Njuzovci: Leb nam uzimaju mediji koji pišu lažne vesti

Priča o ajkuli obišla je čitav svet, u Rusiji su čak naučnim metodama objašnjavali kako je to moguće da se desi.

Na današnji dan, 10. oktobra, popularni sajt puni 10 godina, i tim povodom razgovarali smo sa udarnom četvorkom koja čini Njuz.net – Miroslavom Vujovićem, Nenadom Milosavljević, Markom Dražić i Viktorom Marković. Oni su, takođe, i deo ekipe koja zajedno sa Zoranom Kesićem kreira emisiju „24 minuta“ od samog njenog nastanka.

* Možete li se prisetiti početaka, kako je sve krenulo i kako ste se vi uopšte našli?

Teško da se možemo setiti početaka nakon 10 godina, ali nam se kroz maglu javlja sećanje da Njuz nismo osnovali nas nekoliko koji sada u njemu radimo već jedan krupan momak po imenu Dejan Nikolić, koji je sve pokrenuo iz fotelje, tačnije kauča kad se ušinuo i potom nam prepustio celu priču. On je, naravno, i dalje deo Njuza i uvek će biti, samo treba da se iscima i dođe iz Novog Sada do Beograda, inače ćemo mu oteti firmu.

Njuz je jedan od retkih, ako ne i jedini kolektiv u koji su ljudi ulazili ne po rodbinskoj liniji, niti po preporuci, već po kvalitetu koji su pokazali slanjem tekstova nama koji smo već bili tu. Osim onog lika koji je poslao kovertu sa 50 evra i odmah ušao u Njuz, a tu je i danas. Neki od nas od tih 50 evra i dalje žive.

* Dok se šira javnost nije upoznala sa vašim radom dešavalo se da se čak i ozbiljni mediji „upecaju“ pa neku vašu vest prenesu kao stvarnu. Čuvena je priča o Srbinu koji je u Egiptu skokom u vodu glavom ubio ajkulu. Tu vest su preneli čak i inostrani mediji.

Ta vest je najviralnija koju smo imali do sada, a preneo ju je niz ozbiljnih medija širom sveta. Mnogi nisu shvatili da je u pitanju izmišljena vest, ali neki i jesu, pa je tako recimo ruski list Komsomolska pravda detaljno istražio priču, čak su konsultovali i naučnike i napravili grafik koji objašnjava da li je fizički moguće uraditi ono što je naš junak Dragan Stević uradio. Dokazali su da pod nekim uslovima to jeste moguće, ali mi uvek napominjemo da ne treba pokušavati.

Uprkos svemu, Dragan Stević je na nekim inostranim sajtovima te godine proglašen i za ličnost godine, ali niko nije uspeo da ga pronađe kako bi se makar zahvalio na nagradi. Nažalost, pravi mediji su u međuvremenu prilično degradirali tako da se sve ređe desi da neko prenese neku izmišljenu Njuzovu vest, ali se zato vrlo često dešava da mediji jedni od drugih prenose lažne vesti koje oni pišu. Leb nam uzimaju takoreći.

* Koje vaše vesti su zaživele kao stvarne, sem ajkule? A koja je za ovih 10 godina najčitanija?

Bilo je dosta takvih tekstova, na počecima Njuza ljudi su verovali da je u Novom Sadu otvorena klinika za odvikavanje od lajkova ili da se u Beogradu zabranjuje seks posle 22 časa, kasnije su ponovo čak i neki zapadni mediji poverovali da je Stros-Kan savetovao Vučića da zaposli više žena u Vladi Srbije.

Takve stvari se dešavaju povremeno, ali često se dešava i da ne poveruju mediji u neki tekst, ali da to učine čitaoci, pogotovo kad je Vulin u pitanju. Ne umemo da objasnimo taj fenomen. Što se tiče najčitanijeg teksta, to je i dalje ajkula, ali jedva čekamo da vidimo ko će joj preuzeti tu titulu.

* Na koju vrstu humora se kod nas najbolje reaguje? Da li je to satira na političku situaciju ili nešto drugo?

Satira koja se bavi političkim temama svakako je najzahvalnija za širu publiku jer su akteri, za razliku od Nušićevog i Domanovićevog vremena, u našim tekstovima pravi.

Praktično imamo pozorište uživo sa glumcima koji svoje uloge obavljaju vrhunski, nesvesni da su u predstavi  koja se odigrava u našem teatru, ali koju mi čak skoro i da ne režiramo, već vrlo malo prilagodimo da deluje smešnije i zabavnije, mada se često desi da ne promenimo ništa, kada nastaju čuveni „nije njuz“ komadi, što publiku dovodi u jednu mentalnu zabludu o količini našeg udela u toj predstavi, a koja je lišena toga.

Bavimo se i vanvremenskim temama, ali publika definitivno najbolje reaguje na komade sa pravim „glumcima“, koji se, pored ove glume za nas, bave i politikom.

* Kako je došlo do saradnje sa Kesićem? Ko se tu kome više prilagođavao?

