Njujork Tajms: Razgovor Lečića i Štajnfeld nije proba

U članku pod nazivom „Njen film o seksualnom zlostavljanju prikazuje i njeno iskustvo i daje snagu #MeToo pokretu“, autorka Kara Bakli, inače dobitnica Pulicerove nagrade za tekstove o seksualnom zlostavljanju na radnom mestu, kaže da je redakcija imala uvid u audio snimak razgovora između dvoje glumaca.

Američki list analizirao je razgovor u trajanju od 77 minuta, čiji je samo deo nedavno objavio Insajder a koji je i Štajnfeld dostavila i tužilaštvu, kako bi utvrdili tvrdnju Branislava Lečića da su oni zapravo uvežbavali replike za potencijalni projekat. Oni su došli do zaključka da nema indicija za tako nešto.

Njujork Tajms piše i da je prošle nedelje Štajnfeld došla iz Njujorka kako bi policiji otkrila ime čoveka koji ju je 2012. godine silovao, o čemu je prvi put javno progovorila u svom filmu „Zaceli me“, koji je letos premijerno prikazan na Sarajevo film festivalu.

Ovo ostvarenje je, kako piše Tajms, otvorilo debatu o seksualnom zlostavljanju u Srbiji i podstaklo i druge žene da kažu da su i same bile žrtve seksualnog zlostavljanja, ali i otkrilo zašto je glumica napustila Srbiju u trenutku kada je sa 26 godina imala vrlo uspešnu karijeru.

Srpski mediji su je tada hvalili što je progovorila, piše američki list, ali i proganjali jer nije otkrila ime čoveka koji joj je to učinio.

Glumica kaže da nije želela da otkrije ime počinioca jer je želela da fokus bude na žrtvama i isceljenju, ali su tabloidi danima spekulisali o mogućem identitetu silovatelja, te da se čak u jednim novinama pojavio i naslov „Glumica izmislila silovanje da bi reklamirala svoj film“.

List konstatuje da, iako je Srbija poslednjih godina preduzela korake na unapređivanju prava žena, seksualno uznemiravanje i napadi i u Srbiji i u regionu, i dalje se retko prijavljuju, a kod žrtava dominira osećaj stida.

Tajms piše i da je nekoliko glumica u januaru izašlo u javnost sa optužbama za silovanje i da je tako u celom regionu počeo da bukti #MeToo pokret, sa haštagom #NisiSama i Fejsbuk grupom Nisam tražila, gde je veliki broj žena ispričalo svoju priču o seksualnom zlostavljanju koje su pretrpele.

Danijela Štajnfeld kazala je za američki list da je odlučila da imenuje počinioca i optuži glumca Branislava Lečića, koji nije samo poznata ličnost, već i bivši ministar kulture, delimično i zbog njegovih izjava povodom slučaja Miroslava Aleksića.

„Kada žena kaže ne, to je kraj. Ne razumem nekoga ko ne može da kontroliše svoje nagone“, ispričao je Lečić nekom od srpskih medija što citira i Njujork Tajms.

„Nikada nisam imao seksualni kontakt sa njom. Sve drugo bi bila laž“, napisao je u WhatsApp poruci Lečić kao svoj odgovor Tajmsu.

On je vezano za snimak njihovog razgovora koji se odigrao 2016. godine, kazao da je sa Štajnfeld sedeo u restoranu kako bi razgovarali o mogućoj saradnji, te da je isečak izvučen iz konteksta.

Duža verzija bi, kako kaže, otkrila širi kontekst da su samo improvizovali dijalog i da je verovatno tvrdila da je bila napastvovana da bi dobila publicitet za svoj film.

„Možda je očekivala nešto više, možda zato što se ništa nije dogodilo želi osvetu, a možda želi da svoju priču gradi preko mene. I loš marketing je marketing“, napisao je Lečić.

