Protesti u Srbiji su najveći u Evropi povezani sa pandemijom od početka krize, a suočili su se sa nasilnim odgovorom policije za koji neki analitičari navode da nisu videli od vladavine Slobodana Miloševića, piše Njujork tajms.
List prenosi da su hiljade Srba demonstrirale dva dana zaredom, zbog upravljanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića krizom sa korona virusom, ali i zbog šire zabrinutosti stanjem demokratije u zemlji.
Građani Srbije su u utorak izašli prvi put na ulice, odmah pošto je Vučić najavio mogućnost novog policijskog sata u trajanju od tri dana, kako bi se zaustavio rast u broju zaraženih od korona virusa.
Demonstracije su, ubrzo, prerasle u širu eksploziju nezadovoljstva i frustracije načinom na koji Vučić donosi odluke i, kako se navodi, loše upravlja krizom sa pandemijom.
Protesti su najavljeni i u sredu, čak i kada je Vučić povukao odluku o policijskom času. Oni koji protestuju navode da su manje ljuti zbog uvođenja novih mera, nego što su ogorčeni ponašanjem vlasti koje su kreirale situaciju da su nove mere ponovo potrebne.
Među pogrešnim koracima, kako navode, je i odluka da se održe parlamentarni izbori 21. juna i dozvole okupljanja na sportskim događajima, prenosi Njujork tajms.
Posle jednog od najstrožih zatvaranja u Evropi, Vučić je ukinuo sve restrikcije početkom maja i tvrdio da je vlada pobedila korona virus. Dok su druge evropske zemlje postepeno ublažavale mere, Vučić je izabrao brži proces, dozvoljavajući okupljanja u Srbiji na hiljade ljudi, bez socijalnog distanciranja, poput fudbalskih utakmica i izlazaka u noćne klubove. „Iz jednog esktrema, otišli smo u drugi“, rekla je Jelena Vasiljević, espert za pitanje protesta u regionu sa Beogradskog univerziteta.
List ukazuje da je Vučić, inicijalno, odbio da promeni odluku o otvaranju ekonomije, čak i kada je broj novih slučajeva rastao od 20 do 300, a istraživački novinari tvrde da je taj broj i veći.
On je insistirao na održavanju kontroverznih parlamentarnih izbora 21. juna, a opozicija koja je i ranije najavila njihov bojkot, navodi da nisu želeli da učešćem na njima daju legitimitet Vučić.
Njujork tajms prenosi i deo izveštaja Fridom hausa koji je istakao u svom izveštaju da je Srbija, pod vlašću Aleksandra Vučića, pala na listi političkh sloboda sa „slobodne“ na „delimično slobodnu“ demokratiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.