Nove članice Unije na strani Kijeva

Ministri EU i susednih država sastali su se u ponedeljak prvi put kako bi razmatrali politiku koju treba voditi prema susedima te organizacije, ali je sastanak pokazao da postoje ogromna neslaganja povodom toga šta takva politika treba da predstavlja. Zvaničnici Ukrajine, koja javno ističe da želi da se pridruži EU, izrazili su protivljenje predlogu da Evropska politika prema susedstvu (ENP) bude jedino sredstvo uspostavljanja bilateralnih odnosa sa Briselom.
„Ne možemo prihvatiti ENP kao prikladnu osnovu za regulisanje odnosa EU i Ukrajine“, izjavio je ukrajinski ambasador Romen Špek na konferenciji za štampu. Nemački predstavnici su jasno stavili do znanja ostalim pregovaračima da, uprkos tome što je cilj ENP uspostavljanje bliske saradnje EU i susednih zemalja, to ne znači da se nijednoj od tih država nudi članstvo u EU. „ENP ne podrazumeva članstvo u Evropskoj uniji i ne otvara nijedna vrata“, istakao je nemački zvaničnik Ginter Gloser.
Nasuprot tome, novije članice EU stale su na stranu Ukrajine. Poljska, jedan od najvernijih saveznika Kijeva, ocenila je da i Ukrajina i Moldavija imaju „evropski identitet“, te stoga, ENP ne bi trebalo da ih spreči da „ostvare svoje EU ambicije“. Oštre kritike na račun predložene politike stigle su i od pojedinih starih članica, u prvom redu od španskog ministra spoljnih poslova Migela Angela Moratinosa.
„Moramo promeniti dosadašnju politiku koju smo vodili prema našim susedima“, ocenio je Moratinos i dodao da smatra da ENP treba da dobije „istinsku političku dimenziju“. Poput Francuske, koja je nedavno predložila stvaranje Mediteranske unije, Španija najviše pažnje posvećuje južnim susedima Evrope.
Uprkos ispoljenim razlikama u stavovima, stiče se utisak da se većina učesnika slaže da bi trebalo raditi na jačanju veza između EU i njenih suseda, naročito u energetskom sektoru, kao i da trebalo posvetiti više pažnje liberalizaciji trgovine. Takođe, mnoge susedne države istakle su da je od velike važnosti da se uvedu dodatne vizne olakšice, kako bi se poslovnim ljudima i studentima omogućio nesmetan ulazak u države EU.