Ipak, Štajnfeld je američkom listu dala audio snimak dugačak 77 minuta koji predstavlja njihov gotovo ceo razgovor koji je trajao oko 90 minuta. Snimak ne obuhvata sve zato što se baterija na njenom telefonu ispraznila tokom razgovora.

„Deo razgovora je nečujan, i prigušen zbog buke u pozadini. Ipak, nema nikakvih indikacija da su vežbali replike. Iako su glasovi prigušeni i razgovor često deluje prijateljski, glas Štajnfeld postaje strožiji dok opisuje koliko su je njegovi postupci povredili. Lečić odgovara na način koji ukazuje da je on verovao da je ona pristala na ono što se dogodilo“, piše američki list.

Štajnfeld je ispričala američkom listu i da je, kada su počeli da rade na predstavi „Dnevna zapovest“, na Lečića gledala kao na mentora i prijatelja, sve dok nije počeo da joj predlaže da imaju seksualne odnose.

Onda je, jednog dana, u garderobi naglo gurnuo svoju ruku ispod njene haljine.

Štajnfeld je ispričala da se povukla i pobegla. Bila je zatečena, ali se, kako kaže, odlučila da ne ispriča reditelju šta se dogodilo jer se plašila da joj neće verovati i da će to naškoditi njenoj karijeri.

Lečić je porekao da se ikakav seksualni susret dogodio.

U to vreme je, kako priča glumica, već zamolila Lečića, na koga je gledala i kao na uticajnu političku figuru, da joj napiše pismo preporuke koje joj je bilo potrebno da bi se prijavila za američku radnu vizu.

Kaže da je tražila priliku da počne da radi i u SAD ali da nikada nije imala nameru da napusti svoju karijeru u Srbiji.

Ona je ispričala američkom listu da je Lečić prvo insistirao da prošetaju do obližnjeg parka.

Onda je, kako kaže, pretpostavila da je vozi njenoj kući. On je otišao u drugom pravcu, uplašivši je i govoreći joj da je vodi da vidi prelep pogled na Beograd.

Kada su stigli u kuću na brdu na obodu grada, ispričala je da joj je Lečić svukao odeću i seksualno je napastvovao, iako je ona plakala i konstantno ponavljala „ne“.

„U tom trenutku, bila sam mučena. Tražio je od mene da radim neke stvari za njega. Želela sam da uradim bilo šta da bi to mučenje prestalo. Nisam mogla da pomeram svoje ruke, usta, nisam mogla da prestanem da plačem“, ispričala je glumica za Njujork Tajms.

Franc Štefan Gadi, sa kojim je Štajnfeld bila u vezi a koji je u to vreme živeo u Stokholmu, kazao je da mu je nekoliko dana kasnije glumica rekla da je bila seksualno zlostavljana od strane „starijeg kolege“ sa kojim radi predstavu, piše Njujork Tajms.

Štajnfeld kaže da je i policiji i tužilaštvu prošle nedelje ispričala iste detalje o tome šta se dogodilo u garderobi i u kući sa Lečićem.

Ali i da u trenutku kada se sve dogodilo nije prijavila slučaj nadležnima jer se bojala da će njena priča dospeti u novine i da će njena karijera biti uništena.

Umesto toga, rezervisala je kartu za SAD, gde je u Njujorku, počela da shvata šta joj se zapravo desilo.

Preživljavala je napade panike i razmišljala je o samoubistvu, ali je uz pomoć terapije i grupa za podršku žrtvama, postala odlučna u prevazilaženju traume.

Počela je da intervjuiše i snima žrtve i nešto što je prvobitno trebalo da bude kratki film tokom tri i po godine je preraslo u njen rediteljski debitantski dugometražni film.

Nije planirala da u film ubaci i svoju priču, ali je u nekom trenutku shvatila da je to neophodno.

„Zbog pravde, zbog mog zaceljenja, zbog drugih žrtava u regionu, morala sam sada da progovorim“, kaže glumica za Tajms.

Film je na programu Martovskog festivala, nakon čega će imati i distribuciju u SAD.