Uspevajući da naprave šalu na svu svoju muku stanovnici Tarine ulice u Kragujevcu duhovito zaključuju da ih od „tipičnog života u 18. veku ipak razlikuje to što imaju struju”. Sve ostalo je isto, odnosno u ovoj ulici koja postoji od 1960. godine ne postoji infrastruktura kakva se podrazumeva i u najvećoj zabiti a kamoli u jednom od najvećih gradova u Srbiji.
Teško je na jednom mestu i u dahu pobrojati sve komunalne i infrastrukturne probleme žitelja Tarine ulice u naselju Ilina voda, koje pripada Mesnoj zajednici Lepenica.
Ali, pokušavamo: nemaju kompletna komunalnu infrastrukturu, nije im urađena ni voda – priključeni su na gradski vodovod ali alternativno – primitivno, svako za sebe preko tuđih komšijskih placeva i parcela, bez kanalizacije – kako kišne, tako i one druge…
Asfalt je posebna priča – nema ga uopšte, baš ni malo.
– Mi se već decenijama vrtimo u začaranom krugu – kada tražimo asfalt, odgovor je da ne postoji infrastruktura za vodu i kanalizaciju, i tako, od 1960. godine kada je ulica, kako kažu njeni stanovnici „formirana”.
Sami nasipaju ulicu … Foto: Z. S. M.
… ali im voda odmah sve odnese Foto: Z. S. M.
Kad nemate asfalta tad ni kamioni Čistoće ne mogu da uđu u njihovu ulicu, pa smeće iznose sami, kome je koja ulica bliža, oni „donji” na Boška Buhe, oni „gornji” guraju i tegle čak do vrha u ulicu Braće Andrejević. Kante se od vucaranja po rupama lome, pucaju… pa stalno kupuju nove, tri po tri hiljade, nakupi se svake godinice više puta…
Za neverovati ali Tarina ulica nije u nekoj zabiti već samo dva kilometra od najužeg centra grada.
– Uredno plaćamo i izmirujemo sve gradske komunalne takse i dažbine. A, verovali ili ne, nadoknadu za gradsko građevinsko zemjište naplaćuju nam po ceni prve kategorije, Prve zone kao da živimo kod „Perona” ili „Krsta” u strogom centru grada, prva zona – kao da imamo sve od infrastrukture i komunalija a nemamo ništa, kaže za Danas Ljubiša Kostović (73) koji u Tarinoj živi još od „formiranja” 1960. godine.
U vreme kada su u ulici podizali kuće i kupovali placeve, podseća Kostović, ovaj deo grada nije bio urbanizovan, Pošteno – nije.
Dažbine, takse i građevinsko zemljište plaćamo kao prva zona u centru grada – Lubiša Kostović Foto: Z. S. M.
– Naselje je odavno urbanizovano, ali Tarina ulica nije već pune 63 godine, nadovezuje se njegov komšija Dejan Ašanin (54), čiji je pokojni otac Radoje sa Ljubišom i učestvovao u formiranju Tarine ulice.
On je u njoj i rođen.
– Čitav svoj život sam proveo ovde i za to vreme u ulici nikada ništa nije urađeno i uređeno. Matična MZ Lepenica, nikada nije ni jedan jedini kamion kamena ili peska „uložila” ili ugradila u ovaj deo naselja. Sami, krpimo rupe. Svojim sredstvima, sakupimo pare, nabavimo kamen ili šut, platimo kamione da makar privremeno popunimo najveće i najudarnije rupe, kao bi makar leti prolazili kolima kroz ulicu, priča Ašanin koji je sa komšijom Rajom Kostovićem, Ljubišinim sinom nedavno isfinansirao kamion kamena da bi posuli put „bar malo”.
Ta „samoinicijativa” stajala ih je 120 evra. Tu „tradiciju” obnavljaju dva-tri puta svake godine.
Ali, samo u letnjoj sezoni, jer je zimi u Tarinu nemoguće i ući kolima.
