Posle sedam meseci rada može se reći da imamo veliku količinu podataka posebno o slučajevima ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, i možda su najveći pomaci učinjeni upravo u ispitivanju Pantićevog ubistva, kaže za Danas glavni urednik RTV B92 Veran Matić, koji je na čelu Komisije za istinu o nerasvetljenim ubistvima novinara.
Podsetimo, vicepremijer Aleksandar Vučić najavio je u sredu nakon sednice Biroa za koordinaciju službi bezbednosti konkretne rezultate u istragama „najmanje jednog, a možda i dva“ nerazjašnjena ubistva novinara.
– Kao predsednik Komisije tražio sam da prisustvujem sednici Biroa za koordinaciju rada obaveštajnih službi, kako bih preneo svoje zaključke o dosadašnjem radu Komisije i istražnih timova. Posle sedam meseci rada Komisije može se reći da imamo veliku količinu podataka, posebno o slučajevima ubistva Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Šta je sledeći korak?
– Ono što sledi su dodatne provere, ali i povezivanje činjenica do kojih se došlo sa kredibilnim optužnicama. Zbog toga je bilo važno da se posle ovog osnovnog posla koji je obavljen, animiraju svi iz bezbednosnih službi da daju svoj maksimum u podršci istražnim timovima i tužilaštvima. Ubrzo ćemo imati i sastanak cele Komisije, odnosno vođa timova sa punim sastavom Biroa za koordinaciju službi bezbednosti, kako bismo napravili novi iskorak.
U kom slučaju se najviše napredovalo?
– Možda su najveći pomaci učinjeni u prikupljanju novih činjenica vezanih za ubistvo Milana Pantića.
Možete li reći nešto konkretnije o tome?
– Jako je puno podataka koji vode ka slučajevima privatizacija velikih kompanija iz tog regiona. I ponovo se svi šokiramo masovnošću zloupotreba u privatizaciji i to u tim prvim danima uspostavljanja sistema za pljačku. Kolega Pantić je zaista imao veoma profesionalan odnos, veoma hrabro je istraživao i pisao o svemu što se naslućivalo da će se dogoditi. I zbog svega što smo mogli da vidimo, bilo bi jako važno da slučajevi privatizacija nikada ne zastare. Znači, da se pronađe snaga i da se ispitaju svi slučajevi koji su sumnjivi, a ne samo te 24 privatizacije o kojima se sada vode istrage. Jednostavno, ta nepravda koja je počinjena stalno će blokirati ozbiljnije reforme u svim oblastima. Možda zbog toga treba doneti i neke nove zakone koji će to omogućiti.
Sklapanje optužnica
– Razotkrivanje ubistva Milana Pantića nije važno samo za našu novinarsku profesiju već i za uspostavljanje vladavine prava i stavljanje principa pravde na najviši mogući nivo političke i društvene komunikacije u Srbiji. Nama iz Komisije je izuzetno stalo da se napravi novi iskorak i u istragama i u sklapanju optužnica, ističe Veran Matić.
Ranije spekulacije
Dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. „udarcima tupim predmetom u glavu“, u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom, dok se rano ujutro vraćao iz prodavnice. Proteklih godina, prema nezvaničnoj verziji, ovaj slučaj je bio „policijski rešen“, ali nije bilo dovoljno dokaza za podizanje optužnice. Ipak, eventualni nalogodavac i izvršilac nisu identifikovani u javnosti. Dnevnik Blic objavio je pre dve godine delove navodnog izveštaja Uprave kriminalističke policije iz 2004, prema kome je u ovoj istrazi ispitano čak 1.500 osoba, a neke od njih i na poligrafu. Pravac istrage išao je do bivšeg direktora Jagodinske pivare iz redova JUL-a Jovana Stojanovića, zatim izvesnog Mije Žižića i Milovana Žižića, u vreme ubistva pripadnika Saveznog MUP-a i telohranitelja tadašnjeg premijera SRJ. Prema tom tekstu, dve osobe raspitivale su se u okolini Jagodine o Pantiću dva dana pre ubistva, i tom prilikom koristile vozilo sa registarskim oznakama koje je Carina ustupila Saveznoj vladi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.