Nova krivična dela, veće kazne

Uvešće se i kazna za pokušaj krivičnog dela uz obavezu kažnjavanja, usvojiće se zakoni o zaštiti od nasilja u porodici i besplatnoj pravnoj pomoći, državni organi će bolje koordinirati, psihosocijalni tretman nasilnika je još jedna mera bezbednosti koja će biti uvedena, a uslediće i nove obuke policajaca za oblast nasilja u porodici.

Ovo su nove mere koje će država, prema rečima mandatara za sastav nove vlade, Aleksandra Vučića, uraditi u narednom periodu u borbi poriv nasilja u porodici i društvu.
Vučić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, nakon sastanka sa republičkom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac, koordinatrokom sigurnih kuća i Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesnom Stanojević i Vedranom Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC), istakao da „država ima nameru da se žesto obračuna sa nasilnicima“.

Kako je naveo, na sastanku, kome su prisustvovali i ministri Nikola Selaković, Nebojša Stefanović i Aleksandar Vulin, osim nasilja u porodici, bilo je reči i o vršnjačkom nasilju i huliganima.
Prema Vučićevim rečima, nove mere bi mogle da počnu da se sprovode početkom sledeće godine. On je naglasio da će oštrije kazne posebno biti primenjene u slučajevima obljube nad detetom i nemoćnim licem, kao i za silovanje. Selaković je dodao da će Vlada Srbije oformiti stalno radno telo u vezi sa nasiljem u porodici, ukazujući da je kaznena politika neretko na minimalnoj zakonskoj granici ili ispod granice.

Stefanović je govorio o ulozi policije u borbi protiv nasilja u porodici, te istakao da će policajci, kojih trenutno ima 5.300 specijalizovanih za ovu oblast, ići na nove treninge i obuke. On je predložio Vučiću da se u obrazovanje dece na neki način ubaci i edukacija o nasilju.
Iz AŽC smatraju da je potrebno preduzeti sledeće mere za unapređenje trenutnog stanja u zaštiti žena i drugih žrtava nasilja u porodičnom kontekstu – da se pristupi izmenama postojećih zakona u skladu sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i u porodici; da se uvedu hitne mere zaštite kao policijsko ovlašćenje; da se uvede obaveza procene rizika od ponavljanja nasilja i teškog povređivanja; da se ustanovi obavezna saradnja i koordinacija svih institucija kojom rukovodi javni tužilac.

Takođe, AŽC smatra da je potrebno izraditi individualni sigurnosni plan u svim slučajevima u kojima postoji visok rizik od ponavljanja nasilja i teškog povređivanja, te da se propiše obavezna specijalizacija profesionalaca, koji će biti zaduženi za saradnju i koordinaciju i bazična edukacija o nasilju za sve koji postupaju u zaštiti i uvede „linija rada“ u policiji.

„Potrebno je da se u svakom slučaju razvoda braka i poveravanja maloletne dece uvede obavezno ispitivanje postojanja aktuelnog ili prethodnog nasilja i procena rizika, da se tužiocima zabrani primena instituta odlaganja krivičnog gonjenja uplatom iznosa u humanitarne svrhe, da se uvede elektronska evidencija o svim slučajevima nasilja prema ženama i u porodici, da se uspostavi sistem za utvrđivanje individualne odgovornosti profesionalaca za nečinjenje zaštite i da se donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i izmeni Zakon o oružju“, ukazuje se u saopštenju.
„Naglasile bismo da sistem mora da bude efikasan i odgovoran i ne sme da zavisi od jednog čoveka“, zaključuje se u saopštenju AŽC.

Stanojević: Da sve dogovoreno nađe mesto u praksi

Koordinatroka sigurnih kuća i Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević, kaže za Danas da je zadovoljna ishodom sastanka, te da se nada da će sve dogovoreno naći svoje mesto u praksi. Kako ukazuje, primetna je dobra volja, ali je potrebno da sve institucije, koje su obuhvaćene u ovoj oblasti, svoj posao shvate ozbiljno. „Moram da verujem da će sve dogovoreno biti i sprovedeno“, navodi naša sagovornica.