„Novac za privatne ordinacije imaju srednja i viša srednja klasa“: Da li su građanima Srbije dostupni psihijatri i psiholozi?

Stručnjaci su i ranije ukazivali na to, da osim o fizičkom zdravlju, svako od nas bi trebalo da brine i o mentalnom zdravlju. Međutim, zbog nedostatka kadra u domovima zdravlja i visokih cena kod privatnika, psiholozi i psihijatri nisu baš svima dostupni.

Poseta psiholozima u državnim ustanovama se ne plaća, ali se čeka po nekoliko dana, pa i nedelja za termine. Ima domova zdravlja koji i nemaju ove stručnjake. Cena privatne psihoterapije zavisi od vrste psihoterapije koja je u pitanju – grupna, individualna ili ona za parove.

U zavisnosti od toga o kom je stručnjaku reč i koja je vrsta psihoterapije u pitanju, jedna seansa košta u proseku 30 evra.

R. B. (50) kaže za Danas da je tražila pomoć psihijatra posle smrtnog slučaja u porodici jer se teško nosila sa novonastalom situacijom.

– Prvo sam otišla u svoj Dom zdravlja kod izabranog lekara. Kada sam ispričala svoje probleme, među kojima su bili nesanica, ogromna tuga, nemogućnost obavljanja dnevne rutine, lekar me je poslao kod psihijatra zaposlenog u Domu zdravlja. Odmah me je primio, saslušao, rekao da imam reakciju na težek stres, propisao terapiju i zakazao kontrolu za dve nedelje. Prethodno sam se raspitala za cene kod psihijatara i psihoterapeuta u privatnoj praksi i shvatila da neću imati novca za to. Cene su se kretale od 3.500 dinara po seansi, pa do 4.000. Bilo je ordinacija u kojima je poseta psihijatru stajala i 9.000 dinara – priča naša sagovornica.

Kako ona dodaje, poseta psihijatru donela joj je jednu vrstu olakšanja u smislu suočavanja sa situacijom, preduzimanja malih, ali, ispostaviće se, važnih koraka ka oporavku.

– Tri meseca sam uzimala terapiju i prestala. Naučila sam da prepoznam, prihvatim i delujem na svoje stanje bez obzira na to što je iverzibilno. Jer gubitak koji sam preživela je konačan. Posle ovih tragedija u „Ribnikaru“ i kod Mladenovca, moj savet svim osobama jeste da potraže pomoć stručnih osoba ukoliko ne mogu da funkcionišu, odnosno ne čekaju da im se stanje produbljuje. Iako je broj psihijatara i psihologa trenutno nezadovoljavajući u državnom zdravstvu, a privatnici su skupi za naše prilike, neka ljudi budu uporni i strpljivi i ne odlažu da zatraže pomoć – kaže R. B.

Dečija i adolescentna psihijatrica dr Tijana Antin Pavlović smatra da za psihoterapeutske usluge, koje koštaju od 4.000 do 12.000 dinara, može danas da izdvoji srednja ili viša srednja klasa, dok ljudi koji žive na ivici siromaštva ne mogu.

Sa druge strane, kako dodaje, ima ljudi koji će radije dati novac za poboljšanje mantalnog zdravlja nego da kupe nove patike.

– Privatno se radi 90 odsto psihoterapija zato što u državnim ustanovama nemaju resurse, a to su vreme i kadar. Ne kažem da im nedostaje volja. Znate, vama kad dođe pacijent u državnoj ustanovi imate da mu posvetite 20 minuta do pola sata, tako da prave psihoterapije u državnim ustanovama nema. Pravilo je da seansa traje oko 50 minuta – kaže ova psihijatrica za Danas, dodajući da iako radi u privatnoj praksi podržava inicijativu da se poveća broj psihologa u školama i psihijatara u domovima zdravlja, jer je preko potrebno.

