Foto: A. L./DanasKineski radnici CRBC-a i drvoseče Javnog preduzeća „Vojvodinašume“ danas nisu nastavili seču stabala na Ribarskom ostrvu i Kameničkoj adi, a sedomoro aktivista koji brane ovaj deo šume dobili su prekršajne prijave za remećenje javnog reda i mira.
Jutros u sedam ponovo su na Šodroš stigle drvoseče, policija i žandarmerija, a sačekalo ih je nekoliko aktivista koji su prespavali u Šodroš surviver kampu.
„Kada su došli, od radnika smo saznali da oni zapravo samo čekaju poziv da ih vrate nazad u firmu“, kaže aktivistkinja Aleksandra Derušek. Tako je ubrzo i bilo, svi radnici su povučeni sa terena.
Danas su na terenu bili i pokrajnska inspekcija za zaštitu prirode, zaposlenici „Urbanizmu“ i ornitolog. Zapravo, ljudi sa kojima ekološki aktivisti već devet meseci komuniciraju zahtevajući da se stabla ne seku bez dozvole.
Kako nam kažu kamperi sa Šodroša, inspektori su fotografisali stabla i proveravali koja su to odvojena za seču, te da li ima gnezda.
„Pretpostavljam da će sada da skinu zaštitu sa tih stabala i mi ćemo biti u prekršaju pa mogu da nas pohapse. Samo je pitanje šta je sa jedanaest stabala koja su srušena juče, kao i ono drveće koje je sečeno letos“, nastavlja Derušek.
Ona podseća da je kineska kompanija letos angažovala firmu iz Futoga da ovde bez dozvole ukloni drveće, ali kada su se ljudi pobunili, uskoro je svima postalo jasno da ovim gazduju „Vojvodinašume“ i da samo oni mogu da obavljaju tu radove.
Prepotstavlja da je CRBC sada angažovao „Vojvodinašume“ da poseče drveće koje im smeta za igradnju pomoćnog mosta gde bi potom onda trebao da nikne četvrti most u Novom Sadu u produžetku Bulevara Evrope.
Kineski radnici su juče sklonili ogradu oko koje su se aktivisti i građani u oktobru borili sa specijalnim policijskim jedinicama i žandarmerijom.
„Ograda je stajala od oktobra i onih protesta. Zbog nje je pretučeno i uhapšeno nekoliko ljudi. Na kraju, ništa se unutar ograde nije radilo. Samo su goreli reflektori čitavu noć, postavljene su kamere koje su sve snimale i čuvari. Juče su kineski radnici samo došli i sklonili ovu ogradu. Pitamo se zašto je i postavljena? Danas su ponovo hteli da je podignu i vrate, ali mi smo posedali na delove ograde i na kraju dobili krivične prijave“, nastavila je ova aktivistkinja.
Ekološki aktivisti već mesecima pokušavaju da spreče seču drveća i uz to napominju da sada naročito nije moguće njihovo uklanjanje jer je, prema uslovima zaštite životinjskog sveta na Šodrošu, seča stabala moguća samo od 1. avgusta do 1. novembra.
Kako je za Betu kazala Daniela Stojković iz organizacije „Svet i Dunav“, koja je juče podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih lica za nezakonitu seču šume Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, danas su joj u toj instituciji rekli da se „postupak obrađuje“ i da je dat nalog policiji da ispita da li je zaista došlo do nezakonite seče šuma.
Iz Osnovnog javnog tužilaštva još nisu, kaže, dobili nikakav odgovor na upit.
Stojković kaže da je Tužilaštvu uz prijavu dostavila i rešenja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz kojih se vidi da je na toj lokaciji u ovo doba godine zabranjena seča šume zbog gnežđenja ptica.
„Uprkos svemu tome, sada dobijamo informaciju da je Pokrajinski zavod obavešten o ovome i da će šumar doći sutra u toku dana da proglasi da ovo područje više nije pod zaštitom, što će im onda dati odrešene ruke da rade šta hoće“, navodi ona.
Nakon što su „drvoseče“ otišle, nastavlja Stojković, radnici CRBC pokušali su da ponovo podignu metalnu ogradu koja je mesecima tu stajala, nakon što je postavljena uz asistenciju policije.
„Ja sam to zaustavila, snimala sam ih, tražila radne dozvole koje, naravno, nemaju i oni su se pokupili i otišli“, dodala je ona.
Organizacija „Svet i Dunav“ pokrenula je postupak pred Biroom Bernske Konvencije protiv Srbije zbog ugrožavanja područja na kojem je detektovano 213 strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta i u prvoj polovini aprila trebalo bi da se po ovoj prijavi donese odluka.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
