Foto: Aleksandar RokićSrbija je već preduzela važne korake u oblasti cirkularne ekonomije i „za to postoji struktura“, ali treba raditi na podizanju svesti firmi i pojedinaca o značaju upravljanja otpadom, izjavio danas je u Kragujevcu ambasador Finske Kimo Lahdevirta.
U izjavi novinarima on je naveo da je Privredna komora Srbije osnovala digitalnu platformu – hab za cirkularnu ekonomiju, kao i da je u toku i izrada Nacionalnog akcionog plana za cirkularnu ekonomiju.
„U tom pogledu je jako bitno da se malo osvestimo u oblasti upravljanja otpadom. Ono što je najvažnije, i što mi trenutno radimo, je podizanje svesti kako firmi tako i potrošača odnosno pojedinaca, jer je ovo naša zajednička stvar. Mi smo ovde da nadjemo partnere i da u tome pomognemo“, rekao je Lahdevirta, koji je učestvovao na konferenciji o nordijskim iskustvima u cirkularnoj ekonomiji koja je održana u hotelu „Šumarice“.
Ocenio je da se cirkularna ekonomija tiče svih – i potrošača, i firmi, i životne sredine, jer se radi o prirodnim resursima.
„U cirkularnoj ekonomiji nema otpada. Ono što je otpad u jednoj vrsti industrije, to predstavlja sirovinu za drugu vrstu industrije. Na nama je da to dobro razumemo i iskoristimo prilike za ekonomski napredak i zaštitu životne sredine“, poručio je ambasador Finske.
Lahdevirta je rekao da je u Evropskoj uniji (EU) svest potrošača na prilično visokom nivou, jer oni sada zahtevaju proizvode koji su izradjeni na održiv način.
Kazao je da smatra da je to dobra praksa i za druge države ukoliko budu želele da svoje proizvode izvoze na područje EU.
Lahdevirta je podsetio da je Finska prva država koja je počela da se bavi cirkularnom ekonomijom tako što je razvila mapu puta za cirkularnu ekonomiju pre pet godina i od tada je, kako je istakao, svakog dana primenjuju.
Dodao je da je važno sve ono što rade „kod kuće“, ali je potrebna i saradnja sa partnerima i drugim državama.
Naglasio je značaj usvajanja regulative EU u oblasti cirkularne ekonomije.
Zamenik ambasadora Švedske Aleksandar Pejr Dutrej je rekao novinarima da Srbija ima ogromne mogućnosti za cirkularnu ekonomiju, odnosno da se u ovoj oblasti „uspostavi velika industrija“.
Precizirao je da su mogućnosti u tome da se otpad transformiše u resurs koji će se koristiti za različite namene.
„Polazna tačka je da se konačno krene sa pravom separacijom otpada, trebalo bi da odvajate ostatke hrane i komunalni otpad, jer ostaci hrane mogu da se iskoriste za proizvodnju biogasa“, rekao je Dutrej.
Poručio je da je osnovna stvar da prestanemo sve to da posmatramo kao trošak, već kao veliku mogućnost za ostvarivanje prihoda.
„Od ostataka hrane pravite biogas koji iskoristite za gorivo za autobuse u gradskom prevozu. U Švedskoj imamo veliki broj gradova u kojima gradski prevoz isključivo koristi gorivo koje je proizvedeno od ostataka hrane koje građani odvajaju“, rekao je Dutrej.
Zamenik gradonačelnika Kragujevca Ivica Momčilović je podsetio da Kragujevac ima Reciklažni centar za odvajanje otpada .
Istakao je i projekat „Čista Srbija“ u okviru kojeg će biti izgrađena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kragujevcu, Batočini i Stragarima.
„Obezbedili smo lokaciju 120 hektara za gradsku deponiju, a postojeća će biti zatvorena i rekultivisana i gradićemo spalionicu koja će biti generator električne energije i tople vode“, rekao je Momčilović.
Naveo je da je za lokalnu samoupravu Kragujevca značajno da čuje nordijska iskustva o načinu odvajanja i prerade ostataka hrane, kako u firmama, tako i u domaćinstvima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
