Noć u biblioteci u Trinaestoj gimnaziji: Veče humora i satire uz Petričića i Njuzovce

Otkud ova tema, kada kao da nikada nije bilo manje mesta za veselje i humor imajući u vidu tmurnu stvarnost našeg društva?

– Prvo, zato što je smeh znak života koji odoljeva, koji uspeva da kroz duhovitost nađe utočište smisla čak i kad je najteže. Čovek je jedino biće koje se smeje i uživa u humoru i svako od nas je svestan i iskusio je dragocenost tih trenutaka duševne razgaljenosti. Bez smeha život bi izgubio značenje i boju i zato ga negujemo, čuvamo, praktikujemo i proučavamo baš sad kad je tako teško i tmurno. Drugi razlog je moć satire, tok fantastičnog oružja za odbranu duha slobode kroz vekove. Ubitačnost karikature kao sredstva protiv zaglupljivanja i totalitarne svesti je centralni motiv ovogodišnje „Noći u biblioteci“ i njoj će biti posvećeno nekoliko prezentacija, predavanja i izložbi, a glavni gost večeri biće jedan od naših najznačajnijih karikaturista Dušan Petričić. U holu škole će biti otvorena izložba njegovih karikatura, koje nam svaka na svoj jedinstveno duhovit način, govore o značaju slobode, dostojanstva i otpora nabujalom zlu kao najvažnijem obliku egzistencije dostojne čoveka u Srbiji leta 2022 – kaže za Danas Zoran Bašić, bibliotekar Trinaeste gimnazije.

Za sutrašnju „Noć u biblioteci“ osmišljen je bogat program.

Priloge su pripremili učenici i profesori adaptirajući dela Duška Radovića i Mome Kapora, a prisutni će imati priliku da čuju odgovore na pitanja „Smeje li se Bog“ (profesor verske nastave) kao i analizu ratne karikature (profesori istorije sa učenicima), kao i objašnjenje „Crnog humora u geografiji“ (profesorka geografije sa učenicima.

– Smehom i satirom te večeri bavićemo se i iz perspektive specifičnog britanskog humora (profesor engleskog sa učenicima), kao i kroz upoznavanje sa delom čuvenih francuskih satiričara iz časopisa “Charlie Hebdo” (profesorka francuskog sa učenicima). Posle ponoći gosti će nam biti i ekipa Njuz neta Jelisaveta Miletić, Marko Dražić i Viktor Marković. Svojim specifičnim humorom kojim oslikavaju svu rugobu naše mučne stvarnosti, ali i lepotu duha u otporu laži i manipulaciji na pravi način ćemo zaokružiti i ovogodišnju noć u biblioteci – navodi Bašić.

On objašnjava da je manifestacija „Noć u biblioteci“ nastala iz potrebe za redefinisanjem modela slavljenja, koje biva upriličeno na kraju školske godine.

– Tradicionalni način obeležavanja završetka srednjoškolskog obrazovanja gotovo da je identičan u školama po Srbiji, a podrazumeva zabave organizovane ispred ili izvan školskih zgrada, kojima prisustvuju maturanti, dok nekolicina nastavnika biva zadužena za zavođenje reda. Ukoliko se izbegnu neprijatni incidenti, ove proslave, obeležene konvencionalnošću, pasivnim i inertnim odnosom učesnika, ne razlikuju se od sličnih okupljanja, čija su obeležja jedino zabava i kvantitet – ističe Bašić.

Svečanost drugačijeg karaktera razvila se, dodaje, motivisana željom da se gimnazijalcima ponudi proslava drugačija od svega što su doživeli za vreme četvorogodišnjeg školovanja i koje će se sa zadovoljstvom sećati.

– U biti ideja nije originalna, već je inspiracija za nju potekla od najave jednog francuskog časopisa da se na prestižnom Fakultetu L’École normale supériure u Parizu održava svečanost Noć sa Sartrom, u trajanju od kasnih večernjih do ranih jutarnjih časova. Manifestacija ovog tipa nije prva koja je realizovana na ovom fakultetu, ali je ovoga puta u središtu pažnje profesora i studenata bila figura Žan Pol Sartra, a priređeni raznovrsni program bio je posvećen njegovom filozofskom i književno-teorijskom radu. Podstaknuta originalnom idejom i primerom dobre prakse, nastala je potreba da se i učenicima naše gimnazije ponudi slično koncipiran sadržaj, koji će doprineti da školu, ali i školsku biblioteku sagledaju u drugačijem kontekstu, a da svoje srednjoškolsko obrazovanje završe obogaćeni novim znanjima i iskustvom – kaže Bašić.

