Norveška namenila 20 miliona kruna za unapređenje slobode medija na Zapadnom Balkanu

Prepreke u slobodnom pristupu informacijama i dalje postoje, dok je pluralizam medija nedovoljno razvijen, što je posebno problematično u kriznim vremenima, istakao je Jelsta, u autorskom teksu za Asocijaciju medija.

Prema njegovim rečima jačanje nezavisnih medija i poboljšanje okruženja za novinare predstavljaju prioritet u saradnji Norveške i Srbije, a kako je dodao, Norveška zajedno sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju, Evropskom unijom i drugim partnerima, pažljivo prati i podržava reforme u medijskom sektoru.

„Ova, 2020. godina dobro je počela, usvajanjem Medijske strategije, a tekući rad na Akcionim planovima koji je prate, obećava. Veoma je pozitivno i to što Regulatorno telo za elektronske medije preuzima aktivnu ulogu i redovno objavljuje svoje odluke“, ocenio je on.

Jelsta je podsetio da su slobodni mediji temelj svakog demokratskog sistema i da svaki građanin ima pravo na sveobuhvatne informacije, a svakom novinaru koji odgovorno obavlja posao treba obezbediti najbolje moguće uslove za rad.

„Nezavisno, inkluzivno, odgovorno i edukativno informisanje jedno je od osnovnih prava u svakoj evropskoj konsolidovanoj demokratiji, bez obzira na to da li je u pitanju država članica EU, kandidat za članstvo ili, poput Norveške, praktična, ali ne i formalna članica“, dodao je ambasador Norveške.

On je naveo da novinari tokom pandemije, kada su osnovna prava građana ograničena ili sužena zbog uvođenja bezbednosnih mera, imaju dodatnu ulogu kao „psi čuvari“ koji omogućavaju javni nadzor i raspravu o adekvatnosti novih mera koje su vlasti uvele.

„Slobodan protok vesti i informacija bitniji su nego ikada do sada, kao i omogućavanje otvorenog javnog dijaloga i razmena vitalnih informacija. Zbog toga je integritet svakog novinara, urednika, upravnih odbora i vlasnika medija, od najveće važnosti. Objektivnost, tačnost i iznošenje činjenica u izveštavanju medija moraju biti prioritet a države treba da im omoguće takvo izveštavanje, u skladu sa međunarodnim standardima o slobodi izražavanja“, istakao je on.

Kako je rekao, Indeks slobode medija za 2020. godinu, koji objavljuje organizacija Reporteri bez granica, ističe da pandemija pojačava već postojeće pretnje slobodi medija.

On je istakao da su primetne sve veće tendencije širenja dezinformacija i izvrtanja činjenica, što je često ukorenjeno u raznim političkim ili ekonomskim interesima, koji medije zloupotrebljavaju kao instrumente mekog pritiska u službi različitih agendi.

„Nažalost, širom sveta svedočili smo primerima ‘infodemije’ koja je u stopu pratila pandemiju… Prenoseći činjenice, novinari doprinose jačanju opreza i spremnosti društva u celini. Zbog toga bi sigurnost novinara, kako fizička tako i psihološka, trebalo da bude na prvom mestu“, kazao je Jelsta i porio da medijske organizacije treba da se pobrinu da novinari budu obučeni o merama predostrožnosti i opremljeni zaštitnim sredstvima.

Jelsa je osudio pretnje i učutkivanje novinara zbog kritikovanja vlasti i pozvao vlasti u svim državama da brzo, efikasno i nepristrasno istraže takve pojave, ali i da se okončaju krivičnim gonjenjem i presudama, jer je to jedini način da se „izbori sa ovom izopačenom lošom praksom“.

„Sloboda medija jedan je od dva stuba ove podrške, a naš cilj je da ovim programom doprinesemo stvaranju povoljnijeg okruženja za razvoj slobodnih i nezavisnih medija, jer upravo to vidimo kao preduslov za izgradnju demokratskih društava“, naveo je ambasador Norveške.

Poziv za podnošenje predloga projekata je otvoren do 15. oktobra a namenjen je organizacijama civilnog društva koje su registrovane u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makediniji i na Kosovu.