U dve i po decenije dugoj istoriji Lige šampiona Partizan je najviše od svih srpskih klubova bio u prilici da se bori za mesto u evropskom fudbalskom krem društvu i pripadajuće privilegije, ali je samo dva puta uspeo da do kraja izgura kvalifikacije za najcenjenije i najisplativije UEFA takmičenje.
Prvi put pre 12 leta. U eri sportskog direktora Nenada Bjekovića i generalnog sekretara Žarka Zečevića, koji su razbili „kasicu“ za dovođenje Lotara Mateusa za trenera i potpis poznatog štopera Tariba Vesta. I profitirali. Čuveni nemački fudbaler nikada ni na čijoj klupi pre i posle toga nije napravio rezultat vredan pomena – ni u Humskoj tada nisu bili zadivljeni njegovim taktičkim veštinama – ali su njegov pobednički mentalitet, ambicioznost i autoritet (u svlačionici, kod rivala i sudija) bili neophodan „začin“ u prvom velikom uspehu van granica crno-belih posle nesretno izgubljenog finala preteče LŠ, Kupa šampiona, 1966. godine. I ekscentrični i hiroviti Nigerijac je radio je šta je hteo, odnosno birao kada će igrati, ali kada bi odlučio da zalegne teško ko ga je mogao proći, a o njegovoj zaraznoj pozitivnosti i navikama danas se prepričavaju legendarne anegdote. Naravno, ne bi klub dobrano zaradio od duela sa Real Madridom (s prvom generacijom tzv. galaktikosa), potonjim osvajačem LŠ Portom (sa jednim od najboljih trenera današnjice Žozeom Murinjom) i Olimpikom (predvođenog fenomenalnim špicem Didije Drogbom), a ekipa se proslavila osvajanjem tri boda u takvoj konkurenciji, da nije bilo (u kvalifikacijama) odličnog Saše Ilića, junaka penal serije u revanšu sa Njukaslom – Milivoja Ćirkovića i Ivice Kralja, odlične sezone Igora Duljaja, Alberta Nađa, Andrije Delibašića, Poljaka Ržase Žonse, Ljubinka Drulovića, Nikole Malbaše, Milana Stojanoskog…
Drugi plasman 2010. godine, u predsedničkoj eri Dragana Đurića, bio je veće iznenađenje. I opet je došao kao miks domaćeg i uvezenog znanja. Da nije bilo golova fantastičnog Brazilskog centarfora Gabrijela Kordove Klea „parni valjak“ se ne bi dovezao do penal završnice revanša sa Anderlehtom, ali da nije imao podršku velikog takmičara i motivatora trenera Aleksandra Stanojevića, njegove produžene ruke na terenu u liku iskusnog Mladena Krstajića i ostatka ekipe, sa gomilom srčanih „grobara“ stasalih u omladinskoj školi Partizana, ne bi ni on opravdao transfer iz Crvene zvezde. Sve je to, međutim, bilo dovoljno samo za muški otpor moćnom Arsenalu, jakom Arsenalu i boljoj Bragi u grupnoj fazi.
Mogli su crno-beli i u sezoni 2005/2006. u Ligu šampiona. Ali su u revanšu sa Artmedijom, posle brdo neiskorišćenih šansi u regularnom toku meča, stradali od svog „oružja“ – jedanaesteraca. Sinoćnjom utakmicom sa Dilom Gori krenuli su u novu (ne)moguću misiju osvajanja binga vrednog 14 miliona evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