Otvorena do ranih jutarnjih časova, biblioteka Trinaeste gimnazije svake godine okuplja, ne samo maturante, već i sve one koji žele da učestvuju ili da prisustvuju programu.

Programski sadržaj manifestacije, na predlog učenika i nastavnika, osmišljava se tako da prezentuje rezultate rada i interesovanja, koji su u toku školske godine ispoljeni kroz nastavne i vannastavne aktivnosti.

– Čini se da je biblioteka više nego ikad, što od strane učenika, što od strane nastavnika, prepoznata kao kulturno jezgro škole. Ne samo unutar kolektiva, organizacija i realizacija ovakve svečanosti, doprinela je zasnivanju ili osnaživanju već postojećih oblika saradnje sa istaknutim pojedincima, kulturnim i naučnim institucijama – ističe Bašić.

„Manifestacija Noć u biblioteci“ se održava od 2013. Te godine učenici i nastavnici su se, između ostalog, bavili tumačenjem velikih slika iz prošlosti, a centralni govor koji je trajao do jutra bio je posvećen filozofu Žan Pol Sartru.

Od 2014. se prešlo na „tematsko“ obeležavanje kraja školovanja svake generacije maturanata i to tako što se birala neka generalna tema kojom su se bavili interdisciplinarno, tako što bi osnovnu idejnu inspiraciju osvetlili iz različitih naučnih, umetničkih i životnih uglova.

Struktura „Noći u biblioteci“ sastojala se od sedam do deset priloga u formi predavanja, prezentacija, kraćih filmova, eksperimenata, izložbi, dramskih prikaza ili performansa koje su organizovali predmetni profesori sa grupama učenika.

Svi ti prilozi su bili objedinjeni temom u najširem smislu, a između delova programa izvođene su muzičke tačke u organizaciji profesorke muzičke kulture Petrice Ignjatović.

– Program bi bio krunisan, najčešće oko ili posle ponoći, glavnim predavanjem/prezentacijom koja je pripadala izuzetnim autoritetima u oblasti koju smo obrađivali. To su najčešće bili profesori univerziteta, pisci, umetnici, vrhunski naučnici, koji su nam svojim nastupima „krunisali“ svaku noć i davali sintezu i dubinsku interpretaciju onoga što je bilo predmet kreativnog istraživanja učenika i profesora iz različitih perspektiva – kaže Bašić.

Tema „Noć“ je, na primer, bila motiv da profesori sa grupama učenika obrade noć kao motiv u književnosti, noćne životinje, noć kao inspiraciju slikarima i kompozitorima, noć kao astronomski fenomen, dejstva noćne avijacije u Drugom svetskom ratu.

Tema „San“ je sledeće godine pokrenula kreativne asocijacije o snu u umetnosti, poeziji, filmu, obrađen je san kao fiziološki i mentalni proces, a glavno predavanje je bilo posvećeno tumačenjima snova i to oslonjeno na  Jungovu analitičku teoriju.

– Tema „Sloboda“ svakako je bila jedna od najuspešnijih izvora inspiracije za noć u biblioteci. Bavili smo se filozofskim, psihološkim, političkim, naučnim i umetničkim aspektima te ključne odrednice ljudske egzistencije. Noć je na najbolji način oplemenio i uveličao našu manifestaciju Jovo Bakić, profesor na katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Da ne bežimo od kontroverznih i osetljivih tema pokazala je i noć u biblioteci na kojoj smo se bavili seksualnošću. Opet su se dimenzije plodno ukrstile psihološki, socijološki, biološki, religijske. Glavni predavač nam je bila profesorka i poznata spisateljica Sanja Domazet – priseća se Bašić.

On dodaje da su sve ove važne teme kojima su se bavili imale zajednički imenitelj – da na originalan i koristan način isprate maturante i da kroz tu noć zabavno i poučno završe svoj boravak u „Trinaestoj“, sigurni da su četiri godine proveli u okruženju pravih vrednosti koje će ih voditi kroz život.