„Ništa slobodno, pozovite kasnije“: Kada ne možete da nađete taksi u Beogradu, šta se zapravo dešava

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Problem je nastao zato što je grad Beograd vlasnik tržišta taksi prevoza. Takva politika je zastarela i ne postoji u Evropskim gradovima. Vlasnici licence treba da budu taksisti, po principu jedno vozilo jedna licenca. I sve bi bilo rešeno kao na zapadu.

2. Problem je sto taksi nije moguce dobiti telefonom ni nakon 45 min stalnog okretanja razlicitih taksi sluzbi, dok u isto vreme kod Beton hale stoji 20 taksi vozila koji ne zele da voze ukoliko ne pristanete da cenu koju kazu a koja je 2-3x veca id onoga sto bi pokazao taksimetar. Nema adekvatne kontrole, ostavljeno je na dobroj volji taksista da li hoce da voze neku relaciju, dok u isto vreme ljudi koji bi zaista radili bi ne mogu doci do licence. Beogradjani su dugo vremena zrtve ovakvog ponasanja taksi sluzbi koje ocigledno niko ne kontrolise.

3. Bas kao i sve ostale sfere drustva i zivota, ni ovo ne funkcionise kako treba.

4. Nikad u taksi. Radije ću da platim i veću cenu ovim konkurentskim službama, nego da hranim bahate i razmažene mafijaše.

5. Bio sam pre mnogo godina u Iraku, u Bagdadu i tamo je svako drugo vozilo taxi. Moze da taksira ko god zeli, samo mora da se prijavi u udruzenje da mu odrede neki porez i da ofarba oba prednja blatobrana u narandzastu boju. Ne ceka se ni malo, a cena je stvar pogodbe.

6. Gluposti ! Jednostavno neće da voze ! Bez ikakve kontrole, radi ko šta hoće.

7. Gorivo isto košta i u Smederevu gde je start 120 din, a km 55 din. Porez je verovatno u Bgd nešto skuplji, ali ne katastrofalno. Delovi za auto koštaju isto. Niko ne odbija vožnju, ne moraš ni da pitaš ako je na stajalištu, samo upadaš.