Foto: Državni arhiv Srbije, ZF, Album 16, fotografija 36I pre pandemije kovida-19 Srbiju su pogađale brojne epidemije. U 19. veku na pojavu kuge, kolere i velikih boginja država je odgovorila karantinima i sprovela niz zakona i propisa. Zbog takvog odgovora Srbija je sprečila prodor bolesti na svojoj teritoriji, a sporadični slučajevi su lokalizovani.
Prema rečima Vesne Milojević, direktorke Istorijskog arhiva u Kraljevu, situacija u vezi sa kovidom naterala je sve ljude da obrate više pažnje na zdravlje, a kod istoričara se sve to tretiralo kao narodno zdravlje i povećala su se istraživanja te oblasti.
“Meni je bilo interesantno da istražim kako je to nekada u prošlosti izgledalo. Najviše dokumenata sam prikupila u Državnom arhivu Srbije. Ne mogu da kažem da je sve dovoljno istraženo s obzirom na to da se radi o 19. veku. Konkretno, kada je reč o narodnom zdravlju, zdravstvenoj kulturi i narodnoj medicini ono što se pisalo bilo je parcijalno”, objašnjava sagovornica Danasa.
Prema njenim rečima, samoincijativno je krenula u istraživanje, a pošto su podaci još od 1831. godine kada je harala epidemije kolere, kuge, velikih boginja, prosto je bilo teško istraživati dokumenta jer je pisano pre Vukove reforme i zato što je više ruskih izraza i ruskih slova u dokumentima, nego u srpskom jeziku kakav je danas.
“Zahvaljujući poznavanju ruskog jezika uspela sam da savladam grafologiju i kad sam to uspela, postalo je uživanje da sve to čitam. Srbija je tada bila autonomna kneževina u okviru Turskog carstva. Tada se nadvija opasnost od svih zaraznih bolesti iz Turske preko Srbije da prodru prema Austrougarskoj i ostatku Evrope. Istovremeno, čitava Evropa strepi od velikih boginja, kolere i od azijatske kuge. Podaci pokazuju da se u to vreme, baš kao i ranije, bolesti odnosile veći broj žrtava nego pojedini ratni sukobi”, naglašava Vesna Milojević.
Njena najveća impresija iz tog doba jeste što su knez Miloš i njegovi savetnici i vojni komandanti doneli i sproveli tada niz uredbi, zakona i propisa.
“Oni su osnovali karantine, održali sastanke i uspešno sprečili prodiranje bolesti. Bez obzira na to, u Srbiju ipak stižu velike boginje, kolera i azijatska kuga preko turskih vojnika, ali su brzo lokalizovane. U isto vreme vlada strah od velikih boginja jer je knez Miloš već bio izgubio svoje troje dece od te zaraze bolesti. On potom dozvoljava da se njegov sin knez Mihailo pelcuje. Pelcovanje se vršilo takozvanom kravljom majom ili serumom i srebrnim perom. Zapravo knez Mihailo je vakcinisan 1826. godine i on je prva zvanično vakcinisana osoba u Srbiji”, ističe ona.
Prema rečima naše sagovornice, i tada je postojao otpor, kao i za vreme pandemije kovida, ali je knez Miloš doneo mudre odluke, odnosno sankcije za one koji ne poštuju zakone i propise.
“Niste mogli da stupite u brak ukoliko niste pokazali takozvanu fedu, kako se zvao dokaz o vakcinaciji. Najpre su bili u obavezi da svoju decu vakcinišu državni službenici, a sveštenici da daju svoj primer kao pismeni ljudi ostalom stanovništvu. Sankcijama se kontrolisalo da li građani poštovali propisane mere. Takođe je postojala kontrola kretanja. Morali ste da dobijete pasoš odnosno propusnicu i nije se moglo bez toga putovati iz okruga u okrug. Sve mere bile su strogo kontrolisane”, kaže Vesna Milojević i dodaje “da je to uspešno funkcionisalo”.
Ona ističe da je Srbija u tom periodu podigla ugled u svetu kada je u pitanju prosvećivanje naroda što se tiče zdravstvene kulture.
“Takođe, čitava Srbija je bila ograđena i nije moglo da se uđe iz Turske tek tako jer su na granicama bili postavljeni karantini. Stražari su imali dozvolu da pucaju na sve one koji nisu pošptovali mere zaštite stanovništva od zaraznih bolesti. Desilo se da je stražar bio nagrađen dukatom od kneza Miloša što je pucao na osobu koja se oglušila o mere i pokušala da prođe granicu bez karantina”, navodi ona.
Direktorka Istorijskog arhiva iz Kraljeva ispričala je anegdotu iz tog vremena kada je poštanski sistem funkcionisao kroz menzulane, odnosno poštu su prenosili Tatari na konjima.
“Jedan od miljenika kneza Miloša vraćao se iz Bosne preko Mokrogorskog karantina i trebalo je da mu isporuči poštu u Kragujevac. Prema propisima, ta osoba trebalo je da provede u karantinu 21 dan. Ljudi u karantinu iz straha od kneza Miloša, ali i od toga da vest koju Tatarin nosi ne može da sačeka toliko dugo, peru ga sićetom kao i njegovu odeću. Puštaju ga da nosi pismo u kome piše da je prošao dezinfekciju i da može kod kneza Miloša tako „oprat“”, objašnjava naša sagovornica.
Takođe, prema njenim rečima, u to vreme formiraju se i prve zdravstvene i prosvetne ustanove, a država je imala zajedničkog nadziratelja za prosvetu i karantine, a to je bio Stepan Stefanović.
“Bukvalno je bilo sve u povoju, ali sa odličnim rezultatima suzbijanja zaraznih bolesti. Nismo imali ratnih sukoba, ali smo imali te bolesti koje su uticale da se broj stanovnika smanji”, zaključila je za Danas Vesna Milojević, direktorka Istorijskog arhiva u Kraljevu.
Kada se pogleda istraživanje Vesne Milojević, dolazi se do zaključka da je tadašnja država reagovala odlučno i brzo, što je dovelo do toga da Srbija, uprkos vladaru koji nije bio pismen, posluži kao primer kako se odgovora na pojavu zaraznih bolesti.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