– Kao i Čistoća u Tarinu ulicu ne ulaze (ne što neće – već ne mogu) ni vozila Hitne pomoći, vatrogasna i pogrebna kola. Kao u bici za ranjenike, bolesne nosimo uzbrdo do ulice Braže Andrejević više stotina metara dalje gde tek može da ih preuzme sanitet, žale se naši sagovornici, dodajući da „taksi, kao prevoz za njih ne postoji, makar ne od kućne adrese”.
– Zimi, autom, nema ulaska ni izlaska iz ulice, sumira Ašanin.
Ponovo skupljaju sami pare za kamen i kamion – Dejan Ašanin Foto: Z. S. M.
Svoja vozila, u toj sezoni, parkiraju u obližnjoj Boška Buhe. Kad naveje sneg, kao ove godine, da bi stigli do njih, sami se organizuju da očiste prolaze da bi Tarinom mogli da prođu makar pešice.
Leti, opet druga priča i novi problemi. Prašina je konstanta, a tu su trava i korov koji rastu i izrastaju iz podloge neasfaltirane ulice.
– Sami sve kosimo, čupamo, održavamo, podseća Ljubiša Kostović, dodajući da uvek doživi (pod)smeh kada objašnjava poznanicima „da kosi ulicu”.
– Kao da smo u selu u 18. veku, a ne u gradu, u 21, iskren je Ašanin.
Na proleće i jesen, voda i kiša poput reke. Nedavno vanredno stanje koje je proglašeno u Kragujevcu zbog poplava u Tarinoj je odnelo sve ono što su pre nekoliko meseci Ašanin i Kostović o svom trošku nasipali.
– Voda se sliva u bujicama jer ne postoji kišna kanalizacija. Bukvalno za minut „počisti” i odnese u Lepenicu, ono smo nedavno sami nasipali da popunimo rupe na ulici, kaže Dejan Ašanin, koji opet sakuplja pare sa komšijama da zatrpavaju kratere po Tarinoj ulici. I, to po ceni od 12.000 dinara za kubik kamena, plus kamionski prevoz.
– Deca kada nam idu u školu, ili mi na posao, nosimo dva para obuće. Jedan do prve asfaltirane ulice, gde se onda prezuvamo u drugu za školu i posao, dočarava Ašanin „draži života“ u ovom delu grada, prestonice Šumadije.
– Za nas mlade, nošenje, na primer belih „starki” je misaona imenica. Ako bi neko probao da ih „pronese” do Ulice Boška Buhe, u najmanju ruku bi postale žute, braon, sive ako ne i crne, u zavisnosti od doba godina, prašine ili blata, u šali dodaje njegov sinovac Lazar, probleme koje mladi iz Tarine imaju svakodnevno kad krenu uveče da „izađu u grad”.
Nije livada ni pašnjak već ulica u Kragujevcu – Lazar Ašanin Foto: Z. S. M.
Sem obuće, koja traje mesec dana, veći izdaci su za automobilske delove. Stradaju im svakodnevno podovi, cepaju se gume, deformišu felne, auspusi otpadaju, točkovi se odvaljuju…
– Pretprošle godine, za samo par meseci „pocepao” sam dva lonca za auspuh na vrhu ulice pokušavajući da izađem na Braće Andrejević, vraća na ozbiljnije izdatke njegov stric Dejan.
– Kada mi je dolazio u posetu drugar iz Beograda, odmah po ulasku u ulicu polomio je šuspleh na podu od automobila. I, umesto da odemo da mu pokažem Kragujevac, prva znamenitost našeg grada sa kojom se upoznao su ovdašnji majstori i kanali u njihovim radionicama gde su to morali da mu zamene i poprave, ne „popušta” sa svojim argumentima ni Lazar Ašanin.
A, od grada, za sedam decenija samo tabla Foto: Z. S. M.
Naravno da su svi u ulici više nego kivni na MZ Lepenica koja ni dinar nije uložila u infrastrukturu Tarine ulice za sve ove, ne godine, već decenije. Stariji žitelji se sećaju da su plaćali punih 35 godina i samodoprinos za razvoj grada. Neki su se možda i razvili, oni, sigurno ne.
