretanje posmatrača. „Sloboda kretanja mirovnjaka OEBS bila je pod prismotrom ruskih snaga, oni su im ograničavali kretanja i diktirali uslove“, kaže se u jednom poverljivom dokumentu.

Drugi izveštaj navodi da su ruske oružane snage ometale pristup mirovnjacima Južnoj Osetiji. Takođe, južnoosetijsko vojno osoblje sada sprečava ulazak mirovnih snaga OEBS u oblast Akalgori, gde im je ranije pristup bio dozvoljen.