Nova „Koštana” i urbanistička budućnost Beograda

Dnevni list „Vreme” preneo je u svom vaskršnjem četvorobroju tekst Petra Konjovića, kompozitora klasične muzike, o probrabama „Koštane”, dorađene verzije njegove opere, koje su se uveliko odvijale, ali i o razlozima i motivima zbog kojih je smatrao da je prerada neophodna.

„Pitan sam više puta zašto tako često prerađujem svoje kompozicije? Odgovor je jednostavan i uvek isti: menjam one koje smatram nedovršenima i koje me uvek iznova interesuju, a interesuju me sve dotle dok nisam uveren da je delo dobilo onu jasnoću kakvu uporno traži ideja i osnova iz koje je poteklo.”

Promene su se odnosile na različite segmente, manje ili veće, već postojećih slika. Međutim, najveća novina bila je jedna potpuno nova slika, koja je predviđena da se izvodi nakon treće, a traje svega 12 minuta.

„Ova nova slika izvodi se sada uopšte prvi put. Nje nije bilo u praškoj izvedbi Koštane: napisao sam je 1938. Prvi put se izvodi i pomenuta simultana scena u trećoj slici.”

Dok je kod Stankovića Koštana bila jedan od motiva i zapravo podloga za razvijanje same priče, Konjović je u svojoj operi odlučio da napravi i malo drugačiju dramaturšku koncepciju poslednje slike.

„Koštana, razume se, nije mogla nikuda nego opet u svoju družbu, među Cigane i čočeke.”

Do razmišljanja o ovoj promeni došlo je nakon prvog izvođenja „Koštane” u inostranstvu, tačnije u Brnu 1932. godine gde je autor imao priliku da se susretne sa jednim izuzetno talentovanim mladim muzičarem, dirigentom, ali i dramaturgom.

„On je u suštinu ‘Koštane’, u suštinu muzike kao i u suštinu teksta a s tim i u suštinu dramatskog i dramaturškog problema, proniknuo sa neverovatnim instinktom. Izvodeći ‘Koštanu’ on je fascinirao ne samo svojom muzičkom interpretacijom, nego baš tim proniknutim shvatanjem Stankovićevog teksta, kako je primenjen u operi.”

Petar Konjović potrudio se da u svojoj adaptaciji dela Bore Stankovića doradi nijanse koje je i sam pisac želeo da promeni, pre svega u pogledu isticanja u prvi plan glavnog motiva – Koštane.

Danas, opera „Koštana” na repertoaru je Narodnog pozorišta u Beogradu. Premijera je bila 14. juna 2019. godine, a režiju potpisuje Jug Radivojević.  

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

„Jedno od osnovnih načela savremenog urbanizma glasi: pre nego što počneš da gradiš kuću misli unapred!” početak je teksta u dnevnom listu „Pravda” o perspektivi, budućnosti Beograda u kontekstu njegove izgradnje.

„Da se pri izgradnji Beograda mislio unapred ne bi imali ovakav njegov opšti izgled i splet ulica, a u budućem njegovom saobraćaju i da ne govorimo.”

Ni pre osamdeset godina Beograd nije u potpunosti zadovoljavao potrebe građana, no, kako i sam autor ističe, budućnost se nije činila mnogo boljom.

„Jedan od glavnih uzroka je nedoslednost u sprovođenju jednoga rešenja ili plana. A bilo ih je i dobrih, kao na primer prva nagrada na konkursu za generalni plan Beograda. Ta nedoslednost prouzrokovana je čestim promenama ličnosti, a po nekad i celog upravnog aparata koji je taj posao vodio ili imao da vodi.”

Veliki faktor u ovakvim situacijama predstavlja vreme, te je poštovanje planova i njihovih rokova za sprovođenje nužan prvi korak ka dugoročnijim i najboljim rešenjima.

„Zar se zaista ne uviđa da ti problemi treba da budu rešeni što pre; što se duže čeka na njihovo rešenje utoliko će teže biti rešiti ih, a možda će biti nemoguće i rešiti ih uopšte.”

Pored problema glavnih saobraćajnica, nametao se i problem železničkog čvora, pristaništa, jednom rečju bilo je neophodno pozabaviti se svim elementima koji će rasti i razvijati se zajedno sa Beogradom i njegovom okolinom.

„Ako bi se produžilo i dalje ovako da radi, da kažemo slobodno bez plana sasvim je razumljivo da nam perspektiva budućeg Beograda ne može da izgleda zadovoljavajuće ni u pogledu urbanističkom, ni u saobraćajnom a po najmanje ne u pogledu estetskom.”

Za sam kraj, autor teksta, arhitekta Ivan Zdravković, apelovao je na tadašnje vlasti da raspišu novi konkurs za generalni plan budućeg „Velikog Beograda”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.