Do saradnje Njuza i Kesića došlo je sasvim slučajno. Viktor i Marko su se sa njim upoznali, jer su zajedno gostovali na jednoj radijskoj emisiji. Nakon emisije su otišli na piće i tamo su pričali o daljim planovima.

Kesić, koji u to vreme nije imao emisiju, rekao je da bi jako voleo da se bavi političkom satirom, nešto u stilu emisija Daily Show i Colbert Report. Zajedno sa svojim prijateljem, današnjim producentom i rediteljem 24 minuta Saletom Saničaninom, došao je na tu ideju, ali se požalio da su mu za takav zahtevan projekat potrebni scenaristi, jer to ne bi mogao sam da piše iz nedelje u nedelju.

Mi smo nekoliko meseci ranije razmišljali kako bismo voleli da pišemo za emisiju tog tipa, ali niko od nas nije video sebe kao voditelja. Te večeri je postalo jasno da Kesiću trebaju scenaristi, a nama voditelj, pa smo odlučili da probamo zajedno da nešto uradimo. Tri meseca kasnije emitovana je pilot-emisija 24 minuta, a nekoliko meseci posle toga je krenula da se redovno emituje.

* Da li vas pogađaju kritike, kako reagujete na njih? Uglavnom su to tvrdnje za koga radite, ko vas plaća…

Kritike su nezaobilazne u ovom poslu i ne možemo da kažemo da nas pogađaju. Ranije nam je bilo zanimljivo, drugačije smo reagovali, čak smo pokušavali i da objasnimo šta smo hteli da poručimo nekim tekstom koji neki čitalac nije najbolje razumeo, ali sada to više ne radimo.

Polazimo od toga da jasno pišemo i da ako je neko nešto pogrešno razumeo iz našeg teksta, teško naše pojašnjenje može da mu promeni mišljenje. Te priče za koga radite su oduvek bile prisutne u Srbiji i one su jedan od razloga zašto smo prvih godinu i po odbijali da imamo bilo kakve reklame, baš zato da nas ne bi povezivali sa firmama koje bi se reklamirale i sa ljudima koji stoje iza njih.

Danas su ti komentari dosta banalniji, ako kritikujete vlast, momentalno vam neko lepi etiketu da vas plaća Đilas, pa bi tek sada bilo besmisleno da nas ti komentari pogađaju.

* Šta planirate u budućnosti?

Teško je u Srbiji planirati šta ćeš raditi u budućnosti. Njuz već sada postoji jedno devet, ako ne i devet i po godina duže nego što smo mogli da zamislimo kada smo počinjali pre deset godina. Svakako niko od nas nije tada mogao da pomisli da će od ovoga moći da živi.

Želja nam je da nastavimo da se bavimo ovim poslom, najviše zbog toga što još uvek u njemu uživamo. Velika je privilegija raditi u Srbiji ono što voliš, zajedno sa ljudima koje beskrajno ceniš. Jedan od razloga što nam ovaj posao posle deset godina nije dosadio je i taj što već godinama ne pišemo samo za sajt, koji će svakako uvek biti naša prva ljubav, već smo vremenom počeli da radimo razne druge stvari, a sve su to novi izazovi koji nas raduju.

Tu je, naravno, emisija 24 minuta, koja se emituje već sedam godina, a pored toga, objavili smo tri knjige, imali smo jedno vreme štampano izdanje baš u Danasu, emisiju na radiju, pisali smo scenario za jednu seriju, poslednjih godinu dana imamo video vesti na sajtu, radili smo razne kreativne kampanje za neke brendove, držali smo tribine po celoj Srbiji, gde smo imali priliku da malo popričamo sa ljudima koji nas čitaju.

U poslednje vreme se bavimo podkastom i to nam je veliko osveženje, prija nam da neformalno pričamo o aktuelnim temama, a vidimo da se to i gledaocima i slušaocima sviđa, pa to svakako planiramo da radimo i narednih meseci. Verovatno ćemo smisliti još nešto, jer ono što smo do sada mogli da zaključimo je da će u Srbiji, ma koja stranka da je na vlasti, uvek biti dosta materijala za posao kojim se bavimo.

Pravo je čudo da postojimo

Kako vam danas izgleda „avantura“ Njuz.neta nakon 10 godina postojanja? Jeste li očekivali ovakvu popularnost?

Njuz je svoju najveću popularnost doživeo na samom početku. Od tada sve ide nizbrdo i pravo je čudo da i dalje postojimo. To zapravo više govori o vama koji nas čitate nego o nama. Da niste bili tako uporni u čitanju onoga što pišemo mi bismo se odavno ugasili. Svaka čast i sramite se!

Ko je sve u redakciji

Ostali članovi redakcije Njuz.net su: Darko Crnogorac, Bojan Savić, Bane Grković, Vladimir Vuković, Jelisaveta Miletić, Jasmina Gavrilov Dražić, Uroš Bogdanović, Bojan Ljubenović i Dejan Nikolić.