Nominacija Nataše Kandić atak na „državnu“ verziju ratova 90-ih

„Topli zec“ koji je deo domaćih medija pripremio za Natašu Kandić, kao posledicu vesti da je osnivačica Fonda za humanitarno pravo nominovana za Nobelovu nagradu za mir, nastavak je višegodišnjeg tretmana kojem bivaju izloženi svi oni koji otvaraju teme suočavanja sa prošlošću i uloge Srbije u ratnim zločinima, smatraju sagovornici Danasa.

„Podržala teroriste, sada juri Nobela“, „Šiptarija: Američki kongresmeni predlažu Natašu Kandić za Nobela“, „Šešelj: Kandićka je za kolac, a ne za Nobela“ neki su od naslova dnevnih listova dan nakon što se pojavila vest da je osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić nominovana za Nobelovu nagradu za mir.

Za Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava, ovakva reakcija dela javnosti je skandalozna. Prema njenim rečima, predstavnici aktuelne vlasti nominaciju Nataše Kandić doživljavaju kao atak na svoje viđenje uloge Srbije u ratovima iz devedesetih.

– Obrazloženje nominacije može da se čita i kao spisak stvari koje je država trebalo da uradi, ali nije. Aktuelna vlast je poništila skroman iskorak koji je ova zemlja napravila u suočavanju sa prošlošću. Trenutno se rehabilituje Slobodan Milošević, negira se uloga Srbije u ratovima, a vidimo da se radi i na podrivanju presuda Haškog tribunala – naglašava Biserko.

Vesna Petrović, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, kako navodi, u javnom „čerečenju“ Nataše Kandić vidi nastavak višedecenijskog trenda.

– Svako ko se usudi da insistira na suočavanju sa prošlošću prolazi kroz sličan tretman. Umesto toga, trebalo bi da smo svi srećni zato što je neko iz Srbije nominovan za tako prestižnu nagradu – kaže Petrović.

Međutim, iako tvrdi da je negativan odnos prema antiratnim aktivistima u Srbiji konstanta, Vesna Petrović navodi da se situacija u poslednjih nekoliko godina pogoršava.

– Moj utisak je da su desničarske organizacije sve glasnije. Da li su oni pušteni od strane pojedinih zvaničnika, to ne znam, ali je evidentno da nema zvaničnih reakcija u kojima se osuđuju aktivnosti ekstremne desnice. Odsustvo javne osude služi kao vetar u leđa tih osoba – ističe Petrović.

Dragan Janjić, glavni urednik agencije Beta i potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), ističe da reakcija na vest o nominaciji Nataše Kandić pokazuje duboku podeljenost našeg društva.

– Logično bi bilo da svaka zemlja pozdravi ovakvu vest. Nataša Kandić je svojim hrabrim radom svakako zaslužila nominaciju za Nobelovu nagradu i nadam se da će i da je osvoji – ističe Janjić, dodajući da negativne reakcije dela društva pokazuju našu „političku nezrelost“.

Podsetimo, predsednik Helsinškog komiteta u SAD kongresmen Rodžer Viker i član Doma za spoljne poslove Kongresa SAD Eliot Ejndžel nominovali su Natašu Kandić i Fond za humanitarno pravo za Nobelovu nagradu za mir za 2018. godinu. „Više od 25 godina FHP se bori za pravdu za žrtve ratnih zločina i protiv ekstremnog nacionalizma i etničkih tenzija na Zapadnom Balkanu“, navodi se između ostalog u tekstu nominacije. U obrazloženju nominacije se dodaje da je temeljito dokumentovanje ratnih zločina, koje je obavio FHP, postalo od esencijalnog značaja za obezbeđivanje pravde, kako za Međunarodni krivični sud za ratne zločine u Hagu, tako i za nacionalne sudove za ratne zločine.

Inicijativa mladih: Predsednik da osudi kampanju mržnje

Inicijativa mladih za ljudska prava zahteva od nadležnih državnih organa da procesuiraju sve one koji prete Nataši Kandić, a od predsednice Vlade i predsednika Srbije očekujemo da se oglase tim povodom i osude kampanju mržnje koju prati antialbanski ksenofobični folklor, saopštila je juče ova organizacija.