„Ništa slobodno, pozovite kasnije“: Kada ne možete da nađete taksi u Beogradu, šta se zapravo dešava

Tako je rečenica: „Trenutno nemamo vozila, pozovite kasnije“, postala uobičajen odgovor operatera na pozive Beograđana.

Ljubiša Vujačić, direktor taksi udruženja „Lux”, ističe kako se potražnja za taksi prevozom drastično povećala tokom pandemije koronavirusa i kako je toliki broj zahteva nemoguće pokriti sa trenutnim brojem vozila. „Ovog trenutka dve stotine novih takstista da izađe na ulicu, imali bi posla ”, kaže on.

One koji taksi vozilo ipak dočekaju ovih dana dočekalo je novo iznenađenje – od 17. februara ove godine cena taksi vožnje je uvećana.

Poželjno nasuprot trenutnom stanju na ulicama

I dok je studija „Planiranje i projektovanje sistema taksi prevoza putnika u Beogradu za period od 2020. do 2024. godine” koju je po nalogu Sekretarijata za javni prevoz Gradske uprave grada Beograda 2019. godine uradio tim eksperata sa Saobraćajnog fakulteta pokazala da je za bolje funkcionisanje taksi prevoza prestonici potrebno 7.006 taksi vozila, njih je trenutno 6.039.
Sa druge strane, Rešenjem zamenika gradonačelnika Grada Beograda iz 2020. godine se propisuje da je dozvoljeni broj vozila za obavljanje taksi prevoza na teritoriji grada Beograda – 4.149. Tako je Grad propisao brojku skoro 2.000 manju od one koju preporučuje studija koju su stručnjaci uradili upravo na zahtev Grada.

Operativni menadžer ovog projekta Andrea Nađ objašnjava kako se došlo do brojke od 7.006 vozila koja je preporučena.

„Model proračuna je zasnovan na metodama transportnog inženjeringa i masovnog opsluživanja. Nakon izvršene analize elastičnosti promene potrebnog broja izvršilaca na radu u zavisnosti od nivoa verovatnoće opsluge korisnika, predložen je potreban broj izvršilaca (vozilo-vozač) na radu u taksi sistemu u Beogradu u toku 24 časa za rad sistema u regularnom (stabilnom) režimu rada“, objašnjava Nađ.

Zašto nisu usvojeni saveti iz studije saobraćajnih ekperata o broju taksi vozila na beogradskim ulicama i da li će biti novog rešenja o dozvoljenom broju taksija, pitanja su koja su prosleđena Sekretarijatu za javni prevoz Grada Beograda, ali do objavljivanja teksta, odgovora nije bilo.

Nijedan taksi trenutno nije dostupan

Iznenadan sneg ili kiša, praznici ili takozvani beogradski “špic”, samo su neki od faktora koji utiču na to koliko ćemo brzo kao korisnici taksi prevoza biti usluženi. Iako većina taksi vozača podstaknuta potencijalnom zaradom ovaj period koristi kao podsticaj da izađe na ulice, dobar deo njih ipak odlučuje da ostane u svojim domovima, jer im se ne isplati. Kažu da za vreme koje provedu u probijanju kroz gust saobraćaj više gube nego što bi se potencijalno mogli da zarade.

Kako bi se poboljšao taksi prevoz i uravnotežila njihova dostupnost, predlog studije Saobraćajnog fakulteta je da se uvede monitoring taksi prevoza. To znači da bi autobusi, trolejbusi i tramvaji zajedno sa taksi vozilima činili jedan sistem koji bi kontrolisao Sekretarijat za javni prevoz.

Nadležni bi u tom slučaju bili ovlašćeni da prate kretanje taksi vozila, kao i trajanje radnog vremena taksi vozača u svim periodima dana. Bilo bi regulisano radno vreme i raspored rada taksista. U ovom trenutku, svaki taksista samostalno određuje kada će raditi i koje će mu biti radno vreme.

Andrea Nađ objašnjava da bi Grad Beograd kao vlasnik tržišta taksi prevoza mogao da kontoliše rad taksi prevoznika preko aplikacija koje većina taksi udruženja već poseduje.

„Taksi prevoznici ne bi morali da razvijaju nove aplikacije, odnosno budući softver za monitoring i kontrolu u Sekretarijatu za javni prevoz bi bio fleksibilan i omogućio integrisanje svih postojećih aplikacija u jedinstven sistem na nivou celine taksi sistema. Sa druge strane, taksi prevoznicima koji nemaju razvijene sopstvene aplikacije, omogućio bi direktnu vezu sa sistemom za monitoring i kontrolu u Sekretarijatu za javni prevoz. Taksisti ne bi bili primorani da se pridruže nekom od udruženja, već bi nastavili da rade samostalno ”, kaže Andrea Nađ.

