Nisu svi koji lutaju izgubljeni*

Greškom je upao u agenciju umesto u neku drugu kancelariju i… Advertajzerski miševi su počeli da mu se dive. Rekao je nešto kao: „Sapun će vas oprati” i dalje je gradio uspešnu karijeru dok mu se nije vratilo pamćenje. Žabac je bio Kermit, a film jedan od dugometražnih kreacija Frenka Oza i Džima Hensona, tvoraca popularnih Muppetovaca. Posle se Kermit prisetio da je krenuo na Brodvej da postavi predstavu, a advertajzing avantura mu je valjda to sve zaista omogućila u materijalnom smislu.

Umetnička sloboda?

Jednom sam u zaletu odanosti fantastici čitala roman Džordža Orvela koji je toliko bio na zemlji da sam u početku mislila da je neko zamenio pocepane korice u biblioteci (da, u analognoj biblioteci; da, bilo je davno; da, Kindle je tada zaista bio naučna fantastika). U toj knjizi fikcija su bili samo delirični snovi glavnog junaka koji se razboljeva, a sve ostalo je surovi kritički realizam. Tu se mladi pesnik na ivici egzistencije zaljubljuje u mladu pragmatičnu dizajnerku koja slika afiše (mi danas kažemo Ki-Vi, od Key Visual), ali zarad umetnosti i ideala on napušta koliko toliko siguran posao kopirajtera i sa prezrenjem odbacuje robovanje statusu i materijalnom. Otiskuje se u prividnu slobodu duha i nagrabusi jer misliti i cveće brati ni tridesetih godina prošlog veka nije plaćalo račune. Ne brinite se, kraj je fiktivni happy end jer zarad ljubavi i buduće porodice pesnik ipak odustaje od svoje borbe i ponovo odlazi da piše CTA rime (tj. slogane koji se rimuju i pozivaju potrošača na akciju) za sapune, jaja u prahu, pomade koje izbeljuju ten i elegantne aksesoare za praaave džentlmene.

Nešto između

Advertajzing je jedan od onih zgodnih zanata o kojima skoro niko ništa ne zna (čik pokušajte da od najbližih rođaka ili prijatelja drugih zanimanja iskamčite smislen odgovor o tome čime se profesionalno bavite po ceo dan ponekad i vikendom!) ali to je zanat u kome se sa pravom svi osećaju pozvanim da učestvuju. I zaista to je elitno-populistička zavrzlama u kojoj je KAO u Holivudu pedesetih KAO sve moguće i KAO sve slučajno i KAO sve zabavan i lak splet okolnosti u šarenom  nasmejanom Technicolor™ svetu. Osim što baš i nije tako jer na kraju skoro svake uspele prezentacije koja sa kreativne duge i oblaka vodi „yellow brick roudom” kući ka poslednjem slajdu „Thank you!”, dolazi hladna rečenica od po pravilu najvišeg u hijerarhiji člana auditorijuma koji je do tada ćutao i odsutno pratio izlaganje: „OK, fine but how does THIS bilduje moju prodaju**?”

Istorija-učiteljica

Da je istančana i dobro proračunata poruka plasirana u pravo vreme na pravom mestu zaista moćno oružje slikovito obrazlaže i nagrađivani britanski novinar, oksfordski đak Adam Curtis maestralnim dokumentarcem The Century Of The Self (obavezna Youtube junior lektira – sva četiri dela!). Ljubazno nasilje advertajzinga nedvosmisleno gađa široko i oblikuje masu. Ovih dana je masa možda malo manje podložna uticaju, ali kako se oni menjaju, menjaju se i metode plasiranja poruke ili je to perpetuum petlja, kako se menjaju metode oglašavanja, menjaju se i oni…

Moć ubeđivanja, dakle, ne samo da oblikuje popularnu  kulturu, već u pogrešnim rukama vatra kojom se igramo može postati detonirana vodonična bomba (pogledaj dokumentarac), dok u plemenitom okruženju postaje ognjište koje greje srca izgubljenih posetilaca dobro proračunatog luna-parka konzumacije, aka „života”. Lepota je u oku posmatrača, ali u advertajzing miljeu „lepota” je i u folderima nas koji je svakodnevno stvaramo. Odgovorno? A kako drugačije!

Fusnote:

* J.R.R. Tolkin, stih iz pesme All that is gold does not glitter, Gospodar prstenova

** Forsiranje engleskog je u svetu advertajzinga najnormalnija stvar, kao nemački u štamparstvu. Engleski i srpski se često sustiču u istoj rečenici. (Primeri: „Imamo issue”, „Mi smo danas na all day workshopu”, „Leverageovaćemo ga cele godine” i sl).