Nova eksplozija u elektrani

U Fukušimi je povređeno 11 radnika, ali stručnjaci tvrde da je nivo radijacije u granicama normale. Eksplozija u trećem bloku Fukušime dogodila se, izveštavaju agencije, uprkos naporima vlasti da ohlade reaktore. U bloku jedan u subotu je došlo do prve hidrogenske eksplozije usled katastrofalnog zemljotresa koji je Japan pogodio u petak.

Krematorijumi na severoistoku Japana su preopterećeni, a spasioci nemaju dovoljno vreća da pohrane sva tela koja izvade iz ruševina i mulja, izvestila je agencija AP, koju citira Beta. U centrali Fukušima i u nekoliko drugih centrala na severoistočnoj obali Japana juče je došlo do pada sistema, što je posledica najvećeg zemljotresa u istoriji Japana i potonjeg cunamija visokog 10 metara. Iznad bloka tri Fukušime izdizao se se gust dim, a stanovništvu je naređeno da ostane u kućama. Nije poznato da li je 11 radnika centrale, koji su povređeni u jučerašnjoj eksploziji, bilo izloženo radijaciji na bilo koji način.

Pre eksplozije, u trećem bloku je skočio nivo pritiska, te su radnici evakuisani, ali su se vratili na posao kada se učinilo da je pritisak smanjen.

U Mijađiju, koji je u petak žestoko bio pogođen cunamijem, živi oko 2,3 miliona ljudi. U susednoj prefekturi, krematorijum u gradu Somi je prenatrpan telima koja su doneta na kremiranje. „Uveliko radimo kremiranja, ali možemo da obavimo samo 18 po danu“, rekao je zvaničnik gradskih vlasti, dodajući da Soma ima samo jedan krematorijum. Prema rečima zvaničnika prefekture Ivato, vlada nestašica vreća za tela i mrtvačkih kovčega, pa postoji mogućnost da vlasti zatraže inostranu pomoć.

U razoreni grad Soma na severoistočnoj obali, spasioci su stigli tek juče – tri dana posle zemljotresa i cunamija. Na raskrčenim površinama parkirana su ambulantna kola a kraj njih su poređane vreće za mrtvace. U neposrednoj blizini, vatrogasci s motornim testerama i pijucima prečešljavaju neopisive gomile svih vrsta ostataka dok iznad preleću helikopteri. Zvaničnici Some, u kojoj je do katastrofe živelo 38.000 stanovnika, kažu da je jedna trećina grada poplavljena i da je nakon cunamija na hiljade njegovih žitelja nestalo. Oblast Mjađi je pogođena nedostatkom struje, vode i gasa, a vlada je poslala 100.000 vojnika da pomognu unesrećenima, kao i 120.000 komada ćebadi, isto toliko flaša sa pijaćom vodom i oko 110.000 litara benzina. Za povratak struje biće, međutim, potrebni dani s obzirom na to da je niz nuklearnih centrala izbačen iz stroja. Procenjuje se da je bez struje ostalo oko 1,9 miliona domaćinstava, a najmanje 1,4 miliona nema pijaću vodu.

Dok Japan uz pomoć 70 zemalja pokušava da se izbori sa posledicama zemljotresa i cunamija, seizmološke službe upozoravaju da su mogući novi potresi od sedam i više stepeni, javlja ruska agencija Itar-Tas. Verovatnoća ove prognoze je 70 odsto. Juče su se japanska ostrva ponovo tresla, a udar od 5,2 stepena registrovan je u centralnom delu centralnog ostrva Honšu, navodi Beta. Epicentar je bio na dubini 40 kilometara, na teritoriji prefekture Nagano, a zemljotres se osetio i u Tokiju.

Nekoliko sati ranije u Tokiju i okolini registrovan je zemljotres od 6,2 stepeni. Jedan ruski naučnik predviđa da će Japan zadesiti još jedan snažan zemljotres praćen cunamijem. Prema geološkoj službi SAD, na istočnoj obali Japana juče je registrovano 20 potresa snage od 4,6 do 6,2 stepena. Centralna banka Japana juče je ubacila rekordne 184 milijarde dolara na tržište novca i preduzela druge mere da zaštiti posrnulu ekonomiju, dok vrednost akcija na berzi u Tokiju naglo pada posle zemljotresa i cunamija. Ključni indikator Berze, indeks Nikei opao je za više od 6,2 odsto prvog dana trgovanja posle zemljotresa. Zabrinutost zbog finansijskih i privrednih posledica, uz rizik od topljenja nuklearnih reaktora, izazvali su pad koji je pogodio sve sektore Berze.

Banka Japana je brzo delovala pokušavši da zadrži mir na finansijskom tržištu. Ubacujući gotovinu u bankarski sistem, ona se nada da će komercijalne banke nastaviti da daju kredite i odupru se verovatnom naglom porastu tražnje za novcem posle zemljotresa. Uprava centralne banke je uz to po hitnom postupku olakšala monetarnu politiku čime se intervencija pomoći bankama i privredi širi za 486,4 milijarde dolara. Banka je odlučila i da ključnu kamatnu stopu zadrži na nuli. Analitičari procenjuju štetu na do 15 milijardi jena (183 milijarde dolara) ili oko tri odsto bruto-domaćeg proizvoda i upozoravaju da će ekonomski pad trajati bar do kraja prve polovine ove godine.

To je bolan udarac za Japan kojem je Kina 2010. otela mesto broj 2 u svetskoj privredi. Japanske privreda boluje već dve decenije, jedva uspevajući da postigne slab rast između perioda zastoja. Japan ima i masivan javni dug od 200 odsto BDP, najveći među industrijalizovanim zemljama.

Putin: Nema opasnosti od radijacije po Rusiju

Moskva – Premijer Rusije Vladimir Putin izjavio je juče da, po podacima ruskih stručnjaka za atomsku energiju, ne postoji opasnost od širenja radijacije posle eksplozija u nuklearnoj centrali Fukušima u Japanu. Putin je tokom posete Tomsku rekao novinarima da su građani Rusije potpuno bezbedni, kao i da predsednik Dmitrij Medvedev kontroliše situaciju.

– Dmitrij Medvedev kontroliše situaciju. Samo što smo razgovarali. On je razgovarao sa premijerom Japana – rekao je Putin i dodao da bi ipak bilo poželjno da ruski eksperti mogu da rade na mestu događaja zajedno sa japanskim. Ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu takođe je juče izjavio da je posle eksplozija u Fukušimi nivo radijacije u Rusiji na uobičajenom nivou, i naložio je bolje informisanje građana o situaciji, kako ne bi bilo „nagađanja“. Ruski mediji navode da stanovnici Primorja, oblasti na krajnjem istoku Rusije, masovno kupuju aparate za merenje radijacije. Ruska agencija za atomsku energiju Rosatom juče je kritikovala japanske vlasti zbog „nedovoljnih i neredovnih informacija o situaciji u atomskim stanicama. Beta