Prinos pšenice, ako ne bude baš nekih ekstremnih događanja, gotovo da je poznat, pa se u predžetvenim razgovorima najčešće pominje novac. Potreban je za žetvu, za život i druge proizvodnje. Seljaci ne znaju kada će im stiči pare od države na ime subvencija, pa će, procenjuje se, mnogi bar deo roda morati da prodaju u vreme žetve.
– Nadam se prinosu od oko pet tona po hektaru, a pritisnule su me obaveze, gorivo je veoma skupo, pa ću prodati polovinu roda, pod uslovom da cena bude veća od 20 dinara po kilogramu – kaže za Danas Nenad Radin, poljoprivrednik iz Stapara, sela kraj Sombora.
U somborskoj opštini kao mogući prosečan prinos najčešće se pominje 4,5 tona pšenice po hektaru, a ovaj usev zauzima tek 14.717 hektara, što je za oko 500 hektara manje nego prethodne godine, a čak pet hiljada hektara manje nego 2009. godine.
– Ne plašim se, hleba će biti dovoljno – kaže inženjer Aleksandar Bošnjak, direktor ZZ „Ravangrad“ u Somboru. – Na njivama naših zadrugara i kooperanata očekujemo prinos između 3,5 i sedam tona po hektaru. Visoke prinose imaće proizvođači koji su uz vrhunsku agrotehniku sproveli i mere zaštite od bolesti, a ta pšenica biće i kvalitetnija. Poseban problem je, naravno, novac. Troškovi žetve biće veoma visoki, pomoć države je izostala do ovog trenutka, pa će se poljoprivrednici dovijati na razne načine. Mi nismo prihvatali ponude o prodaji „na zeleno“ jer je nuđeno tek 15-16 dinara po kilogramu.
Minulog vikenda počela je žetva ječma, koji se u somborskoj opštini gaji na oko 2.300 hektara, a krajem sedmice, očekuje se, počeće i žetva pšenice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
