Američkom lideru Baraku Obami juče je u Oslu zvanično uručena Nobelova nagrada za mir. Obama je izrazio duboku zahvalnost i istakao da ima drugih osoba koje su možda zaslužnije za nagradu. U govoru, koji su mnogi posmatrali kao test njegovih retoričkih sposobnosti, Obama je govorio o dva rata koje SAD trenutno vode u Iraku i Avganistanu rekavši da je i te kako svestan cene oružanih sukoba.
„Možda najdublje pitanje povezano sa mojim prihvatanjem ove nagrade jeste činjenica da sam vrhovni komandant oružanih snaga zemlje koja se nalazi usred dva rata. Jedan od tih ratova se približava kraju. Drugi je sukob koji Amerika nije tražila i u kojem su nam se pridružile još 42 druge države, među kojima je i Norveška, u pokušaju da odbranimo našu, ali i sve druge, zemlje od novih napada“.
Obama je rekao da trajan mir zahteva poštovanje ljudskih prava i ekonomske prilike za pojedince kao i sankcije protiv režima koji krše međunarodna pravila. „Istinski mir nije samo sloboda od straha već i sloboda od neimaštine“, rekao je predsednik SAD. Na kraju je dodao da „nenasilje“ koje su praktikovali ljudi kao što su bili Mahatma Gandi i Martin Luter King „nije možda uvek bilo praktično i realno ali da je ljubav koju su oni propovedali uvek treba da bude cilj“.
S druge strane, odluka Bele kuće da otkaže seriju događaja uobičajenih za dobitnika Nobelove nagrade za mir, kao što je večera sa članovima norveškog Nobelovog komiteta, pres konferencija, televizijski intervju, pojavljivanje na dečijem događaju koji promoviše mir i ručak sa norveškim kraljem Haraldom, izazvala je bes mnogih Norvežana.
„Od svih otkazanih događaja, smatram da je najgore otkazivanje ručka sa kraljem“, smatra Siv Jensen, lider najveće opozicione Progresne partije. „Kralj je centralni deo našeg sistema. Obama bi trebalo da poštuje monarhiju“. S druge strane, nekoliko hiljada mirovnih aktivista protivnika rata u Avganistanu protestovalo je juče u Oslu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
