„Nismo videli dobru volju institucija da se obračunaju sa problemom nasilja nad ženama“: Sagovornice Danasa o porastu femicida u Srbiji

Zbog petog femicida u ovoj godini i kako bi ukazale na teško ubistvo žene u selu Stapar kraj Sombora, aktivistička grupa „Žene za promene“ organizovala je protest na Trgu slobode u Novom Sadu.

Gordana Marinković Savović, portparol Dveri, kaže da je ovo jedan užasan i zastrašujući podatak koji govori o povećanom, a ne smanjenom stepenu nasilja u društvu.

– Povećano nasilje je, nažalost, samo posledica celokupnog društveno-političkog miljea u kome živimo poslednjih godina. Oni koji žele da promovišu istinske i porodične vrednosti u drugom su planu. Iako imamo ne tako lošu kaznenu politiku, suština je da se skoro uopšte ili nimalo ne radi na prevenciji nasilja, a to bi trebao da bude ključ za rešavanje tog problema, navodi Marinković Savović.

Ističe da cilj treba da nam bude da nasilje svedemo na minimum, do potpunog iskorenjivanja femicida.

Sofija Vukajlović, novinarka FoNeta i žrtva porodičnog nasilja, objašnjava da to što je u prva tri meseca ove godine ubijeno pet žena, nažalost, dokaz da živimo u društvu koje je potpuno utonulo u nasilje.

– Imam utisak da se iz godine u godinu pomera granica tolerancije i da društvo i institucije nemaju adekvatnu reakciju na femicid koji dobija razmeru ekstrema. Neshvatanje ozbiljnosti situacije, nezainteresovanost i “igra gluvih telefona” između nadležnih službi neki su od razloga zbog kojih broj ubijenih žena raste iz godine u godinu. Femicid postaje zločin koji je nevidljiv, a postoji ceo niz nečinjenja koji leže u korenu problema, navodi Vukajlović.

Ona ističe da žene koje trpe nasilje nema ko da ohrabri da to nasilje i prijave, te da se niko ne bavi obukom ljudi koji bi trebalo da se bave žrtvama, samim tim lakše dolaze do odluke da ostanu uz nasilnika koji će ih na kraju ubiti.

– Ne mogu da ne pomenem i medije, zapravo većinu medija, koji o slučajevima femicida izveštavaju senzacionalistički. Oni moraju da postavljaju pitanja institucijama i na taj način naprave pritisak da se nešto promeni. Volela bih da kolege novinari shvate da je nakon svakog femicida važno postaviti pitanje zašto su napravili propuste, a ne da pitaju komšije kako je porodica živela pre femicida. Medijski senzacionalizam, zapravo “žrtvuje žrtve”. Ta vrsta izveštavanja dodatno zastrašuje i obeshrabruje žrtve, kaže Vukajlović.

Sociološkinja i jedna od autorki Priručnika za upotrebu rodno senzitivnog jezika Hristina Cvetinčanin Knežević navodi da je ovaj podatak, nažalost, uopšte ne iznenađuje.

– Nismo videli dobru volju institucija da se obračunaju sa problemom nasilja nad ženama kao i sa femicidom. Mislim da se to najbolje vidi kada god se u javnosti potegne pitanje koje se tiče života žena, kada se oglase ne samo institucije već i Srpska pravoslavna crkva, više se fokusira na zakon o rodnoj ravnopravnosti i rodno senzitivnog jezika, dok se sve druge stvari koje se tiču života žena sklanjaju, kaže Cvetinčanin Knežević.

Ističe da je jako zabrinuta jer broj femicida iz godine u godinu raste, a da adekvatan rad institucija izostaje kada dođe do nasilja, koje kasnije vodi do femicida.