Nolan-Roll: Prevencija je ključ u borbi protiv nasilja (VIDEO)

„Važno je da ja znam, ako me neko napadne na ulici i pozovem policiju, da će oni doći, verovati mi, da će se ophoditi prema meni sa poštovanjem i da, ako se pokaže da je mene neko udario, da će on dobiti kaznu“, objašnjava Jelena na šta je mislila pod posledicama i sprovođenjem zakona.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja prema ženama razgovarali smo sa Jelenom Nolan-Roll kao stručnjakinjom za ovu oblast koja trenutno živi i radi u Bristolu, u Velikoj Britaniji. Jelena je odrasla u Srbiji, te poznaje i i dalje prati dešavanja i način života ovde, ali sa Zapada donosi nova iskustva i prakse u prevenciji nasilja prema ženama.

Za početak ona definiše ko su nasilnici, kakve tipove nasilja vrše i ističe da je prevencija, koja podrazumeva angažovanje celog društva i promenu obrazovnog koncepta – ključna.

– Najčešći oblik nasilja prema ženama je od strane onih koji misle da je nasilje ok. I to je uzrok svih vrsta – i partnerskog i finansijskog i intimnog nasilja. Najveća promena može da se napravi ako se priča o tome. Tu najviše društvo može da pomogne. Ti nasilnici negde u sebi misle da je potpuno u redu udariti nekoga, ali ako postoje dobri zakoni i ti zakoni imaju posledice onda će oni shvatiti da to nije u redu. Treba nam dobro obrazovanje u tom domenu, dobra primena zakona i da te posledice budu jasno vidljive – navela je Nolan-Roll.

Prepoznati tip nasilnika

Ona dodaje da u posebnu kategoriju nasilnika spadaju oni koji znaju da to što čine nije u redu, ali se nakon nasilja izvinjavaju, tvrde da im to nije bila namera, a onda ponavljaju ovakvo ponašanje. Njih naša sagovornica svrstava u tip nasilnika „manipulatora“.

– Onaj koji izvinjenje koristi kao mehanizam manipulacije zna da društvo misli da to nije u redu ali on takođe misli da je on iznad svega toga i da on zna bolje. Oni posebno dugo obrađuju žrtvu, učine da ona bude sama, odvojena od svih svojih prijatelja, često ubeđena da je sve loše što joj se dešava njena greška – navela je Nolan-Roll.

Ona ističe i da među prvim koracima za osnaživanje žrtve jeste da ona shvati sa kakvim tipom nasilnika je suočena, da postane svesna mehanizama kojima on na nju utiče, od pomenute manipulacije, do „minimizacije“ kao što je ubeđivanje „nemaš oko čega da plačeš“ do prebacivanja krivice na žrtvu, kao što je poruka „ja ti to ne bih uradio da me ti nisi izazvala“.

– Postoji i mehanizam koji se danas popularno naziva „gaslighting“ – to je promena realnosti, ubeđivanje žrtve u nešto drugačije od onoga što je stvarnost gde se ona dovodi u poziciju da sumnja u ono što vidi pred očima. Recimo čula sam od jedne žrtve da joj je nasilnik rekao „nisam ja tebe gurnuo, to je bilo kontrolisano guranje. Ja da sam hteo da te gurnem, učinio da proletiš kroz pod“ – ukazuje Nolan-Roll.

Posebna metoda je i ubeđivanje žrtve da ona ne može bez nasilnika što se često koristi i kada ona finansijski zavisi od partnera, pa joj se poručuje „samo se seti ko ovde zarađuje“.

Nolan-Roll objašnjava i da je ovo često u sprezi sa finansijskim nasiljem koje je i posebna kategorija nasilja koje se zasebno treba sagledati i pojavljuje se u svim slojevima društva, ne samo u siromašnijim, kako se naizgled čini.

– To se dešava i ženama koje dobro zarđuju ali suprug uzima sav njihov novac pod izgovorom „ne znaš ti sa parama“. Nažalost, nasilje se pojavljuje u svim slojevima društva. Ali kada su žene posebno finansijski ugrožene tu društvo treba puno da pomogne, treba da postoje fondovi koji će pomoći ženama u takvim situacijima i adrese na koje one mogu da se obrate – navodi naša sagovornica.

