Novaković: Kodeks novinara se namerno krši, takmičenje tabloida u krvavim detaljima

„Od kad je Savet za štampu počeo da radi, žalbe se najčešće odnose na kršenje prvog poglavlja Kodeksa novinara Srbije – Istinitost izveštavanja. To je objavljivanje dezinformacija, netačnih, neproverenih informacija, iz samo jednog ili bez izvora, neosnovanih optužbi, kleveta i glasina. Tako je od kada je Savet počeo da radi, pa se i u toku 2020. godine više od 60 odluka Komisije za žalbe odnosilo na prekršaje ovih odredbi Kodeksa“, rekla je Novaković za agenciju Beta.

Kako je istakla, broj žalbi je i dalje neuporedivo manji nego broj prekršaja utvrdjenih kroz monitoring koji Savet za štampu već pet godina sprovodi prateći osam dnevnih listova sa nacionalnom pokrivenošću.

„Neki ne znaju da mogu da nam se obrate, ili su obeshrabreni, misle da time ne mogu ništa da postignu i samo žele da se što pre zaboravi da se o njima pisalo. Iz komunikacije sa nekima zaključila sam i da se plaše da pokrenu bilo kakav postupak protiv medija jer misle da će još gore da pišu o njima, da će u seriji tekstova biti prozivani iz dana u dan“, navela je Novaković.

Veliki broj žalbi upućenih Savetu za štampu, rekla je Novaković, odnosi se i na neobjavljivanje ispravke „što je potpuno neshvatljivo posebno kad se ima u vidu da je to i zakonska obaveza, a ne samo po novinarskom kodeksu, ali mediji se jako često oglušuju na tu obavezu“.

Utisak je u Komisiji za žalbe, ukazala je, da u ne malom broju slučajeva, mediji svesno i namerno krše Kodeks, posebno u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja.

Ona je navela da su „česte kampanje protiv odredjenih ljudi, pa se objavljuje serija tekstova, iz dana u dan, ponavljanjem istih nedokazanih optužbi i kleveta, a da im se ni ne omogući da bilo šta odgovore“.

Govoreći o monitoringu, ona je navela da je ukupan broj prekršaja novinarskog kodeksa proše godine bio manji nego prethodne godine, što će, uz tumačenje, biti saopšteno u brojkama naredne sedmice za kada je planirano predstavljanje rezultata.

Kako je podsetila, u periodu jul – decembar 2019, u kojem je rađen monitoring, ukupno je u svim posmatranim listovima evidentirano 5.057 tekstova kojima je prekršen Kodeks novinara Srbije.

Ona je navela da je najčešći prekršaj, i po najnovijem monitoringu, nepoštovanje pretpostavke nevinosti, pa zatim kršenje prava na privatnost.

Na pitanje o različitom odnosu medija prema novinarskom kodeksu, ona je istakla da listovi Danas i Politika imaju najmanje prekršaja od kad se radi monitoring i u poređenju sa ostalima njihovi prekršaji su suštinski na nivou statističke greške.

„List Alo je u poslednje tri, četiri godine neslavni šampion, oni su stalno na prvom mestu. Na naredna tri mesta su se uglavnom smenjivali – Kurir, Informer i Srpski telegraf“, rekla je Novaković.

Kako je dodala, utisak je da postoji jedno nezdravo takmičenje medju medijima posebno kad je reč o rubrikama koje se bave crnom hronikom.

Tu je pravilo – ko će gore, krvavije, sa što više odvratnih detalja. Ta lestvica se stalno podiže, pa praktično nema bilo kakve tragedije, ubistva, saobraćajne nesreću, bilo šta slično, a da možete da izdvojite pet tekstova o tome u kojima je poštovan kodeks. I to i kad je reč o načinu izveštavanja i o žrtvama i o eventualnim počiniocima“, rekla je Novaković.

Takav pristup, dodaje, novinari pravdaju rečima „pa svi drugi imaju – ne mogu ja da nemam, šta će urednik da mi kaže“, a urednici time da njihova publika to najradije čita.

Takodje je ukazala i da postoji „stalno kršenje etike, kulture javne reči time što se prenose rijaliti programi u novine“.

„Obavezu da objave odluku Komisije za žalbe imaju svi mediji koji su prihvatili punu nadležnost Saveta za štampu. Dešava se da to ne urade, ali ako neko pristane da igra po nekim pravilima korektno je da ih se i pridržava. Možemo da odlučimo i o žalbi na pisanje medija koji nisu prihvatili našu nadležnost i da im izreknemo javne opomene ali oni nemaju obavezu da ih objave“, rekla je Novaković.

Na pitanje kako se izboriti sa kršenjem novinarskog kodeksa, ona je navela da je Savet za štampu nastojao da se u Medijsku strategiju unesu takva rešenja da „država prestane sa finansiranjem medija koji to neprekidno čine“, da im se ne dodeljuje novac na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata.

„Jer, mediji koji objavljuju dezinformacije i ne postupaju u skladu sa kodeksom, ne rade ni u javnom interesu pa ne bi trebalo da dobijaju novac građana“, istakla je Novaković.

Na pitanje o jačanju medijske pismenosti, ona je podsetila da je Savet za štampu uključen u takve projekte i organizovao obuke za mlade, pre svega studente novinarstva, ali i srednjoškolce, ali i edukacije novinara o delovima kodeksa koji se najčešće krše.

„Objavili smo nedavno Leksikon medijske pismenosti namenjen mladima sa objašnjenjem pojmova, pre svega vezanih za internet, šta je trolovanje, botovanje, fišing, ali i osnovnih pojmova iz novinarstva kao šta je vest, lažna vest, zašto su lažne vesti zavodljive, šta su dezinformacije, kako mediji funkcionišu, koje su mogućnosti medijske manipulacije“, rekla je Novaković.

Savet za štampu, rekla je, nastoji da edukuje i starije. Objašnjava im da imaju pravo da mu se žale zbog medijskih sadržaja, organizuje tribine zbog njih, nastoji da drži sednice Komisije za žalbe pred građanima u različitim gradovima kako bi mogli da se upoznaju sa novinarskim kodeksom i sa samoregulacijom.