Nova godina ponegde u Srbiji bez vatrometa: Koliki novac namenjen za pirotehniku će otići u ruke humanitarcima još se ne zna

Najčešće se hvale da će novac predviđen za kupovinu vatrometa uplatiti u humanitarne svrhe ili društvima koja se bave zaštitom životinja, s obzirom na to da su mnoge životinje ugrožene bukom koju prave vatrometi.

Međutim, o ciframa niko ne govori, te se ne zna koliko lokalne samouprave za novogodišnju pirotehniku opredeljuju sredstva.

Humanitarno, ali se ne zna koliko…

Niš je prvi ove godine najavio da će doček Nove godine na Trgu kralja Milana biti organizovan bez uobičajnog vatrometa, međutim zvaničnici nisu obelodanili o kojoj sumi je reč, ali su pozvali građane da na mejl Kancelarije za brze odgovore ([email protected]) šalju predloge kome bi “taj” novac mogao da ode.

Ono što je sasvim izvesno je da će u ovom gradu biti novogodišnjeg koncetra na kome će nastupati Riblja čorba, Boban Zdravković i Violeta Miljković, a koji će grad koštati 10,9 miliona dinara.

Novi Sad je, recimo, došao na ideju da bučni novogodišnji vatromet zameni laserima i specijalnim efektima. Šta će biti sa novcem koji je planiran za vatromet još se ne zna, jer tender u Novom Sadu još nije obustavljen.

Da 2024. godinu ni u Beogradu nećemo dočekati uz vatromet potvrdio je gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je rekao da se Grad priključuje inicijativi koju su pokrenule organizacije za zaštitu životinja, i da se upravo njima preusmeri novac iz gradske kase predviđen za vatromet.

– Nekoliko trenutaka u ponoć za životinje može da ima i dalekosežne posledice. Svi koji imaju kućne ljubimce znaju koliko oni to teško preživljavaju. Zato smo zvanično odlučili da se Beograd priključi ovoj inicijativi – naveo je Šapić.

On nije pominjao o kojoj sumi novca se radi, koja je predviđena za kupovinu vatrometa, ali za Doček 2023. godine, prema pisanju Nove ekonomije, beogradski sekretarijat za poslove odbrane i vanredne situacije kupio je preko 13.000 patrona za vatromet koje je platio 5 miliona dinara, odnosno oko 42.500 evra. To je pisalo u odluci o dodeli ugovora koja je doneta dva dana pre novogodišnje proslave (29.decembra 2022.), a posao je dobila firma Pyro-team iz Beograda, koja u svom asortimanu usluga radi i gradske dočeke.

Ne treba zaboraviti ni akcije zabrane bacanja petardi tokom praznika kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme dece sa autizmom i smetnjama u razvoju koja je proširena i na vatromete.

Grad Kragujevac je još 2021. godinu dočekao bez vatrometa. Inicijativu su pokrenuli Kragujevčani putem društvenih mreža i tako inicirali da se taj novac preusmeri za lečenje bolesne dece.

Prema pisanju medija, Požarevac je, recimo, odlučio da ispaljuje ove godine vatromet, ali bešumni koji ne šteti životinjama, starijim i osetljivim osobama, kao i deci sa autizmom, zato što nema pucnjave koja ih plaši, već isti obasjava nebo u potpunoj tišini.

Ovakva, nova vrsta vatrometa izgleda kao roj bezbroj svitaca, a eksplozija boja odvija se u potpunoj tišini.

„I bez vatrometa smo izloženi dugoročnom zagađenju“

Bojan Simišić, osnivač udruženja „Eko straža“, kaže za Danas da kao ekološki pokret na ovu akciju gledaju pozitivno, jer kao i udruženja za zaštitu životinja imaju sve veće zamerke na korišćenje pirotehnike.

– Pirotehnika i petarde ekstremno traumatizuju ljubimce, međutim, traumiraju i veći deo stanovništva sa zagađenjem buke koja se dešava ne samo za Novu godinu već i nedelju dana pre i nekoliko dana posle dočeka. Kod nas je poprilično plivajući taj zakon za pirotehniku i ona se jako lako nabavlja. Mi u suštini nismo za korišćenje ekstremne pirotehnike, ali se nikada nismo ni borili za zabranu pirotehnike, jer smo stava da nećemo ljude previše da opteretimo ekologijom da bi nas na kraju zamrzli. Podržavamo odluku da se novac potroši na bolji način od vatrometa, to svakako – kaže Simišić.

Međutim, skreće pažnju da je evidentno da novogodišnji vatromet izazove „ekstremno zagađenje vazduha“, ali naglašava da to što neće biti vatrometa ne znači i da će zagađenja biti manje, jer smo, kako kaže, “dugoročno izloženi zađađenju vazduha od oktobra do aprila“.

