Nordijski pakt odgovor na plan Rusa

Malo ljudi tako dobro poznaje bezbednosno okruženje na severu Evrope kao estonski premijer Tarmo Kouts. Kao niži oficir sovjetske trgovačke mornarice, Kouts je, piše EUobserver, sedamdesetih godina ka Evropi prevozio drvnu građu Karskim i Barencovim morem. Kada je Estonija stekla nezavisnost pomogao je izgradnju njenih oružanih snaga, napredujući do čina viceadmirala. Pre tri godine pažnju mu je privukla vest da je posada ruske podmornice postavila zastavu svoje zemlje na morskom dnu pod Severnim polom.

– Tom operacijom Rusi su poručili „tu smo, prvi smo stigli i ovo pripada nama“. Kada je reč o Severnom Ledenom okeanu, Rusi imaju značajne pomorske kapacitete u Murmansku i mnogim drugim lukama – rekao je Kouts.

Kouts podržava inicijativu Danske, Finske, Islanda, Norveške i Švedske da zajedno pripreme odgovor na topljenje polarnog leda i nadolazeću trku za prisvajanje novih mineralnih resursa i trgovačkih puteva. O Nordijskom paktu ministri spoljnih poslova navedenih država raspravljali su minulog novembra u Rejkjaviku. Ponovo će se okupiti aprila naredne godine u Helsinkiju.

Podstrek za formiranje Pakta ministri su našli u Stoltenbergovom izveštaju, listi predloga koju je sačinio Torvald Stoltenberg, bivši norveški šef diplomatije i ministar odbrane, otac sadašnjeg premijera. Izveštaj, između ostalog, sugeriše formiranje: vojnih i civilnih snaga za nestabilne regione, jedinice za vanredne situacije, zajedničke obalske straže; izgradnju zajedničke podmornice; stvaranje sajber odbrambenih sistema, zajedničkog sistema za satelitski, vazdušni i pomorski nadzor i jedinice za istragu ratnih zločina.

Stoltenbergov izveštaj, takođe, predlaže stvaranje zajedničkih konzulata u državama u kojima svih pet nordijskih država nema misije. I, što je najvažnije, u duhu čuvenog Člana pet Ugovora o Severnoatlantskoj alijansi, preporučuje: „Države će se jasno obavezati kako će reagovati u slučaju da bilo koja nordijska zemlja bude napadnuta od spoljnog neprijatelja ili bude suočena sa neprihvatljivim pritiscima“. Torvald Stoltenberg je za EUobserver izjavio da njegov plan predstavlja reakciju na krupne geopolitičke promene. On ističe da se nordijske zemlje moraju postaviti ozbiljno prema problemima na Arktiku.

– Ne možemo sami istraživati i zaštititi ovo područje. Cene vojne tehnologije vrtoglavo rastu, pa možemo da biramo – saradnja ili degradacija naših odbrambenih sistema. Ako odlučimo da ne sarađujemo za dvadeset godina svega će nekoliko evropskih država imati kredibilne odbrambene sisteme – Rusija, Nemačka, Francuska i Velika Britanija – naveo je Stoltenberg.

Plan o Nordijskom paktu, koji se najpre pojavio na internet strani Nordijskog Saveta, uživa široku podršku odbrambene industrije.

– Nordijsko tržište bilo bi četvrto po veličini u Evropi, dok bi mogući razvoj nordijske tehnološke i industrijske baze trebalo da bude zasnovan na sveobuhvatniji način – rekao je Henrik Vasalo, portparol kompanije Saab.

Dobra obaveštajna saradnja

Stvaranje Nordijskog pakta utemeljenje bi imalo, prema rečima Torvalda Stoltenberga, u geografiji, kulturi i vrednostima

– Govorimo isti jezik. Osećamo međusobnu bliskost veću od one koju oseća većina drugih naroda. U nordijskim zemljama već postoji veoma dobra saradnja obaveštajnih službi, a tako je bilo čak i za vreme Hladnog rata. Bliski kontakti postoje i među „običnim“ svetom. To je pitanje poverenja i zajedničkih interesa – kazao je Stoltenberg. On primećuje da i pored toga što Švedska i Norveška nisu članice NATO, između pet nordijskih država praktično postoji „tiha“ solidarnost nalik onoj koja postoji u Severnoatlantskoj alijansi.