Nova rekonstrukcija Trga Republike, novi problemi

… a koje se ispravljaju dve sedmice nakon njegovog svečanog otvaranja – podloga za kocke je trebalo da bude betonska a radili su asfalt, kocke je trebalo da budu uronjene u svež malter a stavljen je pesak. Time je onemogućeno i odvođenje površinskih voda pa se ispod kocki stvorila žitka masa peska i vode i zato su one propadale. Dobio se efekat kao da kocke leže na pokretnoj masi, ili živom pesku.

Sagovornici Danasa kažu da projekat nema nikakve veze sa izvedenim radovima, te da su granitne kocke trebale da imaju dve tesane strane, gornju i donju, a imaju samo jednu.

– Najgore je što i ovu „popravku“ izvode bez obzira na uslove iz projekta – ponovo rade na pesku a asfaltnu podlogu buše nasumično u nadi da će tako voda otići u zemljište ispod. To znači da ni drenažu nisu uradili kako je projektovano i da će, po svoj prilici, sve morati ponovo da se radi. Sve ovo znači da postoje samo dve mogućnosti: ili projekat postoji samo zbog forme a da je sve dogovoreno na nekom ortačkom nivou (plaćena puna cena a izvedeno nešto što je drastično jeftinije) ili da postoje i neki drugi projekti (odnosno izmene ovog koji nam je dostupan) koji su tajni – objašnjavaju naši sagovornici dodajući da su u oba slučaja krivi investitor (grad) i nadzor (Direkcija), a posredno i izvođač kao saučesnik.

Dragoslav Šumarac, bivši ministar građevinarstva i profesor na Građevinskom fakultetu, kaže za Danas da ni novo rešenje koje se trenutno izvodi neće biti trajno.

– Kocke se stavljaju u pesak, koristi se silikon. Voda će tu da prodire i posle prvog mraza one će ponovo ispadati iz ležišta. Pogotovo što je u pitanju i saobraćaj, a ne samo pešačka zona. Ovde se radi po principu „drži vodu dok majstori odu“. Rekonstrukcije se izvode za slikanje, a po ko zna koji put se pokazalo da se struka ne sluša i ne konsultuje. Predstavnici vlasti sve znaju. Tako je i u Ministarstvu, nažalost, i u gradu – naglašava Šumarac. Prema njegovim rečima, sve greške će, po običaju, plaćati poreski obveznici.

– Deo koji se popravlja na trgu je očigledno bio predviđen samo za pešačku zonu. Što znači da se projekat nije poštovao, već se radilo ad hok, menjala su se rešenja kako se njima svidelo. Pritom su potrošili silne pare. Za 10 miliona evra na onom prostoru su mogli da naprave zgradu sa temeljima, podrumima i svim instalacijama, za duplo manje para – ukazuje Šumarac.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas kaže za Danas da ovo nije prvi projekat koji su naprednjaci upropastili.

– Dok sam bio gradonačelnik Beograda urađeni su projekti za rekonstrukciju Slavije i Ulicu vojvode Stepe, ali su ih oni menjali i upropastili. U vojvode Stepe su odustali od zamene podzemnih instalacija – vodovoda, kanalizacije i grejanja, što je bio najvažniji deo rekonstrukcije. Naravno, cena nije smanjena – ističe Đilas.

On dodaje da su na površinskom delu, srednju traku koja je trebalo da bude za tramvaje ali i za običan saobraćaj (zbog čega nema ivičnjaka) pretvorili u žutu traku, a pomoćnu, koja je jako uska, stavili su za normalan saobraćaj.

– Projekat rekonstrukcije Slavije je predviđao podzemne prolaze. Takođe, fontanu u sredini kroz koju dolazi svetlost. Muzičku, po ugledu na Pjaca espanja u Barseloni, koja bi poput nje radila dva puta sedmično, subotom i nedeljom, u večernjim časovima kada se zaustavi saobraćaj. Voda tj. vodoskovi su trebali da prate muziku, uz poseban softver za to napravljen. Oni su ukinuli prolaze, napravili običnu fontanu na koju su stavili zvučnike i počeli da puštaju muziku 24 sata. Srećom, posle nekog vremena su shvatili da je to glupo, i odustali – zaključuje Đilas.

Podsetimo, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je u vanrednoj inspekciji Trga naložio izvođaču radova, austrijskoj kompaniji Štrabag, da popravi „greške“ o svom trošku – neravnine, kocke koje su na kolovozu poispadale ili popucale.

Štrabag je to prihvatio, ali stručna javnost smatra da najveću odgovornost za loše urađen posao snosi nadzorni organ koji je trebalo da uoči propuste tokum rekonstrukcije. Odgovornost snosi i Vesić, koji je javnosti ostao dužan odgovore na brojna pitanja – zbog čega je prvobitni projekat izmenjen, ko je nadzirao radove, da li su zaista korišćene kamene kocke ili znatno jeftinije, betonske. I na kraju, zbog čega je sama rekonstrukcija koštala čitavih 10 miliona evra.