– Za sam taj doček Nove godine naglo skoče vrednosti PM10 čestica pre nego PM2,5 čestica što smo zaključili nekim našim posmatranjem, jer smo predhodne dve nove godine pratili te senzore. Tih dva, tri sata je užasno veliko zagađenje koje se meša sa standardnim zagađenjem kome smo izloženi. Recimo, u Novom Pazaru se prošle godine bukvalno nije videlo nebo, nije mogao da se vidi prst pred okom to veče. Zavisi od vremenskih prilika, te čestice se mogu zadržati do sutradan, ali ljudi ne kapiraju da mi imamo zagađenja vazduha od oktobra do aprila, i da smo dugoročno izloženi tim štetnim česticama i da je to ono što nas vodi u crnu statistiku da jako puno ljudi umire. Sada i ako ne bude vatrometa to neće mnogo promeniti sliku o zagađenju, nama je potrebno da se sprovede akcioni plan koji je potpisan prošle godine što je bio jedan od uslova protesta i što država i dalje nije pokrenula kao pitanje, znači da nema sredstava u budžetu, to su mnogo veća pitanja – navodi naš sagovornik.

Bez vatrometa i u drugim zemljama

Poznato je da 1. januar tradicionalno obeleže fotografije vatrometa iz celog sveta, sa detaljima kako su stanovnici planete dočekali još jednu Novu godinu, međutim ove godine neke zemlje su od vatrometa odustale.

U našem regionu, čak 44 grada u Hrvatskoj, uključujući Zagreb, Rovilj, Zadar, Dubrovnik, Osijek, Pulu, Opatiju… neće imati novogodišnji vatromet.

Kako piše Jutarnji list, zameniće ga ekološkim i atraktivnim svetlosnim senzacijama, kako bi se od negativnih posledica zaštitile životinje i priroda.

Strani mediji navode i da je u Holandiji čak 16 opština najavilo da odustaju od vatrometa, dok su tri rekle da će to uraditi od sledeće godine. Slovačka je ove godine potpuno zabranila prodaju i upotrebu pojedinih pirotehničkih proizvoda, ali i organizovanje vatrometa.

Još su 2019. godine nemački mediji izveštavali kako su u toj zemlji odustali od novogodišnje pirotehnike zbog klimatskih promena, ali i bezbednosti po okolinu i životinje.

Pominjano je i da su trgovinski lanci odbili građanima da prodaju pirotehnička sredstva pred novogodišnje i božićne praznike.

Međutim, ova akcija o odustajanju od novogodišnjeg vatrometa još je u začetku, te će i dalje mnoge zemlje 2024. dočekati spektakularnim vatrometima.

Kinezi stvorili vatromet

Smatra se da je prvi vatromet nastao u Kini, za vreme dinastije Song (960-1279). Vatromet je korišten da bi se obeležili važni događaji u porodici, poput rođenja, rođendana ili smrti. Nekada je vatromet korišten i u ritualne svrhe, da bi se oterao zle duhove, a Kineska nova godina je gotovo uvek proslavljana uz vatromet.

Pronalazak baruta uticao je i na usavršavanje vatrometa, a prenošenjem ovog otkrića na Stari kontinent, za što je bio zaslužan Marko Polo, u 13. veku i u Europi polako počinje da se upotrebljava vatromet. Italijani su počeli prvi da koriste barut kao punjenje za vatrene rakete, a njihovim stopama ubrzo su krenuli i Nemci. Ove dve zemlje bile su glavni proizvođači vatrometa u 18. veku, prenosi Wikipedia.

Od 2015. godine italijanki grad Kolekio prešao je na tihi vatromet. U svetu se održavaju I takmičenja vatrometa, a najpoznatiji su festival vatrometa u Montrealu, Kanadi, festival pirotehničke umetnosti na Azurnoj obali u Francuskoj, kao i Svetska Piro Olimpijada koja se održava u Manili, na Filipinima.

Posledice vatrometa

Svake godine pred novogodišnje i božićne praznike lekari upozoravaju na štetnost korišćenja pirotehnike da dovede do povrede ruku, oštećenja sluha. Pre dve godine u svetu su zabeležene i stravične smrti izazvane vatrometima.

Naime, jedan mladić poginuo je u istočnoj Francuskoj kada je eksplodirao novogodišnji vatromet, a mediji su preneli da mu je “otkinuo glavu”. Doček 2021.takođe se kobno završio i za jednog dvadesetčetvorogodišnjeg muškarca iz Nemačke koji je poginuo zbog vatrometa. U Italiji je umro 13-ogodišnji dečak zbog povreda u abdomenu, uzrokovanih petardama, a još 79 ljudi je bilo povređeno zbog novogodišnjeg vatrometa. To je bilo vreme pandemije, kada je javni vatromet bio zabranjen, te su ga mnogi puštali iz svojih kuća.