Nova peć vredna 1.500.000 evra

U Kafilerije Fabrike animalnih belančevina i masti FABIM u Ćupriji, jedinoj južno od Beograda, u toku je montiranje peći za sapljivanje otpada životinjskog porekla, u koju je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uložilo 1.500.000 evra, izjavio je predsednik Upravnog odbora ove firme Zoran Zlatković. – Montaža peći je u završnoj fazi i očekujemo da bude puštena u rad za 20 dana – precizirao je on i napomenuo da je peć kapaciteta 1.000 kilograma otpada životinjskog porekla na sat, 2.000 kilograma koštanog brašna i do 5.000 kilograma vodene pare koja će se koristiti kao energent u starom pogonu. Zlatković je istakao da Kafilerija ovih dana radi u četiri smene i prerađuje do 30 tona otpada dnevno.
– U FABIM-u se godišnje proizvede i oko 1.000 tona mesnog koštanog brašna, koje se isporučuje fabrikama stočne hrane i oko 600 tona tehničke kafilerijske masti koju uglavnom koristimo u vlastitoj kotlarnici kao energent u zamenu za mazut, a ranije ju je mnogo kupovala i koristila hemijska industrija, najviše Merima Kruševac, Albus Novi Sad – dodao je Zlatković.
– U skladištima FABIM-a je 300 – 400 tona mesnog koštanog brašna, čija je prodaja znatno smanjena od 2.002. godine, od pojave bolesti ludih krava, dodao je on, i napomenuo da je pre nekoliko dana ovu firmu posetila jedna delegacija iz Austrije.
– Došli su da vide šta mi radimo sa mesnim koštanim brašnom, a oni kažu, ako im je verovati, da ga uopšte u Austriji ne upotrebljavaju za stočnu hranu – rekao je Zlatković.
On je podsetio da Kafilerija svoje usluge klaničnoj industriji naplaćuje sedam dinara po kilogramu i pohvalio velike firme – Juhor u Jagodini, Stokoimpeks u Knjaževcu, i Čajetinu, koje su ozbiljno shvatile problem klaničkog otpada i životne sredine, dok male firme, kod kojih je oko 40 odsto klaničkog otpada, izbegavaju Kafileriju i snalaze se na razne načine samo njima poznate. – Problem su leševi životinja jer nije rešen način finansiranje njihovog sakupljana – dodao je on.