Nismo ni Boškovi, ni Đilasovi, mislimo svojom glavom

Univerzitetska pitanja rešavaju se na univerzitetu – to je autonomija.

Verujem da Odbor za profesionalnu etiku, u kome sede profesori Univerziteta, pod ovakvim uslovima ne može doneti odluku koja nije ispravna, to nije u interesu akademske zajednice. Kada bi se to (nekim čudom) desilo, uverena sam da ne bismo samo mi bili ti koji nešto preduzimaju, sigurna sam da bi se ceo Univerzitet u Beogradu digao na noge – kaže za Danas Mila Jovanović, studentkinja Biološkog fakulteta i jedna od učesnica blokade Rektorata UB.

*Napadi na rektorku Ivanku Popović su počeli. Rekli ste da će je studenti zaštititi. Na koji način?

– Verujte mi, postoje načini da se rektorka odbrani i mi ćemo to uraditi, u to nemate razloga za sumnju, jer sve što je #1od5miliona obećao, to je i učinjeno. Niko nam nije verovao kada smo rekli da ćemo u septembru blokirati Rektorat, uradili smo to. Niko nije verovao da će blokada postići ovakav rezultat, a vidite šta se desilo. Građani, studenti, profesori nemaju razloga da sumnjaju u nas, nećemo ih izneveriti. To zna i rektorka. Zna da ćemo stati uz nju i da se ne plašimo pritisaka vlasti. Aktivno ćemo raditi na tome da profesori i drugi studenti podrže rektorku. Iskreno, posle onoga što je uradila verujem da porasla u očima kako javnosti, tako i akademske zajednice. Ona ne sme da bude smenjena, ona je garancija da će ova procedura konačno stići do kraja.

*Koji trenutak je bio najteži tokom blokade?

– Osećaj da nismo bezbedni. Nije trenutak, znam, ali to je nešto što je trajalo i što će trajati i sada, kada je blokada gotova. Posle događaja koji su se odigrali 13. septembra, kada su aktivisti SNS-a upali i fizički napali neke od nas, misao da oni ne prezaju ni od čega učinila je da ne budemo spokojni kada izađemo sami na ulicu. Ipak, mi smo svojim primerom pokazali da ne smemo da se plašimo, jer samo tako možemo nešto dobro da uradimo.

*Nazivali su vas „đilasovcima“, da ste politički aktivisti… Da li planirate posle ovoga da se bavite politikom?

– Svako ko opoziciono misli u ovoj zemlji je „Boškov“ ili „Đilasov“ ili nešto slično. Mi smo svoji i mislimo svojom glavom. Verujem da je rektorka pre prvih razgovora sa nama bila ubeđena „da smo nečiji“. Ali kada je videla da ne moramo da izađemo sa razgovora ili pregovora da bismo telefonirali i pisali poruke, počeli smo konstruktivno da razgovaramo. Uvidela je da nemamo direktive, nemamo instrukcije, radimo srcem, želimo i verujemo u ono što radimo, a ne da bismo nekome skupljali političke poene. Mi smo grupa mladih ljudi okupljenih oko ubeđenja da ne želimo da živimo u ovakvom sistemu. Mi smo #1od5miliona i već deset meseci smo na ulicama i borimo se za to. Nismo političari, ali jesmo politički osvešćeni i aktivni. Što se mene tiče, to je obaveza svakog mladog čoveka i bilo bi me sramota da se ponašam drugačije.

Ne plašimo se odmazde

*Plašite li se odmazde profesora koji nisu bili na vašoj strani?

– Ne. Pre svega, rektorka je jasno rekla da ne smemo trpeti nikakve disciplinske i druge akademske posledice. Meni lično to ne bi ni bilo potrebno, jer su profesori na mom Biološkom fakultetu bili možda i najbrojniji u pruženoj podršci. O tome u stvari nismo ni razmišljali, nije nam je palo na pamet da bismo mogli da imamo takvih problema. Mislim da to pokazuje naše poverenje u akademsku zajednicu.