Nova žarišta epidemije u Srbiji uglavnom bez pojačanih lokalnih mera

I dok članovi Kriznog štaba upozoravaju da se bolnice ponovo pune, pozivajući građane da poštuju mere a inspekciju da rigoroznije kontroliše, zaoštravanje mera, bar u najkritičnijim područjima, za sada se samo najavljuje kao moguće i to sledeće nedelje kada prođu praznici odnosno epidemiološki veoma rizičan period.

– Razmišljalo se o zaoštravanju mera, kazao je juče epidemiolog Predrag Kon, član Kriznog štaba. On je rekao da se posle praznika očekuje porast obolelih, ali i da oštrije mere nisu mogle da budu ranije donete jer brojevi nisu upućivali na to da su potrebne. Potpuno zatvaranje ugostitelja po njemu „ne dolazi u obzir“, ali će se razgovarati o „dužini radnog vremena“.

O zatvaranju pojedinačnih gradova i opština kao meri zaustavljanja širenja virusa govorilo se tokom prvog i drugog talasa.

Tada su državni funkcioneri povremeno najavljivali takve poteze.

Međutim, nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u julu najavio uvođenje policijskog časa samo u Beogradu, što je izvelo ljude na ulice, više se nisu pominjale najrestriktivnije mere u pojedinačnim mestima.

Na drugoj strani, u evropskim državama pored nacionalnih mera koje važe za celu zemlju, regioni samostalno često uvode i najradikalnija ograničenja poput policijskog čas.

Prethodnih dana kao mesto sa najvećim porastom zaraženih izdvojilo se Vranje.

Podaci Gradskog štaba za vanredne situacije u Vranju pokazuju da je od 359 uzoraka iz Pčinjskog okruga 129 pozitivno na koronavirus, te da je među njim 112 građana Vranja.

Zbog rasta broja obolelih Krizni štab ovog grada doneo je odluku da učenici svih srednjih i pojedinih osnovnih škola od 5. do 8. razreda pređu na onlajn nastavu, a takođe je istaknuto i da inspekcija treba rigoroznije da kontroliše primenu mera.

Ipak, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Vranju doktor Slađan Stanković, smatra da „aktuelna epidemiološka situacija u samom gradu zahteva pooštravanje mera“.

– To podrazumeva zatvaranje pozorišta, bioskopa ali i svih ugostiteljskih objekata, pa čak i prodavnica i hiper marketa gde boravi veći broj ljudi, kaže Stanković za Danas, dodajući da je to „njegov lični stav“.

Podsetimo, nedavno je u ovom gradu sednici Kriznog štaba prisustvovao epidemiolog Branislav Tiodorović, kada su pojačane mere u prosveti.

Otvaranje granice za ulazak građana Severne Makedonije u Srbiju bez testova dodatno je uvelo rizik za pogoršanje epidemiološke situacije u Vranju, naročito u vreme vikenda kada iz susednog Kumanova i Skoplja ovde organizovano i pojedinačno dođe i više od pet hiljada građana.

Tokom vikenda najveće gužve vladaju u trgovinskom centru gde se pored više prodavnica nalazi i hipermarket Lidl.

– Rizik je u gradovima koji se nalaze u pograničnom pojasu, gde dolaze u trgovinu ljudi iz susedne države. Mi smo otvoreno društvo, spremno na komunikaciju, ali mere kada je u pitanju kovid 19 se moraju poštovati, upozorio je dr Branislav Tiodorović.

Tokom prethodnih talasa korona virusa u Srbiji, pojedine lokalne samouprave donosile su sopstvene mere koje su se odnosile kako na ograničenje broja okupljenih, tako i na rad ugostitelja. Po rečima epidemiološkinje Ivane Prokić ovakav regionalni pristup može da ima rezultate ali pod uslovom da „imamo dobar uvid u brojeve i da je epidemija dovedena pod kontrolu“.

– Regionalni pristup jeste način na koji bi trebalo pristupiti nadzoru bolesti. Jer može dosta da zavisi od okruga do okruga kakva je rasprostranjenost virusa pa samim tim i kakve mere bi trebalo da budu na snazi. Nema mnogo smisla da je sve zatvoreno u Nišu ili da deca ne idu u školu u Požegi ako u Kikindi imamo žarište. Međutim ovakvo „fino podešavanje“ mera u odnosu na lokalne situacije moguće je jedino ako imamo dobar uvid u brojeve, ali i kada je epidemija dovedena pod kontrolu. To znači da dosta testiramo i znamo tačno gde su žarišta, odakle su nastala i kuda se šire, možemo uspešno da pratimo kontakte, izolujemo kritično područje, napominje Prokić.

Štabovi za vanredne situacije u lokalnim samoupravama u u Srbiji, samo su transmisija odluka o protivepidemijskim merama koje donosi državni Krizni štab, javljaju dopisnici Danasa. Na taj način, te mere su unificirane, bez obzira na eventualne specifičnosti lokalnih samouprava i regiona u Srbiji.

Na primer, Zlatiborski okrug je specifičan po veoma posećenim turističkim destinacijama i po tome što je granično područje sa Crnom Gorom i BiH, a nijedna lokalna samouprava u tom okrugu nije uvodila dodatne mere, niti je neke od njih intenzivirala ili ublažavala. Nije bilo ni specifičnih regionalnih mera, jer za to, kako tvrde sagovornici Danasa, nije bilo potrebe.

Zoran Militarov, član Gradskog štaba za vanredne situacije u Užicu, objašnjava da je republički Krizni štab obuhvatio najveći deo onih nadležnosti koje je, ranije, lokalna samouprava uređivala, poput radnog vremena ugostiteljskih i drugih objekata, ograničenja pri javnim okupljanjima, broja lica u zatvorenom prostoru i drugih.

– U toj uredbi su navedene sve mere u vreme vanredne situacije. U slučaju da Grad, svojom odlukom, propiše mere koje su u suprotnosti sa uredbom, u njoj je navedeno da će se primenjivati ta uredba“, kaže za Danas Militarov i objašnjava da je, u pravnom smislu, ta uredba „starija“ od odluka lokalne samouprave i da se u Užicu sprovode mere koje određuje republički Krizni štab.

Jedan od problema koji se u prethodnom periodu pojavljivao u situacijama kada su lokalne samouprave donosile svoje mere bila je „selidba“ žarišta, u smislu odlaska mladih iz jednih u druge gradove u provod, o čemu je između ostalih govorila i premijerka Ana Brnabić, rekavši da je ta ideja bila „glupa“. Ivana Prokić pak navodi da iako cirkulacija stanovništva između okruga može da bude „problem“, postoji rešenje u vidu zatvaranja područja u kojima je epidemiološka situacija najteža.

– Kada znamo gde su žarišta, kretanje možemo da ograničimo dok se ne reši problem. To ne možete imati kada se u celoj zemlji virus neometano prenosi i ne radi se ništa da se to spreči, kada ne testirate dovoljno ljudi i nemate lokalizovanu epidemiju, navodi Prokić.

Zimski centri najveći rizik

Govoreći o riziku koji nosi poseta zimskim centrima, Predrag Kon je naveo primer jedne beogradske opštine u kojoj je među 863 zaraženih, njih 79 došlo sa zimovanja. Ipak, kako je rekao, nije na KŠ da donese odluku o zatvaranju zimskih centara. Kon je dodao da je predlog KŠ bio da se dozvoli da jedna trećina kapaciteta bude popunjena, da su potom neke druge instance odlučile da se ipak otvori jedna polovina. Kon juče nije želeo da komentariše otvaranje gondole na Zlatiboru i velike redove ispred nje.