Norijega pred tužilaštvom u Parizu

Ekstradicijom Norijege Francuskoj, okončan je proces dug gotovo pola veka između SAD i bivšeg panamskog lidera. Za bivšeg vojnog generala sada počinje nova pravna bitka.

Olivije Mecner, jedan od njegovih francuskih advokata, istakao je nakon saslušanja iza zatvorenih vrata, da je Norijega u lošem zdravstvenom stanju. Sedamdesetčetvorogodišnji bivši lider Paname boluje od hemiplegije, delimične paralize tela. Pre poslepodnevnog, drugog saslušanja Norijegin tim odbrane najavio je da će tražiti da njihov klijent hitno bude oslobođen, iako analitičari ističu da će biti veliki uspeh ako Norijega bude stavljen u kućni pritvor.

Ukoliko Noriega bude oslobođen, prebačen u kućni pritvor ili stavljen pod bilo koji drugi oblik stroge pravne kontrole, bila bi to velika pobeda za njega nakon višedecenijskog života iza rešetaka. No, takve odluke dovele bi u nezgodnu situaciju Francusku, gde je nekoliko bivših diktatora od Haitija do Zapadne Afrike boravilo u prošlosti u luksuznim domovima stečenih od novca sumnjivog porekla. Portparol francuskog ministarstva pravde Žilijam Didijer kaže da bi sudski proces protiv Norijege k mogao da počne za otprilike dva meseca. Prema francuskom zakonu, zatvorenici osuđeni u odsustvu moraju se suočiti sa novim sudskim procesom nakon hapšenja.

Norijegin drugi francuski advokat Iv Leberkju kaže da bi njegov klijent trebalo da bude tretiran kao ratni zatvorenik, status koji je uživao i u Americi. „On bi trebalo da ima uslove vredne ratnog zatvorenika, koje francuski zakoni apsolutno ne mogu da obezbede“, navodi Leberkju. On je dodao da sve optužbe protiv njega neće još dugo biti validne s obzirom na to da je on optužen za nešto što se dogodilo isuviše davno. Norijegini advokati takođe navode da bi on trebalo da uživa imunitet od sudskog progona jer je bio šef države u vreme kada je počinio navodne zločine.

Sandra Norijega, jedna od tri kćerke bivšeg diktatora, nazvala je ekstradiciju svog oca „narušavanjem njegovih prava kao građanina te neuspehom panamske vlade da zaštiti svoje građane“.

Iako je 2007, nakon odsluženja svoje 17-godišnje kazne zatvora zbog trgovine kokainom i reketiranja na Floridi tražio da bude vraćen u Panamu, Vrhovni sud SAD odbacio je njegovu žalbu protiv izručenja Francuskoj.

Norijega je i u Panami osuđen u odsustvu gde mu je izrečena kazna od 60 godina zatvora na osnovu optužbi za proneveru, korupciju i ubistva političkih oponenata. Šef panamske diplomatije Huan Karlos Varela izjavio je juče da Panama poštuje odluku SAD da izruči Norijegu ali da neće odustati od zahteva da on bude vraćen Panami gde ga takođe čeka zatvorska kazna. Norijegin advokat iz Majamija Frenk Rubino kaže da je iz medija saznao za ekstradiciju njegovog klijenta. „Obično vlade čine ovakve stvari na mnogo profesionalniji način. Šokiran sam i iznenađen jer je moj klijent usred noći sa kapuljačom na glavi izveden iz zatvora“.

Rubino je naveo dva razloga zbog kojih nije trebalo izručiti Norijegu Francuskoj. Najpre, jer je to zabranjeno prema pravilima Ženevske konvencije te da bi nekog sa statusom ratnog zarobljenika, kao što je Norijega, trebalo poslati u zemlju u kojoj je bio zarobljen, dakle u Panamu. „Drugi razlog je taj što su zahtev za izručenje Amerikancima prvo uputile panamske vlasti koje ga terete za ubistvo. A priznaćete da je ubistvo mnogo ozbiljnije od kupovine stanova na Jelisejskim poljima.“

Od saveznika do američkog neprijatelja

Manuel Norijega je bio dugogodišnji šef panamske obaveštajne službe pre nego što je postao komandant uticajne Nacionalne garde 1982. a potom i de fakto vladar države.

Od kraja 1960-ih kada je regrutovan u CIA, smatran je važnom karikom američke obaveštajne službe i ključnim saveznikom Vašingtona u Latinskoj Americi. Savez se raspao 1987. kada je Norijega pridužio narko klanovima i učestvovao u ubistvu političkog oponenta. Godinu dana kasnije SAD ga optužuju za trgovinu drogom. Usledili su sporni parlamentarni izbori, kada Norijega proglašava Panamu „ratnom državom“. U to vreme tenzije između američkih snaga stacioniranih u zoni Panamskog kanala i panamskih trupa su na vrhuncu. Situacija se toliko pogoršala da je predsednik SAD Džordž Buš Stariji pokrenuo invaziju navodno zbog ubistva američkog marinca u Panama Sitiju, iako je operacija dugo pre toga planirana.

Norijega utočište nalazi u ambasadi Vatikana, međutim, neće dugo izdržati višednevno maltretiranje američkih vojnika koji su puštali pop i hevi metal muziku. Usledila je predaja 3. januara 1990. kada je odveden u zatvor u Majamiju. Dve godine kasnije osuđen je za trgovinu drogom, pranje novca i reketiranje, najpre na 40 godina zatvora. Kazna je kasnije zbog dobrog vladanja zatvorenika smanjenja na 30 a potom i na 17 godina.