Foto: FB/Nobel Prize/printscreenŠvedska kraljevska akademija nauka odlučila je da Nobelovu nagradu za hemiju 2024. dodeli Dejvidu Bejkeru „za računarski dizajn proteina“, kao i Demisu Hasabisu i Džonu M. Džamperu „za predviđanje strukture proteina“.
Dobitnici će podeliti novčanu nagradu u iznosu od 11 miliona švedskih kruna (oko 1.000 000 evra). Nagrada za hemiju se dodeljuje od 1901. godine i do sada je bilo 115 laureata.
Nobelova nagrada za hemiju 2024. govori o proteinima, genijalnim hemijskim alatima u životu.
Kako se navodi u obrazloženju, Dejvid Bejker je uspeo sa gotovo nemogućim podvigom izgradnje potpuno novih vrsta proteina. Demis Hasabis i Džon Džamper razvili su AI model za rešavanje 50-godišnjeg problema: predviđanje složenih struktura proteina. Ova otkrića imaju ogroman potencijal.
“Raznolikost života svedoči o neverovatnoj sposobnosti proteina kao hemijskih alata. Oni kontrolišu i pokreću sve hemijske reakcije koje su zajedno osnova života. Proteini takođe funkcionišu kao hormoni, signalne supstance, antitela i gradivni blokovi različitih tkiva. Proteini se generalno sastoje od 20 različitih aminokiselina, koje se mogu opisati kao gradivni blokovi života. Dejvid Bejker je 2003. uspeo da iskoristi ove blokove da dizajnira novi protein koji je bio drugačiji od bilo kog drugog proteina. Od tada, njegova istraživačka grupa proizvodi jednu maštovitu kreaciju proteina za drugom, uključujući proteine koji se mogu koristiti kao farmaceutski proizvodi, vakcine, nanomaterijali i sićušni senzori”, navodi se u obrazloženju.
Drugo otkriće se tiče predviđanja proteinskih struktura. U proteinima, aminokiseline su povezane u duge nizove koji se savijaju da bi napravili trodimenzionalnu strukturu, koja je odlučujuća za funkciju proteina.
Od 1970-ih, istraživači su, kako navode, pokušavali da predvide proteinske strukture iz sekvenci aminokiselina, ali je to bilo veoma teško. Međutim, pre četiri godine došlo je do zapanjujućeg prodora.
“Hasabis i Džamper su 2020. predstavili AI model pod nazivom AlphaFold2. Uz njegovu pomoć, uspeli su da predvide strukturu gotovo svih 200 miliona proteina koje su istraživači identifikovali. Od njihovog proboja, AlphaFold2 je koristilo više od dva miliona ljudi iz 190 zemalja. Među bezbroj naučnih primena, istraživači sada mogu bolje razumeti otpornost na antibiotike i kreirati slike enzima koji mogu da razgrađuju plastiku. Život ne bi mogao postojati bez proteina. To što sada možemo da predvidimo proteinske strukture i dizajniramo sopstvene proteine donosi najveću korist čovečanstvu”, dodaje se u saopštenju Švedske kraljevske akademije nauka.
Prošlogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za hemiju, Amerikanci Lui Brus i Aleksej Ekimov, nagrađeni su za otkriće i sintezu kvantnih tačaka.
Prva Nobelova nagrada za hemiju dodeljena je 1901. holandskom hemičaru Jakobusu Henrikusu van ‘t Hofu, „za otkriće zakona hemijske dinamike i osmotskog pritiska u rastvorima“.
Najmlađi dobitnik ove prestižne nagrade za hemiju imao je 35 godina. Francuz Federik Žolio dobio je Nobelovu nagradu 1935.godine za sintezu novih radioaktivnih elemenata. Nagradu je delio sa svojom suprugom Iren Žolio-Kiri.
Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju imao je 97 godina. Ova prestižna nagrada dodeljena je Nemcu Džoniju B. Gudinafu 2019. godine za razvoj litijum-jonskih baterija.
Nagradu je delio sa još dva naučnika, Englezom M. Stenli Vitingamom i Japancem Akirom Jošinom.
U utorak je objavljeno da su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku Džon J. Hopfild i Džefri E. Hinton za temeljna otkrića i pronalaske koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim neuronskim mrežama, a u ponedeljak smo saznali i da je Nobelova nagrada za medicinu ove godine pripala Viktoru Ambrosu i Gariju Ruvkunu, za otkriće mikroRNK i njenu ulogu u post-transkripcionoj regulaciji gena.
Sutra se objavljuje ime laureata Nobelove nagrade za književnost, u petak za mir, a u ponedeljak za ekonomiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