Ipak, Aleksandar Bjelić iz Saveza auto taksi prevoznika Srbije, nevladine organizacije koja zastupa interese taksi vozača pred nadležnim organima, kaže da sa predlogom za uvođenje monitoringa nije saglasan. Kako tvrdi, da bi došlo do monitoringa, potrebno je ojačati poverenje taksista u nadležne institucije.

„Taksisti do daljeg neće pristati ni na jedan vid monitoringa, jer druge stvari smatramo prioritetnim. Kada se bude uredila taksi služba, što podrazumeva otvaranje novih i održavanje starih taksi stajališta, formiranje cene, voznog parka i ukidanje nelegalnih aplikanata i divljih taksista, steći će se uslovi za monitoring ”, kaže Bjelić.

Građani trojkom ocenili kvalitet taksi prevoza

Kako bi sistem taksi prevoza dobro funkcionisao neophodna je saradnja između tri najvažnija činioca ovog sistema – gradske uprave, potreba stanovništva i ponude prevoznika. Kao i uvođenje inovativnih rešenja za funkcionisanje taksi prevoza.

U studiji Saobraćajnog fakulteta sprovedena je anketa na uzorku od 2.068 ispitanika. Prilikom ocenjivanja usluge ocenom od 1 do 5, građani su kvalitetu taksi prevoza u Beogradu dali ocenu 2,59.

Kao razlog zašto se voze taksijem, građani navode vreme i komforno putovanje.

Iako skoro polovina ispitanika veoma retko koristi usluge taksi prevoza, oni koji ga ipak koriste smatraju da cena nije ključna.
Polovina onih koji se voze taksijem smatra da je cena ipak visoka, dok nekih 46 odsto smatra da odgovara kvalitetu.

Međutim, troškovi koje imaju taksisti su se u poslednjem periodu znatno povećali. Povećanja troškova diktiraju i povećanje cene usluge koju su taksisti čekali skoro deset godina.

Novi cenovnik primenjuje se od 17. februara ove godine.

Do sada je u startu na taksimetru stajalo 170, dok je sada 220 dinara.

Vožnja po kilometru u prvoj tarifi poskupela je sa 65 na 80 dinara, u drugoj sa 85 na 100, dok se u trećoj noćnoj tarifi kilometar naplaćuje 160 dinara.

Čekanje po času za sve tri tarife biće naplaćivano 900 umesto nekadašnjih 750 dinara.,,Taksi nije osnova namirnica i potreba, to je luksuz i tako treba da ostane. Ne možete da tražite kvalitet, a da se vozite za džabe. Cena iako se povećala i dalje nije ekonomska cena. Mi ćemo nastaviti sa nastojanjima da se ona ponovo poveća”, kaže Aleksandar Bjelić iz Saveza auto taksi prevoznika Srbije.

Povećanje cene taksistima je bilo neophodno kako bi namirili svoje troškove u koje spadaju cena nafte, porez, kupovina i održavanje vozila, a da im pri tome ostane dovoljno za prosečne životne potrebe.

Sa druge strane korisnici žele veći komfor, kvalitet, bezbednost i fleksibilno plaćanje prevoza, koje bi podrazumevalo da pored gotovinskog imaju mogućnost plaćanja karticom. Kada bi ovi uslovi bili ispunjeni, možda bi pristali i na veću cenu od trenutne. Za ono što trenutno dobijaju trenutna cena je nekima i previsoka.

Cenu diktira kvalitet koji traže jedni i troškovi koje imaju drugi. Time se ulazi u začarani krug problema, jer zbog trenutnog kvaliteta prevoza koji im se nudi građani ne pristaju da daju više novca za taksi, dok bez povećanja cene koju su do ove godine naplaćivali, taksisti nisu mogli da porade na kvalitetu same usluge.

Za usklađivanje zahteva interesnih strana, neophodan je aktivan angažman treće strane, što je u ovoj priči Sekretarijat za javni prevoz, a u okviru njega – Sektor za taksi prevoz, od kojih se očekuje posredovanje i iniciranje narednih koraka.

A dok se iz začaranog kruga ne izađe, ostaje i problem da li će na poziv Beograđani dobiti taksi ili samo odgovor operatera „Nema dostupnih vozila, molimo vas sačekajte“.

***Tekst objavljujemo u okviru serije istraživačkih priča koje potpisuju studenti novinarstva iz Niša, Novog Sada i Beograda, kao deo projekta koji je nastao u saradnji sa organizacijom civilnog društva Partneri Srbija