Osnaživanje počinje i pre odlaska od nasilnika

Osim što je za žrtvu od velike pomoći da prepozna sa kakvim vidom nasilnika ima problem, i pre nego što zatraži pomoć institucionalno ili od ljudi u svom okruženju, Nolan-Roll ukazuje da ona i tokom trajanja tog odnosa može da radi na svom osnaživanju.

– Ona treba da nauči da veruje sebi. I treba da se zna da žene koje ostanu sa nasilnikom i dalje osnažuju sebe na milion načina. Ponekad je ostati sa nekim način osnaživanja zato što ona možda još nije spremna da ode. Recimo imala sam slučaj žene koja je htela da ode i shvatila da je vreme za to, ali isto tako nije finansijski mogla da se izdržava. Onda se dosetila da počne da pegla veš za novac, pomagala na taj način komšinicama, malo po malo, dok je muž na poslu, dok nije skupila dovoljno novca da može da ode sa decom od njega – naglašava Nolan-Roll i ističe da je ovo jedan od sjajnih primera kako je žena još tokom nasilničkog odnosa uspela da nađe način da radi na tome da ode iz takve situacije.

– To jeste trajalo i nije bilo nimalo lako, ali bitno je da se osoba oseti sigurno u tome što radi. Ne postoji univerzalni način osnaživanja – navela je Jelena.

Ono što psihološkinja vidi kao univerzalno, kod svakog pokušaja osnaživanja, jeste da osoba treba da prepozna svoje potrebe, želje, ambicije, šta im prija i odgovara i da veruje tom svom osećaju „iz stomaka“.

– Osnaživanje je ono što vama znači da budete autentični i verni sebi. Zato što ljudi znaju, svi mi znamo šta nama prija, a šta ne. A onda nas uče, pogotovo kao žene, da igornišemo to osećanje. Zapravo jedino što možemo jeste da naučimo da verujemo sebi kada kažemo „meni se ovo ne sviđa“. Onda i kao društvo zajedno treba da verujemo tim ženama. To je dobar način odbrane od manipulatora. Mi umemo da prepoznamo, nama stomak kaže. Mi čitamo jezik tela, mikroekspersije i nešto što radimo u deliću sekunde, možemo da prepoznamo da neko nema iskrene namere ali ne možemo sebi racionalno da objasnimo zašto to mislimo – navodi psihološkinja.

Nama treba „srpski model“ prevencije

Sa druge strane, čitavo društvo treba da radi na prevenciji nasilja jer „nasilnici ne postaju nasilnici bez podrške onih oko njih“, kako upozorava Jelena.

– Što više znamo o postavljajnju granica, što više znamo o tome kako da zaštitimo sebe, pa i druge,  recimo našu decu, to su manje šanse da pod a) podržimo nasilnike, b) napravimo nasilnike u našem društvu i c) i sami postanemo žrtve – istakla je sagovornica.

Za društvo u Srbiji, kako kaže Nolan-Roll, najbolje bi bilo da pronađe svoj model pomoći žrtvama koji će biti prilagođen kontekstu i specifičnostima društva, jer nije dovoljno samo „prepisati“ nešto iz bilo koje druge zemlje, ma kako ona uspešna možda bila u radu na prevenciji nasilja.

– Kakav god bio britanski, američki ili ruski model, kod osnaživanja i prevencije je najbolje naći „naš“ model. Srbiji treba „srpski model“ – nešto što bi se gradilo na snagama koje srpsko društvo ima. A te snage postoje. Postoji snaga zajednice, postoje dobri brakovi u Srbiji, samo treba da vidimo šta je to što oni rade, i kako mi možemo da iskoristimo to znanje da naučimo ljude da budu bolji. Kako se naše žene bore sa problemima? Džabe ako mi znamo šta radi američka žena ili ruska žena, ako ti nije primenjivo u domaćem kontekstu – naglasila je Nolan-Roll.