Za nevericu je ali do pojedinih kuća i dvorišta u Tarinoj put čak nije ni nasut, već do njih stižete preko trave, pašnjaka baš kao na Pešteru ili Staroj planini.
Ali, zato u omiljenoj disciplini u Srbiji, predizbornoj kampanji – nije bilo izbora ni stranke koja ih se nije setila.
– Od stranaka, bilo na vlasti ili opozicionih ni jedna nas nije zaobišla pred izbore, zaključno sa prošlogodišnjim. Dođu, obećaju sve i zaborave čim odu, priseća se Ljubiša Kostović, hroničar Tarine ulice.
Kragujevački prestoničko-urbani pejzaži Foto: Z. S. M.
Kragujevački prestoničko-urbani pejzaži Foto: Z. S. M.
Kragujevački prestoničko-urbani pejzaži Foto: Z. S. M.
Kragujevački prestoničko-urbani pejzaži Foto: Z. S. M.
Za ovih sedam decenija nema kome se nisu žalili, bezbroj puta: kod svih gradonačelnika (još od onih iz jednopartijskog sistema kada su bili predsednici opštine) – sa izuzetkom prethodnog Radomira Nikolića koji nije hteo ni da ih primi, preko Veroljuba Stevanovića („samo što nije urađeno”) u ovom, 21. veku, pa na dalje… U prošlom, 20. stoleću bivali su i kod Živorada Nešića Džade (iz doba SPS-a) pa sve do onih iz Saveza komunista dok su postojali SIZ-ovi (samoupravne interesne zajednice) i delegatski sistem (stariji čitaoci pamte). Uvek sa istim rezultatom – ništa.
– Iskreno, sramota nas je da nam neko dođe u posetu, goste, na slavu… Prijatelji, rodbina, kolege… kad nekako „stignu” do nas iskreno su zapanjeni i uvek pitaju: „U kojem veku vi, bre, živite?!”. Pa, u 21. ali u Kragujevcu, u Srbiji brale, rezignirano, ali ne i neoprvdano zaključuju naši sagovornici, namučeni sugrađani iz Tarine ulice dok svakodnevno gaze blato i vodu.
K’o izvuče kantu đubreta do Braće Andrejevića taj je pravi hadžija Foto: Z. S. M.
A, da, sada im ide „sezona” gutanja prašine, pa košenja ulice.
Imaju struju, sami „kupili liniju”
Nije sve crno, ima i nešto svetlo u Tarinoj ulici, bukvalno. Imaju struju.
– Da ne ispadne da se samo žalimo, ističemo da imamo struju, duhovit je Ljubiša Kostović.
– Za razliku od 18. veka, i načina života od pre 200 godina, jedino nam je struja urađena, nadovezuju se Dejan Ašanin.
Ni u tom „podvigu” elektrifikacije usred grada Mesna zajednica Lepenica nije učestvovala. Pre pola veka, opet su sami skuplajli pare, za bandere, žicu… Porodice Kostović i Ašanin kao i uvek su se udružile i „kupile liniju”.
Ali, makar od tog trenutka EPS je preuzeo sve ostalo na sebe, održavanje, renoviranje… Pre 10 godina postavili su im i uličnu rasvetu da ne lome noge po rupama u Tarinoj ulici.
Stiglo vreme i da se „pokosi ulica” Foto: Z. S. M.
Kubure sa telefonima, internetom, kablovskom…, svim savremenim telekomunikacijama, koje se po Ašanima, danas podrazumevaju u „svakoj zabiti i selendri” na svetu.
– Da bi nam kablovska radila SBB je ugrađivao posebne i dodatne pojačivače. Kako bi to izveli sklapali su dodatne ugovore sa ljudima, komišijama iz susednih ulica, na konto čega su im umanjivani računi za struju jer jedan deo mi „vučemo” zbog kalbovske kako bi svi imali normalan protok interneta, sumira Lazar Ašanin.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Studenti Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu saopštili su da su organizovali blokadu te škole od petka, 13. decembra a da ih je danas jednoglasno podržalo i nastavno-stručno veće, nakon čega je direktor Bojan Milošević podneo neopozivu ostavku.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Z. S. M.