– Mnogo je poteškoća sa mentalnim zdravljem. Ni mi privatni psihoterapeuti ne možemo sve da postignemo, nema slobodnih termina – dodaje ona.

Govoreći o tome šta utiče na cenu psihoterapeutskih usluga, dr Tijana Antin kaže da zavisi od toga ko radi, koja je vrsta psihoterapije, da li je profesor univerziteta, ima li još nekih akademskih titula…

Primera radi, ako adolescent na terapiju kod psihoterapeuta odlazi jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, roditelji mesečno za to treba da izdvoje minimum 8.000 dinara ukoliko je na dve nedelje, odnosno 16.000 dinara ukoliko je jednom nedeljno.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Registru zaposlenih u zdravstvenim ustanovama registrovano je 848 specijalista i doktora medicine na specijalizaciji psihijatrije, odnosno 12,4 na 100.000 stanovnika i 417 psihologa, odnosno 6,1 na 100.000 stanovnika.

Poslednji podaci „Eurostata“ iz 2020. godine pokazuju da je Srbija tada imala 11,9 psihijatara na 100.000 stanovnika, dok je za isti period Nemačka imala 28,2, a Grčka 26,2, Finska (25,1) i Litvanija (24,8), dok je u Hrvatskoj, recimo, taj odnos 16,8 psihijatara na 100.000 stanovnika, a u Crnoj Gori 11,3 na 100.000. Turska je zemlja sa najmanjim brojem psihijatara – 6,2 na 100.000 stanovnika.

Krajem novembra prošle godine portal Danas sproveo onlajn istraživanje prema kome je svaki treći ispitanik odgovorio da redovno posećuje psihijatra ili psihoterapeuta, a petina njih se izjasnila da nisu nikada išli na psihoterapiju.

Na pitanje koliko košta sat psihoterapije, najveći broj njih, odnosno 38 odsto građana, odgovorilo je da plaća za ovu vrstu pomoći između 3.000 i 5.000 dinara po satu. Četvrtina njih navela je da sat košta između 2.000 i 3.000 dinara, dok manje od jedan odsto je tvrdio da plaća i više od 10.000 dinara. Svaki peti ispitanik naveo je da na psihoterapiju ide u državne ustanove, te ne plaća ništa.

U ovom Danasovom istraživanju, koje je obuhvatilo 1.000 ljudi, među razlozima najviše ispitanika navelo je da im je pomoć potrebna zbog anksioznosti i porodičnih problema. Mnogi su se žalili i na stanje u zemlji i društvu.

„Celokupna situacija u zemlji i gubitak bliskih osoba, otuđenost ljudi! Svakodnevno bombardovanje javnih sredstava, TV i novina užasima rata, ubistva, pedofilija, poskupljenja, kriminal, narkomanija, masovna samoubistva, saobraćajne nesreće, užas udarnih vesti. Kako dan da počneš? Uz kafu?“, glasio je jedan od odgovora.

Da su nam psiholozi i psihijatri potrebni u domovima zdravlja ukazivala je i ministarka zdravlja Danica Grujičić još pre masovnih ubistava, a nakon njih, na konferenciji održanoj ispred Ugrentnog centra ponovila je da se mora raditi na prevenciji.

„Dobro je da ljudi osećaju potrebu da popričaju sa nekim stručnim licem. Ministarstvo zdravlja već više meseci insistira na tome da se psiholozi vrate obavezno u škole ali i u domove zdravlja, i obavezno u pedjatrijske službe. Znači, moramo raditi na prevenciji da nam se više ovakve stvari ne bi dešavale“, poručila je tada ministarka zdravlja, ali nije precizirala šta se konkretno radi po tom pitanju.

Obratili smo se Ministarstvu zdravlja sa pitanjem koliko je trenutno potrebno psihologa i psihijatra u domovima zdrava u Srbiji i gde su najveće potrebe, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore, kao ni na pitanje kada možemo očekivati da svi domovi zdravlja u Srbiji imaju psihologe i psihijatre.