„Niste slikali moje dete, slikajte moje dete“: Učiteljice iz Beograda o prednostima i manama roditeljskih viber grupa

Za sebe tvrdi da joj je najpametnija odluka da kupi drugi telefon koji se vodi kao službeni i taj broj je podelila đačkim roditeljima.

A sve je, kaže, počelo, pre pet, šest godina sa idejom da se olakša komunikacija sa roditeljima i da pravovremeno svi budu informisani o važnim školskim temama.

– Te grupe imaju svoje prednosti, ali je mnogo više nedostataka. Dobra strana je što informaciju koju pošaljem svi vide, a negativna što roditelji postavljaju raznorazna pitanja u bilo koje doba dana i noći, što ume da bude prilično zamorno. Moj stav je da im na prvom roditeljskom sastanku saopštim da na pitanja „šta ima za domaći“ neću odgovarati, jer deca svaki dan to zabeleže. Mislim da nije ni korisno da se time bave roditelji, jer se onda učenici opuste i oslanjaju na to da će mama i tata da saznaju – priča svoje iskustvo ova učiteljica.

Ipak, pitanja je na pretek.

– Pitaju, recimo, da li treba da se ponese oprema za fizičko, a taj dan imamo fizičko u rasporedu časova. Unapred su obavešteni kada su kontrolni zadaci i koje će oblasti biti, a raspored pismenih provera znanja je okačen i na oglasnoj tabli škole. Međutim, uvek se neko nađe da u viber grupi priupita kada je kontrolni i šta će biti, da li treba da se uči ova ili ona lekcija. Pritom im je sve već rečeno i objašnjeno. Pitaju i šta se danas radilo u školi, dokle smo stigli… Dešava se i da roditelj pošalje fotografije sa rođendana svog deteta, očito s namerom da mu ja čestitam rođendan – navodi naša sagovornica.

Primećuje još jednu stvar: u svakoj generaciji obično se jedan roditelj nametne kao predvodnik, najčešće je reč o majkama, koje imaju dva ili tri verna sledbenika.

Više učitelja i nastavnika sa kojima smo razgovarali potvrđuju da su mame dominantno članice viber grupa, a tek poneki tata.

Ona skreće pažnju na jednu bitnu činjenicu – da uglavnom postoje dve viber grupe: jedna sa učiteljem ili razrednim starešinom, a druga gde su samo đački roditelji. U ovoj drugoj pojačava se komunikacija u periodima ocenjivanja, a „usija“ se pred 8. mart i kraj školske godine, kada se u plenumu odlučuje koji poklon će da se kupi.

– U grupi sa nama vode računa šta pišu, a u njihovim grupama ima svega i svačega. Desi se da jedan roditelj „iskoči“ i pita nešto u ime svih, što je dokaz da su o tome razgovarali. Imala sam slučajeve u prethodnim generacija da roditelji u našoj viber grupi raspravljaju o kriterijumu ocenjivanja drugih nastavnika i opanjkavaju ih na sve moguće načine. Kasnije čujem da komentarišu i moje kontrolne zadatke jer mi neko od roditelja prenese da je bilo zamerki. Generalno, moje mišljenje je da viber grupe više štete nego što pomažu – kaže sagovornica Danasa.

Njene koleginice, kojima takođe ne pominjemo imena iz razumljivih razloga, iznose gotovo identična zapažanja.

– Viber grupa se na početku školovanja otvara radi razmene bitnih informacija na relaciji učitelj – roditelj, što kasnije i nije slučaj. Često se dešava da pored važnih informacija, roditelji pišu nevažne stvari. Iako su pravila rečena i postavljena na samom početku, uvek se nađe neki revnosni roditelj da deseti put napiše istu rečenicu i isto pitanje postavi u pola noći – navodi naša sagovornica.

I treća učiteljica sa kojom smo razgovarali svedoči da neki roditelji imaju običaj da pišu u pola noći, traže obrazloženje ocena ili ih komentarišu, žale se na rad i kriterijume drugih nastavnika… Neretko se upravo u grupi sa učiteljem svađaju međusobno, jer su im se deca u školi posvađala.

„Čarke“ između đaka često se prenose na roditelje ili se rasprava koju su zapodenuli roditelji reflektuje na nesuglasice koje potom nastanu među decom.

– Kad se deca posvađaju često se njihov sukob prenosi na školu. Roditelji pišu u viber grupi o tome i očekuju da se učitelj umeša i reši problem, ali kako ja mogu da znam šta su deca pisala o svojim viber grupama, ko je koga prozvao i ko je prvi započeo? Jedino što mogu da uradim je da porazgovaram sa decom. Neretko se roditelji obrate kada sukob među decom eskalira, ali ja nemam način da utvrdim da li je bilo nasilja u viber grupama u kojima se oni dopisuju van škole – navodi učiteljica.

Naše sagovornice kažu da je onlajn nastava, na koju se prešlo zbog pojave korone, uticala na to da komunikacija preko vibera bude intenzivnija, jer su deca od prvog do četvrtog razreda mala da bi koristila računare.

Država, naravno, nije kupovala službene mobilne telefone, ali se očekivalo da učitelji i nastavnici svakodnevno komuniciraju sa đacima i njihovim roditeljima i to je u početku najčešće bilo upravo preko vibera.

– Posle smo imali Gugl učionicu i tamo sam postavljala materijale i šta treba da se uradi, ali se uvek javi neki roditelj koji traži da mu sve to pošaljem na viber ili na njegov lični mejl – navodi jedna od sagovornica Danasa.

Odlazak na rekreativnu nastavu je poseban izazov. Učitelji nisu obavezni da preko grupe komuniciraju sa roditeljima, još manje da ih redovno izveštavaju o svakodnevnim aktivnostima, vremenskoj prognozi i da im šalju fotografije.

– Pošaljem grupnu fotografiju ili ih slikam kako igraju u diskoteci, a onda stigne komentar „niste slikali moje dete“ ili „slikajte moje dete“. Redovno pitaju da li su deca jela i slično, iako se sa njima čuju svakodnevno – prenosi utiske učiteljica.

Na pitanje da li je u viber grupi teže biti u svojstvu učitelja ili roditelja, ona odgovara:

– Definitivno kao učitelj, jer sebi ne mogu da dozvolim da ne odgovorim na neke poruke, a kao roditelj mogu da pročitam i da ne reagujem. Jednostavno se isključim i ne komentarišem – kaže ona.